Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše. Najpre sporo, dok jedna ne uhvati drugu,  a zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa koga ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama. Prave se mala ostrva prljavštine koja su preživela krpu. Odvojena su od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvataju na sam rub stakla. Neizbrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih kovanica i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam, a ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu. Možda.

 

 

 
2017-02-05 19:57:39

PUŠKE NASTALE SEČENJEM CEVI...

horheakimov RSS / 05.02.2017. u 20:57

...napisane pod uticajem snažnog magnetno-kreativnog polja koje emituje knjiga

ZGLENULA MEJA I DRUGE ZB(I)RKE

blogokolege
Docsa

 

PLANOVI ZA SVETLU BUDUĆNOST PRAVLJENI U DUBOKOJ TAMI

kada god sam stajao a mogao sam da sednem ja sam seo

kada god sam sedeo a mogao sam da legnem legao sam  i onda su zatvorili poklopac

sada, ako se ikada iskopam odavde planiram da spavam u hodu, kao nindža

 

JAPANSKI KVALITET NA DELU

pokušavao sam toliko puta da ustanem samo da bih mogao da odustanem

sada se neki javno dive mojoj istrajnosti a neki tvrde da sam tvrdoglava mazda


 
2017-02-04 15:01:11

KLIMAKS

docsumann RSS / 04.02.2017. u 16:01

gost autor: drzurin otac

( …gosn.Čereviđanu i K.Babiću!  )      

 

 zagrljeni.png

Vozimo se na Crkvice da usiječemo pritke za paradajz. Usput, ne znam ni kako, ni zašto, razmišljam o jednoj mirisnoj mahali koju neću zaboraviti dok sam živ.

 
2017-02-01 19:22:15

Laka književnost

albicilla RSS / 01.02.2017. u 20:22

16468631_10210409025895566_1896851207_n_zpssxqbour2.jpg

Pazljivo zurim u rumene noge, trazim one s bizuterijom… Skeniram teleskopom jato galebova na deponiji u Vinci. Vec sam 5 plasticnih kolor prstenova s krupnim slovima/ciframa uspeo da procitam... eno jednog! Ali ima samo mali metalni prsten, nigde krupnog plasticnog za citanje. Ti metalni se obicno procitaju tek kada pticu nadjete mrtvu, ili je

 

Koža mi se ježi od kratkotrajnog naleta hladnoće pre nego se uvučem pod jorgan. Čujem reku vozova koji u daljini prave prigušenu buku. Ležim u kratkom  krevetu nalik tabutu, kao sultan i tišina je vasionska. Ne mogu noge da ispravim. Čeka me fetalni položaj, hteo to ili ne. Buka nije zapravo u ušima, pre je između njih, nervnog je porekla. Termoakumulaciona peć, jednom u ne znam koliko, pucne, kao neka cepka da sagoreva u njoj. Svetlost sa bandere u ulici Koste Živkovića oslikava iznad moje glave malenu jelku koja se samozalepila za mali prozor moje sobe.

 
2017-01-25 21:52:12

DA LI TE OD MENE PODILAZI JEZA?

horheakimov RSS / 25.01.2017. u 22:52

 

Video sam te sinoć kako ulećeš u Maxi
danas si mi mahala pre ulaska u taksi
sutra ću te čekati na putu do Kineza

da li te od mene podilazi jeza?

 
2017-01-25 07:14:04

Ako dugo gledaš u ponor

amika RSS / 25.01.2017. u 08:14

ДО ГРАНИЦЕ ЗЛА И ЉУДСКЕ НЕСРЕЋЕ

            „Ако дуго гледаш у понор“, роман Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар), објављен је у престижној библиотеци „Албатрос“ Јагоша Ђуретића (која се приближава двестотој књизи) у издавачком предузећу „Албатрос плус“, Београд, 2016. године. Овај други роман Халиловића, који је и песник, приповедач и драмски писац, носи поднаслов „Дијалог о празнини“. Та празнина – понор која, када је дуго гледаш, „ гледа у тебе“ (Ниче) су 90-те године прошлог века у малом граду који се немерљиво обогатио увозом тексас-платна за фармерке у чије ролне су била уметнута паковања дроге. Зарада од те „трговине“ створила је моћ да се управља људима и институцијама.

            „Мафија је држала град као тор – пише Халиловић - имала је сваку власт, полицију, војску, скупа кола и фирме... И цијели град претворио се у бивљу пијацу“ на којој је све на продају, док је држава „производила само смрт“.

IMG_9543.JPG

 
2017-01-21 14:46:45

BRAKOLOMSTVO

docsumann RSS / 21.01.2017. u 15:46

 Kalastura-670x447.jpg

 gost autor: drzurin otac

 

Od nekog vremena , Ljubica  i Vukoman ne žive  zajedno. Rastali su se, jer je Vukoman  našao drugu koja se zove Žana. On joj tepa, i - otkako se sama pojavila u neboderu -  udvarajući joj se  krišom, tepa joj  sa:  „Žana-Mari“...!?

 
2017-01-19 00:01:11

IDEM ZA KANADUM

horheakimov RSS / 19.01.2017. u 01:01

          Izlaz, treba mi izlaz, tako izlizana potreba, fraza, sačuvana u prostoru, u vratima, praznina, široka mi je ova staza, zaustavna traka, izlaz sa auto-puta, učini da odlutam, na periferiju, drvoreda, uma, gde tama duma, cunja, ispod gunja, montona, tražim sebe samog, pronalazim klona, u praznom umrlom gradu, idem za Kanadum

image.jpg

 
2017-01-18 18:30:43

zima

FINAL ROUND ART RSS / 18.01.2017. u 19:30

život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

 

život,

kroz prozorska okna i

pogled na crno-belo platno

i jednolične krovove

nanizanih kuća

i tursku kaldrmu

delimično pokrivenu snegom,

stariju

od vremena.

 

život,

i žena odevena u crno,

bezlična,

hita po

mrvicu hleba

i kantu bukovog drveta.

 

i zvuk tišine

beživotne sobe

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana