Jeste. Dosta vremena provodim na Facebook-u, to nije tajna. I svašta nešto mi se nalinkuje u mailovima i po wallovima. Fenomen Karleuša se nastavlja. Nakon pisanja pa ne pisanja kolumna za kurir, poznata izvođačica nečega što je i Basara pohvalio u svojemu tekstu je udarila po majci (i potkošulji) nacije, kada je estrada u pitanju.

U svom otvorenom pismu Svetlani Veličković pa kasnije i Ražnatović kaže i:

Pa ubili su SRPSKOG PREMIJERA, bez većih problema, zar ne? I opet-kakve veze "jadna Ceca" ima sa tim? Smrc,smrc,jadnaa Cecaa...Marsh! Brate, ja ubice u kuću ne puštam,kafu im ne kuvam, ne pušim im! Ubice bre i ne poznajem!

Znam da nije za bloga li ne mogu da odolim a da ne prenesem nama-vama koji ne čitate, jer u dnašnje vreme ništa ne uspeva kao španska (turska) sapunica. 

Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosim tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica:

Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole

EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU

Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lov“. U lovištima Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Tomislavaca i Malog Iđoša ekolozi su pronašli i uklonili više vabilica i tako se teško zamerili „lovcima“. 

Sami meštani koje „lovci“ unajmljuju da čuvaju vabilice za noć dobijaju 10 evra, čerupanje i čišćenje ubijenih prepelica se plaća 30 dinara po komadu, lovačka društva dobijaju dva evra po odstreljenoj prepelici, a naoružane ekipe koje su unajmili stranci, po pozivu čuvara vabilica izlaze na teren i jure ekologe.

Poslednji deo : najgora stvar koja vam se može dogoditi na pecanju ili u vezi pecanja 
  U prethodnim nastavcima potrudio sam se da ribolov predstavim kao (skoro) idealan provod. Ali – potpuno idealan provod postoji samo u filmovima. Pogledajmo kako stvari, ponekad funkcionišu u realnosti.

Ako koristite Facebook u Internet kafeu ili na drugoj sličnoj "otvorenoj" bežičnoj mreži, od juče možda niste jedini koji gleda u vašu stranicu - zahvaljujući novoj Firefox ekstenziji Firesheep i rupama u bezbednosti Facebook-a (a i mnogih drugih web sajtova). Pročitajte u ovom blogu zašto.

Pozabaviću se, zato, udžbenicima za posmatranje ptica, tj. ilustrovanim priručnicima za prepoznavanje vrsta, odnosno tzv. 'ključevima'. Jedan ključ je već preveden na srpski (Heinzel, Fitter & Parslow), a njegovo izdavanje zastalo kod para, ili nedostatka istih, evo ovaj…

Srbi sa severa Kosova mrznu se na Jarinju u protestima za koje svi, uključujući i njih, znaju da su uzaludni.

Ivica Dačić sa knedlom u grlu putuje u Brisel na još jedno gutanje živih žaba koje će mu servirati Ketrin Ešton, a na radost i polzu Hašima Taćija,  posmatrača. 

A gde je Predsednik i gde je Platforma?

Godinama smo slušali bivšu opoziciju kako bivšu vlast optužuje za izdaju, političko i diplomatsko tumaranje, nesposobnost da stvori i sprovede jasan plan za rešavanje kosovskig čvora.

 Pričao je na (slobodno) srpskom (na zaboravljenom srpsko-hrvatskom ustvari)  odgovarao na pitanja strpljivo strpljenjem vojnika koji gleda sagovornika, gleda dakle (i pita se dokle će ovaj da lupeta/zapitkuje) , ponekad porpimi intonaciju čoveka koji se obraća nekome ko  ne zna jezik ili tu nešto zamajava  i ništa pod milim bogom ne razume.

Šalu na stranu. Šta Agim Čeku kaže o izrućenju Mladića, o ratu, o miru, o tome kako i koliko Beograd (kao stilska figura,

Prvog prosca je moja baba odbila. 

Bio je lep kao slika, visok, prav, širokih ramena, svetle kose i zelenih očiju iz kojih se videla bistrina i dobrota. Bio je iz dobre kuće, bogati trgovci poreklom negde iz Hercegovine. Bio na školi u Austriji. Brzih ali smirenih pokreta i lepo je govorio. Sve je na njemu bilo lepo i dobro osim jedne stvari: prezivao se Glendža. Jednostavno, nisam mogla da zamislim sebe da

Prince Ruspoli’s Turaco

(Napomena: Vrste koje nisu pokrivene zvaničnom srpskom nomenklaturom namerno sam ostavio neprevedenim.)

Plan Alana Daviesa i Ruth Miller bio je da postave novi svetski rekord u broju vrsta ptica posmatranih u jednoj kalendarskoj godini. Prethodni rekord, 3662 vrste, postavio je Jim Clements još 1989. Alan i Ruth su u to uložili sve: prodali svoje kuće da finansiraju put i dali otkaze na poslu, da prate svoj san. U poteri za rekordom, planirali su da posete preko 25 zemalja.

Uvod : Sportski ribolovac - Lik, delo i delanje

   Sportski ribolovac se ne rađa, već – postaje.
Dakle : u pitanju nije gluma, sport, sluh, spisateljski ili slikarski dar, već - ugao gledanja.