Potamnele cigle, iskrzane i vlažne, bile su prva stvar koju sam video kad sam se probudio. Bile su uredno poređane jedna na pola druge i u krug oko mene. Malter koji je razdvajao redove pravio je puteve kojima su se kretali nekakvi insekti.

Gladan sam. Nervozan sam. Agresivan sam.

Moram pobeći odavde, ovo mesto je grozno. Krenuo sam brzo da se penjem. Raširio sam noge i zaglavio se na metar od dna. Rukama sam pokušao da pronađem dobar hvat. Uspeo sam da se pomerim malo na putu ka vrhu. Tada se parče cigle odlomilo i pao sam nazad na tlo. Osetio sam bol do same koštane srži. To je skleroza.

 
2017-05-02 23:09:03

Svetlost i senke

tasadebeli RSS / 03.05.2017. u 00:09
 
 
2017-04-27 12:55:19

BUNAR SUDBINE U PATNJI ZA KOFOM ŽIVE

horheakimov RSS / 27.04.2017. u 13:55

Dah, izlupan palicom, držim u rukama, mito za život, držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

            Mesec je kriv za sve, i njegove smene, gule sa mene, čekanje i htenje, zurim u prazno, želim da se davim, kao leptir da se spržim, nad vrelom površinom, u fonu, dišem u balonu, na izdisaju sam kao kočnice školskog autobusa na samom vrhu nizbrdice, mašem rukama, sebi iznutra, nisam video karte, mape, rukama sam prekrio lice, pogledom tražim svoje oči, reči poslednje koje okupljam oko sebe kao dečicu, kao hrpu lascivnih fotografija, tri poznate žene, bačenih u bunar

 
2017-04-24 21:28:00

Iz Muzeja

Boris Drenca RSS / 24.04.2017. u 22:28

Prijatelju,

Ne vidim drugi način da ti o ovome govorim osim u ovom obliku. U obliku prepiske kakvu smo, samo u pojedinim periodima naših života, vodili. Da budemo precizni , o prepisci se i radi. O 'ličnim pismima koja bi trebalo da pripadaju svima'.

images?q=tbn:ANd9GcRIkm9135qrx-ZIzSVDpoEBjxA3uHAP72_dEY2CIxgWUWYPMMVP 

 
2017-04-22 17:12:54

TRAVA RASKOVNIK

docsumann RSS / 22.04.2017. u 18:12

 raskovnik.png

 

napisao: ELIN  PELIN –Dimitar  Ivanov  Stojanov

(Prevod s bugarskog:  Drzurin otac)

 

...Sestricama slatkim,  Zorani i Nataši!

Doktor Goran, sagnut, gazi rijeku i traži pijavice. Kreće se sporo, pažljivo prevrće svaki kamen  i  kao zaspao  nad mirnom vodom  gleda   u kadifeni pijesak koji nježno miluje vodica  s kraja korita. Kapa mu  pala na zatiljak i jedva se pridržava  za  jedno uho, ali on, predan poslu, ne nalazi ni minutu vremena  da je popravi i hoda  pognuto sa crvenom šijom, puši lulu držeći  je nakrivo u ustima , i -  traži!...

 
2017-04-19 21:31:56

SPONTANA ISTINA VIŠEG INSPEKTORA BEŠEVIĆA

horheakimov RSS / 19.04.2017. u 22:31

Kakav je to pesnik koji ne truje sebe kancerogenim materijama iz sprženog duvanskog lišća, kako kući tako i na strani, u klubu književnika, sprčenom bircuzu, uglednoj kafani, koji bira licemerne odeljke za nepušače pregrađene, plastičnim saksijama, plastičnog (takođe otrovnog, plastika je otrov) bršljana kroz koji se duvanski duh provlači kao zlo preko polja žita, pasivno ubijajući, kao vreme

 
2017-04-16 07:25:23

Milosrdni i blaženi

amika RSS / 16.04.2017. u 08:25

МИЛОСРДНИ И БЛАЖЕНИ

АКО ПРОШЛОСТ ПОСТОЈИ...

Инквизитор О`Брајен пита Винстона

«- ...До овог тренутка ниси ни размишљао шта значи постојање. Формулисаћу прецизније. Да ли прошлост постоји конкретно, у простору? Да ли негде постоји неко место, неки свет чврстих предмета, где се прошлост још увек одвија?

- Не.

-

 

          Snovi su uzani granični pojas koji dodiruje dva sveta.

          Uzan, kao obrisi Sunca koje je sakrio Mesec.

          Njihovi snovi su bili veliki.

          Ceo njihov život.

          Epski veliki.

 
2017-04-13 17:07:51

SLATKO OD KAJSIJA

docsumann RSS / 13.04.2017. u 18:07

gost autor: drzurin otac

97711_profimedia0236043918-dzem_630x0.jpg?ver=1443098978
 

 

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963.godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje...

 

Video sam jednom, dva pesnika sa po tri imena kako na četiri prevrnuta holandezera, petkom uveče prodaju šestougaone šablone za crtanje sedam sekretara SKOJ-a. Valjda je to kako ih vide pčele-ubice. Imali su lica osmog putnika, devet i po nedelja pre kraja bombardovanja. Deset minuta kasnije srećem komšiju koji nosi kaubojski šešir od kako se vratio iz Teksasa, pantalone, košulju i jaknu takođe od teksasa. Da je noć jurio bi slepe miševe.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana