Građanin je posle odsustva od dve decenije i nešto više godina došao u svoj grad i primetio da mu sposobnost u orijentaciji po čaršiji u kojoj je odrastao popušta jer je to mesto u međuvremenu, od njegovog zadnjeg pohođenja prošireno i uznapredovalo, slično gradovima gde je u međuvremenu boravio mada je on taj epitet koji obeležava napredak osporavao. Nije se slagao sa načinom promena koje su bile razbacane svuga okolo, promenjeno je mnogo toga, čak i jezgro, središte gde je grad začet i gde im je duša nije poštedjeno. Menjali su grad gradski dužnosnici na svoj način a kako ni oni nisu bili večni, kada bi došli novi na njihovo mesto menjali su promene i ugrađivali svoje, učestvovali su u tome i građani time što su bez otpora prihvatali atake na grad od strane dužnosnika a sve pod geslom da je to u skladu sa novonastalim potrebama, izmenjenim kulturnim i ekonomskim modelom, prihvaćenim i nametnutim, savremenim trendom investiranja po svaku cenu.

Nemajući vremena da u decembru napišem svoj prvi blog, čvrsto sam bio rešio da naškrabam nešto prvih dana januara, dok ne budem ponovo počeo da radim…Dvoumio sam se oko dve teme, koju da izaberem za prvi blog, ali, kao što u takvim situacijama obično biva, u međuvremenu se dogodi nešto treće što nam privuče pažnju, te će ovaj blog biti upravo o toj trećoj stvari.

 

Naime, bio ja za novu godinu u Berlinu turistički, te vidim ja tamo nekoliko stvari koje su me nagnale na razmišljanje koliko je Beograd lak za snalaženje jednom strancu koji ne govori srpski

Budućnost izgleda Beograda se očituje u jednoj nadasve demokratskoj, javnoj, otvorenoj i iskrenoj i naprednoj diskusiji o Generalnom urbanističkom planu ... kakva mu i pripada ...

 

 

 

МОНИКА, СТИСНИ ЗУБЕ

Осећање да се мора издржати упркос бомбардовању те 1999. године стварало је осећај надмоћи над догађајима, онај специфичан ратни хумор у коме се духовитост смењује са горчином, а "вицкастост" укључује и неке друге, иначе непожељне теме. То је смех који проистиче из слободног односа према догађајима

Ако бисте ме упитали да ли бих, да сам свршени матурант, поново уписао студије пејзажне архитектуре, одговор би свакако био - не. Зашто? То ће вам најбоље објаснити моја мајка. Она је уредно преузимала од поштара и заводила све одбијенице, док су стизале на папиру, класичном поштом. У новије време, ако их и пошаљу, дописи са негативним

 

Veljko Kockar, an all-but-forgotten cartoonist from pre-WW2 Yugoslavia, was the creator of the Kaktus Kid, a Disney-inspired hybrid of man and cactus. After liberation of German-occupied Yugoslavia, the newly established Communist government denounced Kockar as an enemy of the state and, without a trial, shot him as an allegedly Gestapo agent.

Piši im 
na nepoznate adrese
i uredno spaljuj pisma
ispred kafana 
u kojima ih konobari 
ne podnose
kod onih stolova 
sa rupama na stolnjaku
gde su im uz zadah
poginule lične karte

Ređaj opuške 
kao male 
sluđene vojnike
dok njihove šake 
pružaju prste ka nebu
a mi ih ignorišemo
sklanjajući pogled

zato što nismo došli tu zbog njih

ne trebaju nam

živi ili mrtvi

ne trebaju nam
tužne priče
problemi sa vodovodnim cevima
neotplaćene

ARHIPELAG je objavio knjigu Đorđa Bobiča ARHITEKTURA U IZNUDI ...

 

O knjizi piše urednik edicije Gojko Božović ...

 Druge umetnosti javnost može da u većoj ili manjoj meri ignoriše, ili pak da predano živi sa njima. Javnost, međutim, ne može da previdi arhitekturu. U tome je i njen značaj i njena kob, kako u kojoj prilici, kako u kojim vremenima. Od te pretpostavke