Ekologija| Hobi| Nauka| Putovanja| Životinjski svet

O PATKAMA I GUSKAMA

albicilla RSS / 14.02.2009. u 12:49

... ili ptičarenje tamo gde je i izmišljeno

Tokom nedavnog putešestvija Istočnom Anglijom, prijatelj me je poveo u birding, u potragu za guskama, u zemlji koja je ptičarenje i izmislila. Moram priznati da se bolje osećam kada kažem da brojim guske, nego, recimo, da brojim patke. Naime, par zima sam proveo u timu koji je po Srbiji pratio seobe i zimovanje pataka i gusaka (i drugih ptica, gnjuraca, kormorana, itd), radi boljeg razumevanja njihovih kretanja i brojnosti, a sve u cilju prevencije širenja ptičjeg gripa. Kako ne bih uvek ponavljao čitavu prethodnu rečenicu - zamislite samo da vam na pitanje 'Šta radiš?' neko sve to izdeklamuje - obično bih pojednostavljeno odgovorio da 'brojim patke'. I jesam ponajviše brojao upravo jedinke petnaestak vrsta pataka, no posle nekoliko osmeha kojima je ta izjava bivala propraćena (homofobija valjda, šta li?), izmenio sam odgovor i počeo objašnjavati kako u stvari 'brojim guske' - mada je broj pataka bivao možda deset puta veći od broja gusaka.

Nekako, posle dugih godina brojanja pataka, počeo sam se bolje osećati s guskama (ne, nisam TO mislio). Guske su veći izazov, ređe su, drže se podalje, teže im je prići i teže ih dobro videti. Pre nego što smo pošli u ptičarenje - nijedan ptičar koji drži do sebe neće vam reći kako posmatra ptice, kada on u stvari ptičari -  Ian me je obradovao kada je po ptičarskim forumima na internetu otkrio da se u nacionalnom parku Broads baš oko Božića zadržavalo više hiljada kratkokljunih gusaka. 

Malo o slengu - 'bird' je isto što i riba, dok je 'broad' manje-više isto to, jedino za nijansu vulgarnije. Dodajte još i značenje guske na srpskom, i zavrzlama je potpuna, a nas dvojica postadosmo opsednuti voajeri u potrazi za guskama.

Iako sasvim obična ptica u Engleskoj, meni je kratkokljuna guska bila nova, neobična i primamljiva. To je vrsta koja se gnezdi po Grenlandu, Islandu i Svalbardu, pa zimuje jedino po severnim obalama Evrope. Kako ne stiže do Balkana, nikada je nisam imao prilike pronaći i posmatrati, pa smo se dali u potragu.

Breydon Water
Breydon Water

Jutro je bilo tmurno, ali je bar severni vetar, koji je danima ledio kosti, konačno prestao da duva. Ian me vozi kroz plavne ravnice Broadsa, jednog od najnovijih (1988) i najmanjih nacionalnih parkova Britanije. Sam park je uska zelena traka koja vijuga dolinama reka Waveney, Yare i Bure. Teren je toliko nizak, da su reke i po 20 km od ušća, pod dejstvom plime, pomalo slane. Otuda je bio pošteđen pretvaranja u oranice, već je ponajviše služio za ispašu stoke.

Prvi lokalitet je bio Breydon Water, prostrani estuarij na zajedničkom ušću reka Yare i Waveney. Tempiramo posetu tako da se poklopi sa najvišom plimom, kako bi porast vodostaja poterao ptice plićaka i sprudova što bliže obali - i što bliže ptičarima. Najneobičnija ptica Breydonska bila mi je jedna mala bela čaplja, koja se u Srbiji inače lako viđa - ali leti, zimi je to velika retkost. Ovde je to bila tek prva od nekoliko koje smo tog dana videli. Ne samo da su se počele gnezditi, već sve češće i zimovati u Engleskoj. Ipak, plima nije ni izbliza dostigla očekivani nivo, pa je glavnina ptica ostala dosta daleko. Šarene utve, zlatni i srebrni vivci, sabljarke i druge, sve je to treperilo na ivici vidljivosti u okularu teleskopa.  

guske
guske

 

Nastavljamo do vlažnih livada Tunstall Marshesa, gde nas na ispaši dočekuju ovce i, među njima, labudovi grpci. U brzom, vijugavom letu nestaje jedna barska šljuka, sporim zamasima krila proleće i mala bela čaplja, dok naš pogled odvlače brojne tačke u nebu: guske, van svake sumnje, više od hiljadu gusaka, ali predaleko da bismo im odredili vrstu.

