...One Love

 

Prošlo je deset godina od zatvaranja kluba hercegnovskog pozorišta. Pisao sam dosta o tome, tada, na blogu i dobio veliku podršku blogera za našu (naposlijetku, jalovu) borbu da se klub ne zatvori.  Za to, vazda - hvala.

No, šta je tu je, život gazi dalje. Sad neki drugi mladi i polumladi bleje, kvalitetno i manje kvalitetno, po nekim drugim buvarama. Slušaju neku novu (staru) muziku i mlate iste (nove) priče.

 No, uvjerih se da baš među njima naživlje živi legenda o nekadašnjem pozorištu. Mi, akteri svih negdašnjih dešavanja, znamo da su to samo legende. Stvarna priča je mnogo luđa :) 

Ne znam da li se sećate ovog viralnog klipa od pre desetak godina:

 

Kako god, prolazim juče ne sećam se više ni gde i izgleda da se i ovaj street busker proslavio dotle da ne mora više da se smrzava na ulici nego eto može da se vidi i u našem malom mestu ni manje ni više nego na Kolarcu:

 

Danas nešto vitlam po kraju i pogled mi se zaustavi

Rani septembar me uvek podseti na kamenčiće i pesak koji su se s plaža, potpuno neočekivano, zajedno sa nama decom redovno selili na kontinent, tako što su prethodno neopaženo odšetali do dna džepova naših letnjih pantalona, grčeviteo se boreći da tamo i prezime;

na naše bake koje su, dolazeći nam u posete, u septembru uvek donosile pregršt raznog mirisnog

Dva su dana u godini kada smo skloni da sebi i drugima dajemo čvrsta obećanja kako ćemo se promeniti i početi sve iznova; kako ćemo ubuduće biti mudriji, bolji, praktičniji i sve što dosad nismo bili, a trebalo je. Jedan od tih dana je onaj prvi u kalendarskoj godini, a drugi ovaj, prvi dan proleća, kome smo širom otvorili svoja vrata i srca.

Naša ulica nije oduvek bila ovakva, zarobljena u besprekornom asfaltu, sa urednim trotoarima i lišena romantike. Žao mi je naših mlađih komšija koji je nisu upamtili u drugačijem ruhu. Za tom, starom odeždom naše ulice, mi stariji danas često žalimo, dok se nalakćeni na kapije svojih ograda prisećamo nekih lepših i, sigurni smo, bezbrižnijih vremena.

"K'o nekad u osam i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u osam i sad zvizdim ulicom tvojom,
I stanem  sam pod prozor tvoj.”