Uprošćeno i pojednostavljeno osmatranje grada i zaključivanje o njemu ne bi li se učinio još jedan od brojnih, iz puke radoznalosti, pokušaja da se odgovori na pitanje šta je to grad i zašto je takav i kako nastao i kad se to već desilo, šta je bilo posle. To svakako nije sasvim dobar način, to gledanje na brzaka, ali neka tako bude ovaj put, koristeći stereotipnu mantru o široko shvaćenoj slobodi mišljenja. Dakle, preskačući Praoca i njegovu pećinu kao istinski prapočetak i eone posle njega, recimo da je gradograditeljstvo započelo sa tvrđavom narogušenom prema pridošlicama, nepristupačnom na vrh neke čuke. Onda, vremenom događale su se razne gradske forme iznuđene uglavnom prilikama u okruženju te je bilo bezbroj slika prilikom pravljenja gradova po planeti od kojih je svaki, u saglasiju sa mestom na kome je nastao i dobom kad je zidan, emitovao poruku o svojoj posebnosti. Najzad se u proteklih nekoliko decenija stiglo do unificirane savremene metropole, razlike i posebnosti stvarane odvajkada su nestajale ili bile relativizovane, metropola ma gde bila je slična drugima i spremna da prihvati  u svoje okrilje ljudske i kosmičke sile i njima otvori, često nekritički, svoja vrata.

Jedan naslov juče je pobudio moju pažnju:

"Dečak radi za Britance za 0,1 evro"  B92 12 jul 201; 00,55

i podsetio me na zapise koje sam odavno u neka druga vremena čitao o užasavajućem stanju u kome su se nalazili radnici (u radnike su tada kao i sada uvrštavana deca) u vreme tzv. prvobitne akumulacije kapitala, kako ovaj period naziva Istorijski Materijalizam kao i drugi manje poznati izvori. Nazivanje Plačke, nasilnog orimanja ili krađe, AKUMULACIJOM bilo kakve vrste, je bezobrazan i pokvaren CINIZAM. 

Pre

Po povratku sa godišnjeg Samita Partnerstva za otvorenu Vladu održanog u Londonu krajem oktobra i uoči međunarodne konferencije koja će biti održana 5. decembra u Narodnoj Skupštini Srbije gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

 

Pre nekoliko godina, sa jedne konferencije u Sarajevu zapamtila sam slogan sakriven među mnogim pompeznijim.

 

ja se ne  slažem sa đilasom

veterinar, saobraćajac, ekonomista... Ma nema u šta se ne razumem.

Pišem u zoru nove epohe. Možda ste pomislili da smaka sveta nije bilo. Varate se! Prespavali smo ga. I sada smo se probudili mudriji za svih 5125 godina Majanskog kalendara. Otvorili smo oči svesni da smo Planetu doveli do uništenja. Zagađenjem, uništenjem šuma, ratovima, silom bogatih nad siromašnima i veštački stvorenim bolestima. Grabežom za materijalnim.

gotova mi sezona. prvi deo je bio neverovatno uspešan, ugostili smo čak i katoličkog mendelu ili kenedija, papu njofru, čoveka kojega će mafija sasvim sigurno slomiti ili likvidirati. svašta smo nešto radili. imali smo i sumanuti raketni rat, kao i nasilne sukobe oko vere, danas u xxi stoleću.

svedočili smo određenom otvaranju srba za drugačije moderne sadržaje, te otvaranju hrvata, i jedni i drugi s težnjom da prevaziđu vlastiti etnofiletizam.

Nedavno sam u Podgorici provela devet divnih dana sa ljudima koje volim. Nikada ranije nisam bila tamo i nisam znala šta da očekujem. Dočekao me čist grad, mnogo zelenila, poneki spušteni ivičnjak i jeftin taksi. Međutim, ono što grad čini gradom jesu ljudi. A kako sam doživela Podgoričane?

Prošao je koncert, vrućina je ostala.
Tinejdžeri iz Velike Britanije su našli veoma zanimljiv način da se ohlade ali i zabave. To ima i svoj naziv - diping (engl. dipping). Sve ovo zvuči kao solidan početak za neki teenage music film.

E sad, diping je u slobodnom prevodu "bućkanje u bazenu", ali ne svom. Prvo se preko Google Earth-a pronađu bazeni u dvorištima

Sticajem neverovatnih okolnosti, gradjani Zagreba i Beograda ovih dana pokušavaju da odbrane ono malo dostojanstva i smisla društvenog života. Gradjanski pokreti otpora u Zagrebu, povodom plana preuredjenja Varšavske ulice, i u Beogradu, povodom pokušaja seče platana u Bulevaru, na simboličan način iskazuju nemirenje uvredjenih i poniženih