Cantley Marshes
Cantley Marshes
Cantley Marshes, u blizini, sledeće je mesto.  Dve barske šljuke, jedan zec i... guske! Preko pedeset... gusaka glogovnjača, elegantnih ptica veoma tamne glave i veoma sličnih kratkoljunim rođakama. Nisu baš one koje smo tražili, ali nisam razočaran, naprotiv: to je bilo dva puta više glogovnjača nego što sam ih ikada video u Srbiji!

Na putu A149 ka Hickling Heathu, primetio sam krupno grumenje zemlje na obližnjoj njivi, zaostalo iza pluga, i zaustio da kažem Ianu kako se mišari po Vojvodini, u nedostaku viših osmatračnica, čak i time služe. Pre nego što sam otvorio usta, približili smo se dovoljno da shvatim da je grumenje sivlje od tla, poput džakova djubriva razbacanih po njivi... U sledećem trenutku smo bili još bliže, dovoljno da shvatim da su to guske. Ali mi smo na auto putu i brzamo pored njih!

glogovnjača
glogovnjača

Na sledećem odvajanju pravimo polukrug i vraćamo se, sada pogrešnom trakom, sa koje se njiva skoro i ne vidi, do prethodnog odvajanja, još jedan polukrug i ponovo smo na pravom mestu, gde sada i zaustavljamo.

kratkokljuna guska
kratkokljuna guska
A kratkokljune guske u stotinama bučno sleću po njivi, spremajući se za počinak, nepunih 50 m od nas, podjednako tamnih glava kao i glogovnjače, ali i dovoljno blizu da bez teškoće razaznajem rumene noge po kojima se poznaju. Jedna od njih je čak delimično albinistična. Savršen trenutak.

Iz udobnosti kola parkiranih uz auto put, klizim dvogledom po jatu. Toliko sam obuzet prizorom skoro 2000 gusaka, da sam se tek par dana kasnije setio da sam imao i foto aparat. No, u tom trenutku je fotografisanje bilo nešto sasvim suvišno, nešto što bi mi odvuklo pažnju od prizora mog prvog jata kratkokljunih gusaka. Od svih rezervata koje smo obišli, ptice su nas čekale uz auto put!

Savršeni dan je imao i odgovarajući završetak u Hickling Heathu, tresavi uz jezero Hickling Broad. Broad je lokalni naziv za protočna jezera na rekama, više proširenja rečnog korita. Sve do nedavna, geomorfologija tih jezera zbunjivala je naučnike: ma koliko neobična, činilo se da su nastala prirodnim putem. Tek 1960-ih otkriveni su crkveni spisi iz XII veka u kojima se pominje kopanje treseta. Naime, područje je u srednjem veku bilo gusto nastanjeno, a siromašno šumom, i treset je bio jedino gorivo. Prodiranje podzemnih voda u kopove stvorilo je plitka, močvarna jezera, od kojih je Hickling, sa 6 km² otvorene vode i samo metar i po dubine, najveći broad.

Hickling Heath
Hickling Heath

U Hickling Heathu nas u sumrak dočekuje tridesetak ptičara: došli su da vide ždralove koji tu dolaze na spavalište (srpski termin spavalište se izvorno odnosio na drvo u dvorištu, na kakvom je, pre ere zidanih kokošinjaca, noćila živina). Stojimo na niskom nasipu i pretražujemo trsku i žbunove ive. Eje močvarice dolaze na spavalište u ivu, preko 20 ptica je već tu. Nad močvarom nisko lete dve kukuvije. Te sove su odozdo bele, toliko da mi se dešavalo da ih noću, u svetlu farova, pomešam sa hartijom na vetru. Komešanje u grupi... najzad, ždralovi, trubeći sleću.. samo tri ždrala. Pa ovde je deset puta više ptičara, nego ždralova! (A na Slano Kopovo, u Banatu, ždralovi sleću u stotinama i hiljadama, okupe se i u desetinama hiljada - samo ptičari dolaze pojedinačno - ni http://www.birdwatchingbreaks.com/Serbia.htm nisu uspeli da popune grupu!) Još tri ždrala... kukuvije u sumraku... i temperatura koja se spušta na 4°C. Dosta je za danas.

Atačmenti



Komentari (23)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

albicilla albicilla 13:02 14.02.2009

razlikovanje glogovnjace i kratkokljune

http://www.birdwatch.co.uk/website/content/view/2006/29/
taiga bean goose - glogovnjaca
pink-footed goose - kratkokljuna guska
filvas filvas 11:35 15.02.2009

Re: razlikovanje glogovnjace i kratkokljune

Da li je Nils Holgerson putovao sa jatom kratkokljunih gusaka?
albicilla albicilla 13:13 15.02.2009

Re: razlikovanje glogovnjace i kratkokljune

ne znam :) , leteo je na divljoj gusci, no koje vrste... ima neka knjiga o njemu na cijoj naslovnoj jase sneznu gusku. pretpostavljam da prica ne definise poblize vrstu, a verovatno se radi o najzastupljenijoj u skandinavskom folkloru
loader loader 13:05 14.02.2009

Drugi ! .. :)


Ni srebrna nije loša, kad je već zlatna izmakla :)
deset_slukom deset_slukom 21:20 15.02.2009

Iš, bre!

Godinama sam bio vezan za kraj oko Suseka: Neštinska Ada, Susečki Dunavac, susečki ribnjak. Moguće je videti različite ptice, pogotovo, u velikom broju, oko ribnjaka. Naročito u jesen. A tada počinje jedan "fenomen": Besomučna pucnjava iz lovačke puške, neprekidno, od jutra do mraka. Nisu to samo lovci (imaju oni i neki lovostaj). Čuvar na taj način rasteruje ptice, da bi smanjio štetu koju nanose ribnjaku.
Ne znam da li to rade i danas, ali verujem da je tako. Nije mi jasno - negde neki ljudi prihranjuju divljač, a ovde ih rasteruju. Dok ne odu zauvek. Zar nema neki fond za nadoknadu štete ribnjacima, ako već oni sami ne mogu na neki način da "sponzorišu" ishranu ptica?
albicilla albicilla 21:39 15.02.2009

Re: Iš, bre!

kao i sve drugo, i to je kompleksnije pitanje nego sto se na prvi pogled cini. rade oni to i dalje, ne samo da plase, vec u slast i ubijaju ptice. oni bezazleniji pucaju bicem ili gasnim topom, pa samo plase, ali u zagadjenim rekama gde je privredni ribolov vec izrazit, a korito naruseno (produbljeno radi plovidbe), manje su koncentracije riba. konecentracije na ribnjacima, ma koliko neprirodne, u stvari podsecaju na one u rekama od pre par stotina godina. ptice su evoluirale uz takve koncentracije ribe. sada mlade na vrhuncu sezone gnezdjenja mogu da prehrane samo u blizini nekog ribnjaka, koji su zauzeli mesta prirodnih mocvara (i geografski).

a fond za isplatu stete ne postoji, jer drzava ne zeli da dresi kesu. taj problem ima i drugu stranu, a to je sto ribnjacari, ne ocekujuci pare od drzave, ili se nadajuci tek malom procentu onoga sto traze, zahtevaju nerazumno velike sume. potrebna je i nezavisna i naucno zasnovana procena visine stete.

a posto su ribnjaci postali najznacajnija nizijska mocvarna stanista, neke treba proglasiti i rezervatima prirode. i ponovo stizemo do pominjanog fonda: u rezervatu se ptice ne bi smele progoniti, a ribnjaci su privatno vlasnistvo, pa vlasnika interesuje samo proizvodnja ribe i dovodjenje lovaca koji, em, placaju, em, teraju ptice. a mi jedemo meso riba koje se hrane na dnu, i pri tom konzumiraju olovo. u madjarskoj, npr. upotreba olovne sacme u vlaznim stanistima, ukljucujuci ribnjake, zabranjena je - sto da se ptice ne truju (labudovi i patke je ishranom unose u organizam), sto da se ljudi ne truju.

a jedini izlaz iz tako zatrovane situacije jeste da drzava odresi kesu. sto ce uciniti onda kada javnost izvrsi snazan pritisak na vladu, jer mozda ne zeli da konzumira olovo u ishrani. ili mozda zeli?
deset_slukom deset_slukom 12:38 16.02.2009

Re: Iš, bre!

kada javnost izvrsi snazan pritisak na vladu


Sudeći po posećenosti ove teme, vlada će već nekako podneti taj pritisak...

Deprimira činjenica da se u nekim zemljama misli na takve detalje kao što je vrsta sačme, a kod nas se ubijaju ptice zato što jedu ribu, kradu se labudovima jaja da bi se podmetala pod domaću gusku, krivolovi se u zaštićenim prirodnim revirima, a plen se deli sa ribočuvarima...

