1. jun

 

U svetlu ponovo raspaljene "debate" pro&contra NATO osećam nekako potrebu da "preštampam" jedan moj stari tekst, prvi put pripušten u sajber prostor, pre nego što sam dospeo na blog b92, na mom, sada nepostojećem, privatnom blogu, pa onda objavljenom ovde u doba "potpalublja" (septembra 2008.).

***

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Pa, "samo" to da su sva ta (ne)dela izvršili ili iza njih stoje ljudi povezani u network pod komandom CIA, MI6, DIA (Defence Inteligence Agency), Pentagona i NATO-a (najčešće tim redosledom). Što, da razjasnim, ne znači da su to uradile ta konkretna (ne)dela na zahtev ili pod komandom tih respektabilnih institucija, mada, s druge strane, ni to nije isključeno. Spisak (ne)dela je, naravno, mnogo duži i uključuje razne vrste aktivnosti od manipulacija izborima, vojnih pučeva, terorističkih akcija, kidnapovanja, politčkih ubistava, trgovine drogom do torture. Geografski su se (ne)dela dešavala po onome što se (samo)proglašavalo "slobodnim svetom", a vremenski tokom nekih 40 (+) godina -- od Drugog svetskog rata pa do 1990.

Teorija zavere? Na žalost, ne.

Put se pruža uporedo sa Bojčinskom šumom. Ubrzo stajemo jer je svako za sebe video krupnu grabljivicu u krošnjama – B. je video crnu lunju, ali ja sam video nešto okrenuto nam leđima, što je u korenu kljuna pokazivalo krupnu žutu voskovicu i nama, koji smo pošli u potragu za orlom kliktašem, zaličilo na orla. B. ga nikada nije posmatrao, pa bi njemu taj bio nova vrsta. Kako je izašao da postavi teleskop, za trenutak mi je leđima zaklonio pticu i u sledećem trenutku je više nije bilo?! Ali, ako je nema nad šumom, nestala je među krošnjama, što belorepan ne bi uradio, ali kliktaš bi. Da li je..??

We've all seen them. We pass by. We do not speak to them.

The cows around town, on Trg Republike, on Knez Mihajlova, generally mind their own business. They accost no one for theatre subscriptions, tissues, or wilted flowers. They do not ask the time or directions to Delta City. They look straight ahead into their forward progression or innocuously feed on the weeds growing from cracks in the paving.

Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji.  A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno.

Na svom blogu "Osnovno ljudsko pravo na alkohol i Jelenu Karleušu"  zajecarski domacin Pedja me banovao i obrisao moj komentar, koji je glasio:

NASLOV: Shikana

TEKST KOMENTARA:

E bre mnogo teskih reci (slucaj, pravo, izbor, zabrana...itd) za obicnu shikanu pevaljke koja je tebi moz'biti sveta krava, al je drugima  samo krava.

lol

__________________________

 Hehehe, kad ga Freehand

1. Entuzijazam

Odavno ne koristim budilnik. Neki đavo mi ne da mira ujutro, čim svane odmah se trgnem iz sna i bacim pogled bunovan na zidni sat. 6, ajmo još malo. Opet se trgnem, 6 i 20. Ajmo još, opet dremka pa kao oparen, 15 do 7. Ajmo sad veliko finale, moglo bi da se otkunta još 15ak minuta a mogli bismo i da ustanemo da se nalijemo prvom jutarnjom kafom. Biramo kuntanje i Draga i ja.

Voda u ketlu provrila, jakobs u šolji preliven,...i onda počinje da se hladi. Ajmo deco buđenje, oblačenje, doručak i šta još eventualno ide pride posle doručka,

 

Kukuvija © Szabolcs Kokay

Kako sam se tom famoznom ornitološkom beležnicom bavio koliko i dvogledom i ključem za određivanje vrsta – zajedno, hajde da vam prikažem i šta od toga može da postane. Kao i u prošlom nastavku, gost-autor je jedan slovenački ornitolog. Ovog puta je to stručnjak za sove, Al Vrezec.

Lepo kaže naš narod - Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci!

To, kanda, važi za ovog našeg mačijeg ludaka.

Ali, bolje da počnem od početka.

Stigao je kod nas dan pošto nam je poginuo prethodni mačak (ovaj sa mog avatara).

Naša prijateljica i komšinica, Misinaijecinamama, bila je toliko potrešena kad je videla Prestolonaslednika da plače (što je, definitivno, IZUZETNO redak prizor) da je odmah sutradan, pod izgovorom što je Prestolonaslednikov rođendan, donela nešto malo, crno, sa ogromnim ušicama i okicama i pet i po dlaka na repu.

Više je ličio na nekog ofucanog pacovčića nego na mačku, pa je tako i dobio nezvanično ime - Packe. Doduše, odaziva se on i na Cicko, mačor, coktanje, a ponajviše (kao i svi pripadnici njegovog roda) na zvuk otvaranja vrata frižidera.

Kako god, Bella ga je odmah usvojila kao da je njena beba. Ostatak familije sledio je njen svetli primer.