Medalja je san. 
Veliki, snažni san, o tome kako se uzdići iznad proseka i postati heroj. 

               Paaaa, sad... Jasno je napisala: ,, naslov treba tako ma kako tebi to izgledalo ''. Poznajete je, i njenu čuvenu terijersku narav. Šta mi je drugo preostalo do da poslušam zilikaku ( ovo nije link )?

Prenosim tekst iz "Danasa" o Stanislavu Vinaveru, bez dozvole autora. Njemu se izvinjavam i zahvaljujem, a čitaočevoj pažnji sugerišem ovaj doprinos osvetljavanju Vinaverove ličnosti uz, što je još važnije, par informacija o skorašnjem izlasku njegovih sabranih dela.

U maju prošle godine moj gost na blogu bio je Marko Omčikus, istoričar umetnosti koji se bavi zaštitom kulturnog nasleđa, savetnik u Republičkom zavodu za zaštutu spomenika kulture. Tema je bila rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu.

Godinu dana kasnije, autor, prateći sve što se događa u vezi sa ovom kulturnom institucijom, ponovo piše o istoj temi.

gost autor: enco-makarone

Ovo je težak zadatak :) Ali probaću tako što ću postovati bendove i/ili muzičare koji su, recimo, kao smjernice uticali na formiranje mog muzičkog ukusa. Zbog ovoga ili onoga:)

Ovo je premijerno izdanje edicije blogova Back of Mine, inspirisane čuvenom serijom komplilacija Back to Mine, u kojima su svjetski izvođači, uglavnom elektronske i klupske muzike, predstavljali muziku koju vole da slušaju kod kuće.

Ovdje će koncept biti unešto izmjenjen, tako da će moji gosti sami birati ključ po kojem će predstavljati muziku koja im ZNAČI.

Znači - počinjemo ...

gost autor: stefan.hauzer

Ma neee, nije Oda Rodji... iako sam obecala.

Nisam planirala time da se oglasim ovih dana. Za taj su mi poduhvat ipak potrebni napor i vreme, a kako sam sada bila pritisnuta rokovima, odlucih da iz rukava saspem neku srcu ipak bliskiju temu.

Pa, da krenemo...

Iako sam oduvek naginjala toniranim latino tipovima, a takvih je u teniskom svetu onoliko, slucaj je eto hteo da mi se nametne plavusan. Kao i obicno, pala sam na sharm i iskonski krik alfa muzjaka. Pusto zensko, nikada se nece opametiti...

Gost bloga: Vlada T.

Posle nekoliko godina falširanih lutanja, silikonskih otmica i estrade koja je postala više gej nego sama hipotetička gej scena, konačno se vraćamo u staru, dobru normalnost - pevačice koje su postale aktivistkinje moraće da se vrate plejbekovanju (a nikada ga ni ostavile nisu), a ozbiljan politički aktivizam bi valjda trebalo da se vrati onima kojima i pripada - plaćenim aktivistima i profesionalnim en-dži-oistima.

Postoje pošasti koje naprasno dođu, pomute redovan poredak stvari, poseju bolest, uništenje i tugu. Uzaludno je udariti na njih, a samo uz jetku nemoć i očaj posmatramo kako naš svet postaje neprijateljsko, neshvatljivo i nemoguće mesto za život. Melodrama gej egzistencije u Srbiji prethodnih decenija videla je više nego dovoljno takvih kovitlaca i mračnih vrtloga, da se činilo da je sam život pre turoban nego ružičast, da svakodnevnica ne nudi ništa više osim ćutanja, neizrečene sramote i rizične osude koja će u svom ekstremu preći u fizičko nasilje i egzistencijalni strah.