Možda će sve to silom prilika doći i kod nas, u paketu sa evropskim zakonima. A možda će se ti zakoni jednom i sprovoditi.
albicilla albicilla 13:48 16.02.2009

Re: Iš, bre!

za pocetak, nvo-i bi mogli zahtevati izmene zakona, o sacmi, npr

ni u madjarskoj se taj zakon jos ne postuje, ali bar postoji. u praksi, ako lovocuvar trazi da vidi patrone od nekog lovca, taj ce izvaditi spremnu patronu ne-olovne sacme, ali vecina i dalje lovi olovnom

kakobilo, ipak su na tom polju pola koraka ispred nas
albicilla albicilla 10:23 17.02.2009

Re: Iš, bre!

Sudeći po posećenosti ove teme, vlada će već nekako podneti taj pritisak...


citanost i preporuke prikazuju samo posete registrovanih korisnika, a ne posete neregistrovanih citalaca sajta i bloga - drugim recima, mi ne znamo kolika nam je citanost
deset_slukom deset_slukom 11:19 17.02.2009

Re: Iš, bre!

OK, bio sam neprecizan, mislio sam na broj komentara. Verovatno mnogo njih čita i ove "male" teme, ali, jednostavno, ne znaju šta bi prokomentarisali - mnogima su one strane, jedini kontakt sa priridom im je kada za prvi maj odu u šumu da se nakrkaju.
Ali je nepobitno da su mnogi, jednostavno, ravnodušni prema ovakvim problemima i to je bila poenta moje primedbe. Naša vlast reaguje na zahteve tek kada 20 000 radnika neke fabrike izađe na ulice sa motkama u rukama. Ako je zahtev neke NVO dovoljan za bilo šta, to je, za mene, prijatna novost. Ovo za sačmu je u redu, ali više kao simbolika... Moram da priznam da na ceo problem gledam kao ribolovac, ali pretpostavljam da su obe oblasti kod nas "uređene" na sličan način. Govorim o stanju na terenu.
albicilla albicilla 12:11 17.02.2009

Re: Iš, bre!

a kako, kao ribolovac, gledas na kormorane, iliti vrance (prvi naziv je kod nas dosao iz nemackog)? tvoje kolege sa drine dizu prilicnu halabuku oko njih?
deset_slukom deset_slukom 15:37 17.02.2009

Re: Iš, bre!

albicilla
a kako, kao ribolovac, gledas na kormorane, iliti vrance (prvi naziv je kod nas dosao iz nemackog)? tvoje kolege sa drine dizu prilicnu halabuku oko njih?

Nisam ribolovac - aktivista, više onako, za svoju dušu. Nisam u toku, šta je sa tim kormoranima? Da nije problem što i oni jedu ribu? Jedno vreme, dok sam se vraćao predveče kući (uglavnom sam išao na veslo), jedan usamljenik me je redovno sačekivao, uvek na istoj grani nadnesenoj nad vodu.
Uz obaveznu ogradu, da samo mislim da je bio kormoran.
albicilla albicilla 16:59 17.02.2009

Re: Iš, bre!

Da nije problem što i oni jedu ribu.


pogodi u samu srz problema :) ja nekako ne mogu da se slozim da ribolovci i ribari imaju apsolutno pravo na ribu u rekama (svejedno sto ih i poribnjavaju - a jedna od posledica nestrucnog poribnjavanja je sto preko 30% vrsta riba u nasim rekama uopste nisu iz ovog podneblja), dok u slucaju ribnjacara moram da imam razumevanja za gubitke, ali i to treba realno sagledati i potraziti sto neskodljivija resenja. pucanje u vrance je zabranjeno, dok su sive caplje izvan gnezdilisne sezone zabranjene svuda - osim na ribnjacima, sto opet smatram nedopustivim, postoje i druga resenja (fizicke prepreke uz obalu, zice, konopci, itd.)
deset_slukom deset_slukom 19:49 17.02.2009

Re: Iš, bre!

Da ponovim, ne znam o čemu se tačno radi, ali ako se na Drini okuplja nenormalno velik broj ptica, očito je narušena neka ravnoteža. Da vidimo: Sava je mnogo prljavija od Dunava. Dunav se, navodno, solidno drži, velika je to reka. sa svojom moći samoprečišćavanja, ali se ipak često dešava da pored čamca satima prolazi naftna mrlja, u vidu tanke, plavičaste, prozirne skrame. Bački kanal(i) su pretvoreni u Cloaca maxima, ruglo Evrope, koje još dodatno zagađuje i Tisu, koja se, takođe, "još drži", ali se u njoj više ne dešava "cvetanje Tise", osim u krajevima oko Kanjiže.

