Godišnjica ovoga, godišnjica onoga.. ta 1999. je očigledno mnogima bila prekretnica u životu. Jednima se život preokrenuo i nastavio u neočekivanom pravcu. Drugima se nije nastavio. Među njima je i Borko Obućina, koji je, negde usred bombardovanja, ispalio metak u sebe. Nisam primetio da su ga se mediji setili - a nije zaslužio zaborav.

Do samog kraja je brinuo o beloglavim supovima i iznosio im hranu redovno, značajno doprinevši tome da Uvac danas bude najsnažnija gnezdilišna kolonija na Balkanskom poluostrvu.

Beograd dobio novo zaštićeno područje

"Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu," kaže član 74. Ustava Srbije. Ustav, međutim, ne definiše pobliže šta je to poboljšavanje, pošto Zakonodavac zastupa, valjda, gledište da svaki građanin to već zna. I antički mislioci zastupali su slično gledište, da su ljudi tu da prirodu urede i poboljšaju,

Znam da vam je ova priča već poznata, i sa ovih stranica, ali ja prosto MORAM o njoj. Zato što je neko nekome ponovo osakatio život. Nekome ko je bio tako bespomoćan i drag, ko je bio tu da nas uveseli kad smo tužni, da nas sačuva kad zatreba, pa i da nas pouči, mnogo čemu. I njegov život je, kao i naš, bio jedini ovozemaljski. Taj NEKO nije imao ništa osim svog malog života, njemu

Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove najčešće otkrivaju osluškivanjem glasanja u vreme gnežđenja, ali se dugorepa od drugih razlikuje i po znatno ređem oglašavanju. Suvišno je reći, mnoge ciljane potrage za njom ostaju bez uspeha, i ja joj se svakako nisam usudio nadati se tog vrućeg avgustovskog dana podno Beljanice.

Maj 2009 

Posmatram dvogledom udaljeni dalekovod, jedva se vidi, ali, po držanju i proporcijama, prepoznajem siluetu globalno ugroženog stepskog sokola.

Mart 2007 

Blago martovsko sunce, grane hrastova su još gole, trava niska, a seoba ptica u punom jeku. Marko i ja milimo duž livade, utabanim tragovima točkova. Tragovi su duboko usečeni u zemlju te, iako je proleće sušno,

Videh na jednom lovačkom forumu temu, pa parafraziram “šta sve nosite na teren, mimo onog baš obaveznog” (a što bi kod ptičara bili dvogled, ključ – tj. priručnik za identifikaciju ptica i beležnica, sve češće i foto oprema), pa su odgovori išli od labella do šešira, obično oko litra vode, te od pljoske ("nije to za tebe da piješ, vec da ponudiš") do, meni najzanimljivijeg, doručka za 2-3 osobe ("sendviče nose sebični ljudi - ne mogu nikog da ponude, nego se nosi kulen, crni luk, itd, sve sto može da se naseče i podeli, količina za dvoje-troje")...

 Zestoko sam se dao u podizanje svoje psiho-fizicke kondicije, u zdravom telu zdrav duh, a u zdravom duhu...ne znam sta sad ide, ali sam siguran da postoji neki razlog zasto bi vam trebao zdrav duh.

Imam jasan cilj, imam bome' i volju, dovoljno sok zvaka i kafeina da ubijem konja i prilicno sam siguran da me nista ne moze zaustaviti...osim mozda medveda...ili vuka, dva vuka...mozda medved i dva vuka, plus ajkula, s mitraljezom...ajkule nemaju ruke...

...veverice imaju ruke...majke im' ga okupatorske...

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke.

...To whom it may concern...

  Ovaj tekst je nastao kao posledica nedostatka isprava jedne osobe koju necemo imenovati, i dok njen muz ne nadje pare za podmicivanje Egipatskih granicara, i dok se to ne sredi sleduje vam, jelte, zna se, zauzmi pozu, opusti misic...

  Dakle, tekst kao takav obilovace glupostima, psovkama, zajedljivim detinjastim zajebavanjem, vredjanjem Srpskog i svih ostalih naroda koji mi dodju pod ruku, i to bi bilo to...

  A da, odgovor na smisao zivota i sve, je na kraju teksta...