photo copyright © albicilla 

Ždralovi su divne ptice. Njihovo fascinantno, ritualno, plesu nalik udvaranje, prošle godine je tokom prolećne seobe u dolini Zapadne Morave posmatrao Brano Rudić. U prošlosti su se i kod nas i gnezdili, na Vlasinskoj tresavi, koja je danas sahranjena ispod voda istoimene akumulacije, a ždralovi se ovuda samo sele. Pokoji i prezimi. Imaju i znatan potencijal da privuku ekoturiste. Naravno, po srpskom zakonodavstvu svrstani su u strogo zaštićene vrste. I, naravno, Srbija ne sprovodi zakon, a ptice se nemilosrdno ubijaju.

Across central and south east Europe, coalitions of conservationists and communities are up in arms about the marauding mass of ski resorts currently being developed in ostensibly protected areas, many of them Important Bird Areas. James Lowen investigates.

Ski lift at Stara Planina, Serbia: the State owned Serbia Skiing Enterprise constructed the first ski lift without a prior Environmental Impact Assessment study, violating Serbian law (Segej Ivavnov)

1500 km duž puteva Gudžarata ili deset dana s dvogledom od svitanja do zalaska Sunca... Zamor (ljudskog) materijala se s kilometrima i nespavanjem polako taloži, tragovi dvogleda oko očiju sve su izraženiji (naivni bi to nazvali podočnjacima, ali šta ćemo s nadočnjacima?), no, i lista ptica sve je duža. Decembarsko popodne u Dasadi zatiče nas kako sasvim pristojnim asfaltom, između pšeničnih polja i mimo kamiljih zaprega, džipsijem grabimo ka severoistoku. Cilj za danas: kritično ugroženi vivak balegar Vanellus gregarius. Kritično ugrožen je najviša kategorija na međunarodnoj Crvenoj listi, i ako želite da vidite neku od tih vrsta, bolje je da požurite.

 

...Afrika. Put od crvene zemlje vodi nas kroz Mariko bušveld (kako se zove ovaj tip akacijeve savane) ka administrativnom središtu Madikwea,  sa 720 km2 površine četvrtog po veličini parka u Južnoj Africi. Nedaleko odavde protiče reka Mariko, pre nego se spoji sa Krokodilskom rekom da zajedničkim snagama stvore Limpopo. Pokraj puta pasu manja krda antilopa, od žbuna do žbuna pretrčavaju biserke (divlji preci domaćih biserki, ili morki), nonšalantno koračaju čakma babuni i trčkaraju bradavičaste svinje. Svojim impresivnim kljovama u stanju su da odbrane mladunce od svega - osim lavova.

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”

 

Foto (4) © Ksenija Putilin

Nekoliko automobila kreće se kroz prvu novembarsku hladnoću nad ravnicom požutele trave (a samo dan ranije sam uživao u kafi na toplom miholjskom suncu), mestimično prošaranom brežuljcima s pokojim šumarkom sađenih četinara. Niva na čelu se zaustavlja, za njom i ostali i, odmah potom, dvadesetak ornitologa od Vardara pa do Triglava žurno pretražuje tmurno nebo.

The Big Year je severnoamerički ptičarski triatlon: unutar vremenskog (kalendarska godina) i prostornog ograničenja (kontinent), cilj je videti što više ptica i oboriti prethodni rekord. 1998 su tri takmičara napravili pauzu u svojim životima direktora korporacije, građevinca i programera, i upustili se u trku s kraja na kraj Amerike, od flaminga na Floridi do severnih sova na Aljasci.

Foto: Nebojša Pantelić

Pomalo sveže jutro (dok je otoplilo, već sam se smrznuo) i 26 učesnika “kafe s albicillom” na gornjoj terasi Taverne Jakovljević na Ušću (zauzeli celu terasu). Uz kafu smo posmatrali 31 vrstu, uključujući male vrance, vodomara (više puta), orla belorepana kako kruži iznad nas), sokola lastavičara (više puta)... 

Odrasli, teritorijalni suri orao, foto © Brano Rudić

Nedavno sam, ptičareći u rezervatu Garaf kod Barselone, video par penjača kako se, s dovoljno gvožđurije da usidre bojni brod, zaputio s parkinga ka najbližoj litici. I sam sam to nekad radio, pa se zamislim, okrenem ka svom vodiču i prokomentarišem kako je penjanje verovatno the most elaborate male (mating) display. Stiv se složio, slegnuo ramenima i dodao: “Šta sve radimo zbog devojaka...” 

 

Gost autor: Jelena Tinska