Nema sumnje da industrija u Vrbasu i okolini objektivno čini više štete nego koristi, ali ovde je bitno da su radnici zaposleni i da ne talasaju. Imaju rok (valda) do 2015. da regulišu otpadne vode. Ali, sada će kriza, pa će se to odložiti...

Gradi se brodogradilište pored Carske Bare...

Ako još, uz to, na sve strane pucaju i rasteruju ptice. Gde će one, jadne, nego na Drinu, jedinu čistu reku, bogatu ribom. Još fali da i tamo pecaroši uzmu pravdu u svoje ruke, pa, osim štapova, svaki po pušku. Udri.

A oni bi mogli malo da pogledaju i u svoje redove. Primer: Ima takvih godina, kada uslovi izuzetno pogoduju mrestu štuke, pa se početkom leta pojavi na milione malih, alavih aždajica. Reklo bi se - opasnost za riblji fond? Pa, nije tako. Obično se takvih godina i druga riba dobro izmresti, pa ima mesta za sve njih. A i sama štuka je sklona kanibalizmu... Uglavnom, sve bi to došlo na svoje masto, samo od sebe, da nije jedne druge pošasti: "Savesni" pecaroši uzmu najsitniju varalicu, takozvanu "nulu", pa kreću u lov... Štukice, veličine 15-20cm, u žargonu "penkale", halapljivo hvataju sve što mrda ili svetluca. Ponosno se vraćaju naši vrli pecaroši kući sa ulovom od po 30-40 komada...

A posle kukaju da nema ribe. Pojeli kormorani?

O krivolovcima, potpomognutim (plaćenom) čuvarskom službom, da ne pričam.
albicilla albicilla 21:19 17.02.2009

Re: Iš, bre!

Primer: Ima takvih godina, kada uslovi izuzetno pogoduju mrestu štuke, pa se početkom leta pojavi na milione malih, alavih aždajica. Reklo bi se - opasnost za riblji fond? Pa, nije tako. Obično se takvih godina i druga riba dobro izmresti, pa ima mesta za sve njih.


ima tu jedna samoregulativna kriva: kako raste broj predatora, opada brojnost plena, a istovremeno najzilavije jedinke opstaju. sa tim opadanjem brojnosti plena, pocinje sledece godina da opada i brojnost predatora, sto, opet, pogoduje oporavku populacija plena. i tako naizmenicno. predatori kontrolisu zdravstveno stanje populacija zivotinja koje love, a plen kontrolise brojnost predatora - naprosto ne moze biti, tj. opstati previse predatora
deset_slukom deset_slukom 22:38 17.02.2009

Re: Iš, bre!

albicilla
ima tu jedna samoregulativna kriva: kako raste broj predatora, opada brojnost plena, a istovremeno najzilavije jedinke opstaju. sa tim opadanjem brojnosti plena, pocinje sledece godina da opada i brojnost predatora, sto, opet, pogoduje oporavku populacija plena. i tako naizmenicno. predatori kontrolisu zdravstveno stanje populacija zivotinja koje love, a plen kontrolise brojnost predatora - naprosto ne moze biti, tj. opstati previse predatora

Pa da, sve se to samoreguliše. Kao što sam rekao, prilično je rasprostranjen kanibalizam među njima, kao jedan od vidova te regulacije. Jednom davno sam čitao da u velikim, dubokim jezerima u Irskoj, ZAISTA velike štuke love tako što kao mamac koriste - štuke od kilograma. Nekome će ovo zazvučati neverovatno, ali štuka od 15-20kg bez problema može da uzme takav zalogaj.
Ono što sam hteo da kažem: štuka se u toj meri desetkuje već u prvoj godini, da se u narednim i ne primećuje da je mrest bio uspešan. Ulov krupnih primeraka je prava retkost već decenijama, a najveći krivci za to su upravo ribolovci, odnosno čuvarska služba.
Počeo sam da off-ujem. Međutim, ove priče su slične u životinjskom svetu, zar ne? I ptice se dele na predatore i žrtve. Jednom se, pred mojim očima, posle neverovatno dramatičnog leta, vrabac stuštio u krošnju drveta, bežeći pred kobcem. Falilo je pola metra... Pozicija pecaroša, kao gotovo nepokretnog objekta u prirodi, je idealna za posmatranje ptica.
albicilla albicilla 22:50 17.02.2009

Re: Iš, bre!

ja sam jednom gledao belorepana, 4. orla sveta po velicini, kako u letu krade ribu od upola manjeg orla ribara

napao ga, ovaj ispustio ribu a belorepan se stustio za njom i scepao je jos uvek u vazduhu, ma cudo jedno

posle mi isfrustrirani ribar kruzio iznad kola...
deset_slukom deset_slukom 02:02 18.02.2009

Re: Iš, bre!

