Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama.

Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

 

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

 

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika.

Ako naiđete na nepoznatu ili retku pticu, pratite sledeće korake kako bi ste sastavili što tačniji opis za što kraće vreme. Koristeći priloženu shemu ptičje tomografije, napravite skicu na kojoj ćete označiti detalje i obojenost i uporediti je sa čestim vrstama u blizini (veća od, tamnija od...). Pokušajte da u toj fazi još uvek ne listate priručnik za identifikaciju (ključ).

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

Koliko da s vama podelim jednu lepu vest, naš poznati ornitolog Ištvan Ham je juče prosledio kratak izveštaj i fotografije s terena u Banatu:

"Sinoć me je Oto Sekereš obavestio, da se jedna mađarska roda sa satelitskim odašiljačem spustila između sela Jarkovac i Tomaševac sa pitanjem da li bih mogao sutra ujutro [juče] da odem na to područje i da je potražim sa ciljem da se utvrdi da li je sama

 

Foto (4) © Ksenija Putilin

Nekoliko automobila kreće se kroz prvu novembarsku hladnoću nad ravnicom požutele trave (a samo dan ranije sam uživao u kafi na toplom miholjskom suncu), mestimično prošaranom brežuljcima s pokojim šumarkom sađenih četinara. Niva na čelu se zaustavlja, za njom i ostali i, odmah potom, dvadesetak ornitologa od Vardara pa do Triglava žurno pretražuje tmurno nebo.

Mislio sam da sam svaku mogucu nelogicnost doziveo dok sam obitavao u juznijim krajevima Azije. Ali avaj! Nelogicnostima nikad kraja, sve to da se raduje raja.

Sto sam duze na istocnoj strani pregoleme najvece zemlje ove nam planete, sve vise pocinjem da verujem da zivotinje koje srecem oko sebe imaju veci prag logicnog rezonovanja zivota nego ljudi sa kojima saradjujem, vidjam po danu, ili prozoborim po koju rec.

Jutros rano me probudio mjauk mace ispod prozora. Bar sam tako mislio da je napustena ispred prodavnice dva sprata ispod mene na trotoaru. Ali tek nakon odlaska do

Primerak najviše kopnene životinje na zemlji stigao je iz grada u kojem je svojevremeno 16.000 policajaca ulicama jurilo Džordža, gde je košarkaš sa brojem 23 na leđima fascinirao ceo svet, ali i gde živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Iz dalekog Čikaga, žirafa je završila u gradiću čiji predsednik voli da sluša Mocarta, a dobrodošlicu i doček simpatične životinje organizovao je jedan od aktuelnih srpskih kompozitora, poznat i po tome što zbog njegovog sukoba sa dvoje