Da je samo stešnjen i stisnut, nego uzurpiran sa svakoje strane, bombardovan kakofoničnim i inim gluparijama u svakoj mikro sekundi, sve sam manje sposoban da samokontrolom, istočnjačkim disanjem, pokušavanjem apstrahovanja, koncentracijom nirvanskog tipa, ponavljam, sve manje sam sposoban, da uspem da sačuvam makar restlove slobode u sebi. Ostarilo se, priznajem, nekada sam lahko mogao da se isključim, utonem u sebe i ne čujem i ne vidim ništa i nikoga unaokolo. Sve mi je teže da to postignem, događa se ali retko, izložen sam mentalnofiziološkom razbucavanju, svakotrenutno! Činjenica da nisam usamljen u tome, uopšte me ne teši.

Jel` a za koga navijaš? Ovo će da postane važno nije zezanje, od pripiadnosti navijačkoj grupi ima mnogo da ti zavisi...

Ček da pređem na ćirilicu, to je navijačima važno... ево сад сам миран. Увек ме та фасцинација ћирилицом интересовала, по навијачким форумима никад више ћирилице, е па ни веће и неписменије групе ни више ћирилице на једном месту.

Ја навијам за Звезду, рекох и батина се спасих.

Видесте ли вест о тучи испред полицијске станице?

Ovaj snimak se nedavno pojavio na netu pa sam ga ja iskopirao na svoj youtube nalog da se ne desi da nestane kad je najzanimljivije. Na snimku vidimo dvojicu tipova koji se prvo svađaju u kolima i nešto što liči na tuču a po izlasku iz auta postaje nam jasno da je pravi fajt po sredi. I to je sa youtube aspekta normalno.

Sa mog aspekta nije normalno. Radnici su po nekom mom uverenju u automobilu zastava 101 u vlasništvu nekog javnog preduzeća, vozač, osim što je siledžija upravlja pijan i skreće u ulicu u kojoj se odmah tu na ćošku nalazi pkola "Ratko Vukićević".

Jašta. Jelen. I to ne pivo...

Sećate se filmova o Tarzanu? Ili ste, ako pripadate mlađoj generaciji, makar čuli da je "Tarzan" nekada bio veoma popularan. Nema mnogo onih koji nisu videli bar neku sekvencu. Osim korpulentnog glavnog junaka tih filmova, i njegove partnerke, za moj ukus jedne od najlepših pojava na filmu, u tim ostvarenjima je važnu ulogu imala i šimpanza Čita. Upravo na nju se, pre svega, odnosi ovaj blog. Naime, Čita je, u svojoj 80-toj godini, 24. decembra, uginula.

Želja je svake vlasti/ideologije/vladajuće elite da "poseduje" istoriju, jer kao što Orvel reče ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost, ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost. Znali ne znali za taj citat Orvela političari/vladari su svesni tog mehanizma, te "prirodno" žele da zapečate istoriju i predstavljaju je kao munjom u kamenu ispisanu. Istorija pak nije nešto što je lako mumificirati ili, možda bolje, kristalizovati. Bilo da je u pitanju friškija ili ona od pra vrste, bilo da ima novih činjenica ili se barata istim istorija je uvek podložna debati, reviziji, menjanju ugla posmatranja i to je ono što je čini živom i zanimljivom.

Ako naiđete na nepoznatu ili retku pticu, pratite sledeće korake kako bi ste sastavili što tačniji opis za što kraće vreme. Koristeći priloženu shemu ptičje tomografije, napravite skicu na kojoj ćete označiti detalje i obojenost i uporediti je sa čestim vrstama u blizini (veća od, tamnija od...). Pokušajte da u toj fazi još uvek ne listate priručnik za identifikaciju (ključ).

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama.

Gost-autor: dr. Saša Marinković

(c) Szabolcs Kokay

Beloglavi sup je postao najveća ptica koja se gnezdi u Srbiji. Pod neobjašnjivim okolnostima, kod nas je prestala da se gnezdi najveća ptica gnezdarica Evrope. Velika droplja je napustila zemlju prošle godine, ali o tome nigde nećete naći informaciju. Nestanak impozantne

Foto (4) © Ksenija Putilin

Nekoliko automobila kreće se kroz prvu novembarsku hladnoću nad ravnicom požutele trave (a samo dan ranije sam uživao u kafi na toplom miholjskom suncu), mestimično prošaranom brežuljcima s pokojim šumarkom sađenih četinara. Niva na čelu se zaustavlja, za njom i ostali i, odmah potom, dvadesetak ornitologa od Vardara pa do Triglava žurno pretražuje tmurno nebo.