'Ajd, kad sam se već raspričao...
Još jedan događaj koji me je uverio da u rubrici "Čuda prirode", u nekadašnjoj "Politici", nisu pisali izmišljotine. A potuno je u skladu sa naslovom bloga. Tu rubriku su, inače, smislili u studiju Volta Diznija, pa sam, otuda, bio ubeđen da je ovo čudo izmišljeno, toliko je neverovatno.
Muvao sam se u šumi, u blizini obale Susečkog Dunavca. Ona je na tom mestu bila strma, skoro vertikalna, visoka 4-5 metara, pošto je vodostaj bio nizak. U momentu kada sam, iznenada, banuo na ivicu strmine, ispod mojih nogu se začulo neko komešanje. Gotovo da nisam stigao ni da bacim pogled dole, kada je jedna divlja patka, uz puno buke, krenula ka sredini Dunavca. Dosta brzo se kretala, besomučno mlateći samo jednim krilom po vodi. Iako je njen manevar zaokupio moju pažnju, uspeo sam da registrujem formaciju od najviše desetak pačića, kako žurno, ali bez panike, u potpunoj tišini, odmiče tik uz obalu na moju levu stranu. Mama-patka je zastala za trenutak i osvrnula se, zaključila je da opasnost nije prošla, pa je nastavila da glumi ranjenicu.
Nisam hteo da ih previše uznemiravam, odmakao sam se, pa ne znam gde su se i kako ponovo našli, ali nije mi to bilo bitno...
Ono što me i danas fascinira: Ovo nije obična instinktivna reakcija, pokret, šta god... U pitanju je čitav manevar sa više učesnika, takorekuć, mini-drama. Negde u pačijoj ROM memoriji je zapisan čitav komplikovan algoritam, koji se aktivira u situaciji kada se mama sa svojim potomcima nađe u opasnosti. Sve se odigralo upravo onako kako je u članku bilo opisano, i nacrtano.
NNN NNN 06:50 18.02.2009

Re: Iš, bre!

ja sam jednom gledao belorepana, 4. orla sveta po velicini
Je l' to (između ostalog) bila inspiracija za nick?
albicilla albicilla 09:50 18.02.2009

Re: Iš, bre!

rade to i druge vrste, valjda se kod pataka cesce vidja, i meni se desavalo

dosta su uverljive, da nisam od ranije sa tv i iz literature znao da me folira, poverovao bih joj
albicilla albicilla 09:51 18.02.2009

Re: Iš, bre!

pa, jeste (izmedju ostalog)
NNN NNN 13:07 16.02.2009

Još jedan odličan tekst

A uvod je potpuno ludilo!
Možda ljudi smatraju gledanje gusaka dostojanstvenije od gledanja pataka zato što je zahtevnije, jer guske još više (higher) lete. Mada se kod nas u sprdnji kaže "ne može ni 2 guske da čuva".
albicilla albicilla 13:58 16.02.2009

Re: Još jedan odličan tekst

kad je o pticama rec, najspektakularnija je pojava retke (pa jos i ranije nevidjene) vrste, a posebno kod vodenih ptica, i okupljanja velikog broja na ishrani ili, cesce, nocenju. mi imamo mesta na kojima zna da se okupi po 20.000 gusaka odjednom, pa uz guske dodje i 40.000 pataka pride - to je ne samo impresivan prizor, vec i u takvoj masi prosto mora i neki raritet da osvane

a cak i u beogradu, na savi, uscu i ribnjaku u krnjaci zajedno, zna da se okupi preko 20.000 ptica odjednom

sa druge strane, sa naucnog stanovista, retkosti nisu mnogo zanimljive (osim ako se radi o ugrozenim vrstama), jer su naprosto retke, otuda su podaci o njima malobrojni, statisticki uzorak mrsav, pa se i malo sta iz njihove pojave da zakljuciti.

Arhiva