kako je moguće da je trgovinska razmena Srbije sa Kinom milijardu dolara i da je 40 odsto odeće u Beogradu kineskog porekla, a da nadležni tvrde da imamo tako malo njihovih radnika sa dozvolom za rad, tek nešto više od dve stotine.
- Inspekcija rada kontroliše samo strane državljane koji su legalno prijavljeni. Očigledno je da se ne proveravaju mesta gde stranci rade na crno. Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje. Navodno, u Srbiji rade samo 223 državljana Kine, a samo u Beogradu postoji oko 340 kineskih radnji, u Novom Sadu ih je 57, ai ma ih, naravno u gotovo svakoj varoši u Srbiji. Treba uzeti u obzir i ljude koje prodaju i transportuju robu, a tu su i njihove porodice. U Srbiji postoji preko 1.500 kineskih prodavnica, pa je više nego jasno da u našoj zemlji boravi znatno veći broj radnika iz Kine. Ovo su podaci od prošle godine, a danas ih je verovatno još više

Priča ima obrise urbane legende, ali sudeći po novinskim člancima i nije. U povratku s mora, poreski inspektor svratio sa porodicom na čuvenu leskovačku pljesku. Oštrom oku nije promaklo da nije dobio račun pa je dunuo u pištaljku i uskoro je izvršen desant na (ne)fiskalni Leskovac. Iz poreske uprave u Nišu mobilisane su sve raspoložive snage. Epolog je da je privremeno zatvoreno 29 lokala (kioska brze hrane i restorana) u Leskovcu. To podrazumeva i kaznu od oko 100 000 dinara i zabranu rada od 5 do 30 dana.

 ET CINIS EST NOSTRA ULTIMA FINIS

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

Danas se u Srbu obeležave 70. godišnjica Ustanka protiv fašizma i nacizma u Hrvatskoj.

Kod spomenika Ustanku, obnovljenom prošle godine biće održana i prigodna svečanost.Nekoliko puta sam pisao na ovu temu jer je više ljudi iz moje porodice učestovalo u Ustanku na Tromeđi. Sada ću postovat tekst drugog autora, objavljen u zagrebačkim "Novostima". 

Autor je antifašist iz Hrvatske, istoričar, Slavko Goldštajn.

Ratovanje na pravoj strani, s izrazitim antifašističkim karakterom

Danima već traje "fajt" između Vatikana i Hrvatske. Da, dobro ste pročitali...Između Vatikana i Hrvatske. Takav "fajt" da je Papa danas sastavio oštro saopštenje u kome je upozorio hrvatske vlasti "da se ne mešaju u crkvene stvari".  E, sad, ima li u Hrvatskoj neko petlju da kaže Papi i katoličkoj crkvi da se ne mešaju u državne poslove i da je jedna od najvećih civilizacijskih tekovina odvajanje crkve od države, čisto sumnjam..Poslednji Hrvat koji je za to imao do kraja petlju zvao se Josip Broz.

Tito, dakako.

Pre samo dva meseca, Papa Benedikt XVI posetio je

Taman se godišnjeodmorismo posle JošjedneistorijskepobedeSrbije, na MSP u Hagu, a poče puštanje probnih balona za pregovore Srbije i Kosova. Ništa čudno, svakom normalnom jasno je da će na ovaj ili onaj način Srbija morati da se pomiri sa realnošću ali interesantna je dinamika. A i kanali. A najviše spinovi.

Prvo se nedelju dana pričalo o podeli. Pa se nedelju dana pričalo o "modelu Južnog Tirola". Spin-doktori nisu, doduše, precizirali ko

Tog sam leta, U Komiži na Visu, krećući se uskom i lagano krivudavom ulicom oivičenom kamenim zgradama nosio uza se jednu knjigu Česlava Miloša. Da li je to bila «Zemlja Ulro» ili «U dolini rijeke Isse», nisam siguran, ali nosio sam je gledajući u nakrivljene škure koje su na većini kuća bile zatvorene i leti, i zimi, i dan i noć. Većina je bila prazna i napuštena. Ukućani su otišli negde, u Split, u Zagreb, u San Pedro, Kalifornija. Ili su pomrli. Tako raspršeni ne mogu se dogovoriti o budućnosti zgrade, eventualnoj prodaji. I zato kuće propadaju.

Šta čovek da kaže na vest iz Blica o međunarodnoj tuči zbog WC-a? Da se radi o zemljama (i narodima) koje ne poznajem verovatno bih se nasmejao, slegnuo ramenima i zaboravio. Međutim, pošto to nije slučaj osećam se "prozvanim".

Eto mene kako obavljam roditeljske dužnosti. Što će reći, ona pita, a ja odgovaram. Ispred nas fotke, stare, B/W, četvoro nas u akciji pentranja preko nekih stena na vidikovac iznad Dubrovnika.

- Ovo si ti ? Baš kao bebica izgledaš... Kada je to bilo ?
- Auh... Joj... Pre, hmmm, pa prošlo je... 26 godina...
- Baš

Ivan Ergić netipičan je nogometaš, za kojeg ne važi niti jedna od predrasuda što prate njegove kolege. Prije nego u društvu s manekenkama i kontroverznim menadžerima, njega ćete vidjeti u društvu s knjigom. Ergić piše pjesme i eseje, angažiran je na »popravljanju svijeta«, a jedan od prioriteta kojesi je zadao jest prezentiranje prave slike odnosa u profesionalnom nogometu i oko njega. Osim o ovoj temi, Ergić za hrvatski Novi list govori o nacionalizmu, religiji, predatorskom kapitalizmu koji ubija ljudsko dostojanstvo...