Odlomak iz romana "Isaija" 

(...) Пре но што је са последњег застртог степеника згазио у двориште, застао је и окренуо се. Нешто је ослушкивао.

- Чујете ли ово? - упитао ме је, загледан у даљину.

- Чујем - одговорио

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

Bila je na televiziji najava knjige koju je ova žena napisala  o sebi i svom radu. Knjigu ću naravno kupiti, kao nastojanje da pomognem kvalitetnom stvaralaštvu. O nekoliko emocija sam razmišljao tokom jučerašnje emisije. Prva i prevashodna je da je ova žena samo čudom još uvek živa, da je to sa čim se ona sukobljava svojim novinarskim radom zapravo sukob sa najrogobatnijim licem ove zemlje, sa tim monstrumom-ubicom koji živi iza maske ove zemlje već više od 7 decenija.

Tranzicija...

Ovom perverznom, neljudskom popisu reagovanja na zlostavljanje na radu danas se pridružio očajnički i monstruozni čin Nebojše Stoilkovića, koji je u doskorašnjoj

Gost autor: Zastupnik

Kraljevo – Vrnjačka banja – Trstenik - Kruševac

Probudio sam se sa prvim suncem, provirio iz šatora da utvrdim da li još sanjam ili je nestvarni šum vode koji je dopirao spolja - Ibar voda? Buđenje kao iz bajke – avgustovsko jutro a ja tamonegdeunekomgradu pored bistre reke.  Odmah sam počeo sa jutarnjom toaletom što je podrazumevalo i jutarnje kupanje u Ibru. Kad sam sve obavio i počeo sklapanje šatora i pakovanje, iz obližnjeg kafića me pozvao neki čovek na kafu. Rado

Video sa naj-isečcima iz Pjongjanga.

Lajkujte (na Jutjubetu, ne ovde), zapratite me ako do sada niste (klik na Subscribe), jer vas ne košta ništa, a meni će doneti parice u perspektivi :)

Ima i prevod na srpski, samo da napomenem. :)

A u veoma bliskoj budućnosti sledi mnooogo toga zanimljivog, naravno, materijal će biti kvalitetniji, jer ovo su ipak rani radovi...

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća ove naše, ili čija li je već, despotije.

PREDRASUDE & ČINJENICE

Libanski pisac Amin Maluf u svojoj knjizi "Ubilački identitet" piše upravo o opasnosti ako jedan identitet