Jednočinski dramolet

Vratio se iz škole sin, đak-prvak. Majka u kuhinji dovršava ručak, otac za stolom prelistava novine.

Majka: Dođi ljubi mama svoje pile.

Otac, sklapa novine: I?

Klinac: Šta i?

Otac: Kako si prošao u školi?

Klinac: Onako.

Otac: Kako onako?

Klinac: Pa onako.

Majka: Ne gnjavi dete, sa'ćemo da ručamo...

Hitno potreban novac

Novi tretman matičnim ćelijama u Kini mora biti urađen krajem marta. Ako se do tada sakupi 32.000 dolara, Zvezdana će možda vratiti funkciju gutanja i zaustaviće se njeno propadanje do avgusta, kada se očekuje lek protiv Batena. Ukoliko devojčica u martu ne ode na lečenje, izvesno je da za nju više neće biti nade.

Prenosim tekst sa sajta "Pančevac" i molim vas da pomognete onako kako možete.

Ako ništa drugo, proširite dalje.

Neko mi je poslao video klip u kome korpulentni čovek maltretira svoju ukućanku, moguće je i majku. Koliko vidim na snimku prisutni ljudi gledaju sam čin nasilja kao pozorišnu predstavu.  Bojim se da sam čin nasilja nije izolovani incident i da se matrica nasilja ponavlja iz dana u dan. Žrtva nema gde da pobegne iz svoje kuće.

Smatram da

Ne znam kako bih počeo ovu priču. Danas mi je umro ujak, Dušan Kalat. U Kninu, u svojoj kući. Čovek je imao ozbilje godine. Nepunih 88. I nije se dogodilo ništa neočekivano. Bio je u postelji više od godine. Kazao mi skoro brat, njegov sin Željko - moguće je brzo, slabo je.

I javio mi Željko. Eto - kaže - danas, burazeru.Ugasio se kao svijeća. 

Kad ti umre neko drag i tvoj, uvek imaš nečistu savest. Ma kako dobar i pažljiv bio.Uvek se setiš nečega što si propustio.  I zato bih hteo da smrt samo trenutak pričeka, da kažem mom ujaku. nešto što mu nikad nisam rekao. A govorio sam mu svašta, osim da ga volim. U surovom krajiškom svetu ta lepa reč se retko koristila.I danas mi je tako žao što sam bio kukavica koja to nikada nije izgovorila.

Izasli su ziro racuni, dinarski i devizni u Inteza Banci.

Dinarske uplate: Banka Inteza - 51-102-0009682/5

Devizne uplate - Banka Inteza - Swift Code DBDBRSBG, IBAN RS 35160513020134647867, na ime Milan Ponjiger, Batutova 21 11120 Beograd Srbija.

Drugari,

Hajde da se potrudimo da ova vest  dopre svude gde je to moguce (Facebook, Twiter ...)

5.10.2000. 

Nisam bila na stvaranju. Ne volim barikadnu istoriju. Tačnije: u Istoriju nisam više verovala. Sedela sam kod kuće, i gledala kako se ponašaju: vernici?

Pomalo depresivna ne)radnja, priznajem. Iako ni u depresiju ne verujem: Ako želiš da budeš dobro, uvek ima načina. Uprkos (Istoriji. Uprkos verovanju da nema uvek.

Rada je imala  tremu i Bane je to osetio.  Dok su se spuštali Čuburskom ulicom čvrsto mu je stezala ruku, kao da hoda po ledu;  kad su skrenuli u Kraljevića Tomislava, stisak je postao grčevit. Pokušao je da je malo raskravi : “ Ne brini, ne ideš kod kraljice, idemo kod mene. I majka i tetka su sasvim jednostavne žene i sigurno Te neće pojesti, naročito zato što su stalno na dijeti“.

Dijeta je, već na prvi pogled, bila neuspešna. Gospodja Olga, Banetova majka, bila je nešto niža od Rade, prijatnog okruglastog lica sa plavičastim očima, pravilnog stasa po kome je pravilno rasporedjeno dvadesetak kilograma viška. Tetka-Ruža, kojoj se Bane obraćao sa Tante-Roz, bila je iste visine kao i sestra, tamno plave kose i izrazito plavih očiju, strogo napućenih usta i viška kilaže nepravilno rasporedjenog oko kukova.  Odbor za doček  upotpunjavao  je Pera, mladji od Banetove mladje braće, preterano krupan jedanaestogodišnjak vodnjikavo plavih očiju i bujne grguravo plave kose, kao da je kolmovana.

- imam najbolju drugaricu.

Gašenjem potpalublja, na moju veliku žalost, ugasile su se i neke zvezdice koje su ga osvetljavale i činile toplim mestom. Jedna od njih  je opet sa nama. Čast mi je što mogu da je ugostim u svojoj kućici.

Dobro mi došla  draga Cass.

Promene...

Kretanje napred ili cik-cak?

Zadovoljstvo, tuga, radost, sreća u koracima... 

Januar 2010.

Donela sam odluku da ne čekam da dođe već sam mu krenula u susret. Ne njemu već životu. A mislim na njega koji će doći. 11. januar početna tačka promena u meni. Ogledam se u sebi (a to onda postaje sve manje važno), ali se sve više ogledam u drugima. Predugo sam se u sebi ogledala i izgubila repere. Možda ih ipak nisam izgubila već su se samo iskrivili.