Sedam sekretara i sedam samuraja, sedam grehova i sedam patuljaka, sedam vrhova i sedam mora, sedam gora i sedam čuda, sedam veličanstvenih … sedam osmina, (…ubijeno) sedam boraca nove libijske vlade, (…od penzije) sedam vekni hleba više … basta!

A kako mi ipak nije bilo dosta googlovanja za smislom broja sedam,

Akcija širenja svesti o ovoj NVO i skupljanja priloga za njihove aktivnosti.

Gost autor: Dragan Blagojević, predsednik

     U okviru projekta ''Moje sunce'', udruženja građana ''Složno u nevolji - SUN'', u poslednjih deset godina, preko 4650 socijalno najugroženije dece i dece sa posebnim i potrebama i invaliditetom, iz enklava, boravilo je na moru i planini, učestvujući u nizu kreativnih radionica, izleta i aktivnosti. Deca su boravila u Baošićima, Buljaricama, Zlatiboru, Igalu i jedna manja grupa na Korčuli. Svako dete je dobilo po deset novih odevnih artikala, školski pribor, sokove, slatkiše i ostalo što su mnogobrojni donatori i pojedinci poklonili. Slikarske kolonije, koje su se odvijale paralelno sa boravkom dece, 2007., 2008., 2009., 2010., 2011., 2012., 2013. i 2014. 2015 godine, doprinele su kvalitetu programa. Slikari su radili sa decom u radionicama likovne kulture ili stvarali dela namenjena fondu slika, koji će u budućnosti omogućiti samoodrživost programa, i u kome sada ima oko 300 umetničkih slika. Do sada je učestvovalo preko 150 slikara iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Održano je 35 izložbi u Podgorici, Herceg Novom, Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

 

     Avgusta 2016. godine, trinaesta godina po redu, planiran je boravak i oporavak dece iz izolovanih enklava sa Kosova i Metohije, u hotelu ''Lighthouse Montenegro'' (bivši ''Metalurg'') u Igalu. Deca su uzrasta od 6 do 13 godina, potiču iz najugroženijih porodica - po kriterijumu materijalne ugroženosti, zdravstvenog stanja, telesnog invaliditeta ili smetnji u razvoju, a socijalne karte i izbor dece prave nadležni Centri za socijalni rad iz Opština Štrpce, Ranilug, Šilovo, Novo Brdo, Gračanica, Srbica, Goraždevac - prioritet imaju deca iz izolovanih sredina. Deca dolaze u pratnji školskih nastavnika, ili roditelja, srodnika ili staratelja, ukoliko je zbog bolesti, hendikepa ili posebnih potreba to neophodno. Na moru o deci brinu i naši volonteri.

Gost-autor Saša Rajkov 

Dosta prašine se diglo ovih dana povodom usvojenog predlloga jednog zakona, a priznaćete, ne mare često građani Srbije šta u zakonu piše. Radi se o novom, šestom po redu Zakonu o legalizaciji, odn. „ozakonjenju objekata”, o kojem ovih dana raspravlja Skupština. Sporan je Član 5. koji kaže: 

Čubura(1) je iza Hrama Svetog Save na početku beogradskog grebena, gleda pravo ka Kalemegdanu a sa druge strane je Kalenić i Neimarska padina i stekla je status neupitnog kultnog mesta u centru Beograda mada je započela svoje beogradsko žitije kao jedna od periferija. Živeli su tamo građani razni i zanatlije, Beograđani kažu da je bilo i pesnika, slikara, boema, a bile su i kafanice gde se ogovaralo i recitovalo, onda prizemne kuće sa baštom i voćkom uz dvorišnu česmu. To je vremenom nekako iščilelo a da Beograđani iščeznuće nisu na vreme primetili što je inače, da nije tužno, rekli bi osobina Beograđana ali pošto je tužno kad nešto tako lepo odlazi reći će se mana koja se ponavlja odvajkada. I dalje Čuburci, kad su shvatili da im se desila neka nova urbana sredina, uprkos onome šro vide svako jutro žive virtuelnu Čuburu iz svog sećanja koje nekiput poprima mitske mere kad ih navedu da o tome govore. Ali samo kad govore.

 

Malo je reči koje su u toj meri sinonim za Afriku... upravo na taj pejsaž i pomišljamo kada kažemo Afrika. Kada poželite da otputujete u Afriku (nekako moćna reč, teška, zvučna), na to mesto pomišljate: Serengeti. Ovih dana je tamo otpočela i godišnja migracija dva miliona gnua i zebri preko reke Mara.

Danas na mom blogu gostuje Ivan Grujić iz NVO Narodni parlament.

U društvu se stalno dešavaju neke „bitke", pogledajte današnje vesti i naći ćete kako se neko za nešto bori... Ovaj tekst posvećen je „bici" za narodnu (građansku) inicijativu koja bi trebala da uđe u završnu fazu. Dve strane u „bici" su građani i vlast (ljudi na vlasti, bez obzira koja politička partija je čini).

 

Ponovo šverc prepelica i grlica: na graničnom prelazu Preševo carinici otkrili 221 prepelicu i 130 grlica i gugutki, koje su odstreljene u Senti! One, na sramotu države, jesu i dalje lovne vrste, ali, zna se da italijanski pucači dolaze da love samo tamo gde su im obezbeđene vabilice, koje zabranjuje i Zakon o lovstvu i potpisana i kod nas ratifikovana Bernska konvencija.

 

Stigosmo sinoć u Firencu. Preko Ciriha.

Do Ciriha putovasmo s ministrom Milosavljevićem. Slobodanom, ne Tomicom. (A što nije leteo JAT-om, nego Swiss Airom? Pa još ministar trgovine. Nije patriotski, stvarno. Nema smisla. Totalno u suprotnosti s kampanjom "kupujmo domaće". Da sam neki faktor u vladi, ja bih to ispitala.)

Od Ciriha putovasmo bez prtljaga. I još ga nema. A meni cigare u koferu... Strahota. Ako do sutra ne stigne, osiromašiću od ovih europskih cena.

Na aerodromu nas je strpljivo (dok smo prijavljivali nedolazak prtljaga) čekao dr Elio

Makiško polje ... vodoizvorište Beograda, zaštićena zona, predviđena je izgradnja depoa za metro i 4.500.000 m2 stambenoig, poslovnog prostora, javnih namena a prenamenjeno je 450 ha poljoprivrednog tla u građevinsko ... vodoizvorište može biti ugroženo a plan je ipak stigao do gradske skupštine na usvajanje ...

 http://djordjebobic.com/?p=6915

Čitam, evo, nacrt novog Zakona o nacionalnim parkovima, pa se pitam, gde su autori išli u školu, ako su se uopšte školovali – i to je, po njih, povoljnije od dva moguća pitanja. Druga opcija je: s kim su u talu i s kakvom nakanom ovu sramotu sročili? Kako ne znam odgovor, a po prirodi sam optimista, ponadaću se da su, kao i 90% državnog nam aparata, neobrazovani iz oblasti kojom se bave.