Ne ulazeći u religijsko tumačenje pakla, čistilišta i raja, možda bi u ovom vremenu nasilja, gramzivljosti, kriminala,  ponižavanja, siromaštva i  mnogih nepravdi koje jedni drugima činimo analiziramo gde smo, šta radimo, i čemu se imamo nadati.

Da li je tačno da jer duša besmrtna i da odlazi u neki od Danteovih krugova mi ne znamo, ali da savest može biti itekako opterećena i prolaziti kroz razne krugove to je svima poznato.Zato preporučujem da se svako  samotestira  i vidi gde mi je savest i da li onim što radi drugima i sebi radi tako da mu bude tamo gde bi želeo u nekom od pretpostavljenih Danteovih krugova

Sa zadovoljstvom vam nudim kratku prikaz Danteove avanture koji je kao gost autor uradio moj prijatelj Zdravko Zeljković:

"Putovanje ljudske duše kroz pakao i čistilište do raja i samospoznaje.

PAKAO (34 pevanja)

Sandro Botičeli: Karta pakla. 1490.

Pakao je stvoren zbog pobune anđela koje je predvodio LUCIFER. I sada se on i «pobunjenici» tamo nalaze.Pakao se nalazi unutar zemlje i  ima oblik levka od devet krugova.. Svaki krug je manji od predhodnoga i predstavlja sve veće zlo, sa vrhuncem u centru(na dnu) gde je satana.U paklu vlada Zakon pakla – Zakon bezdana.U predvorju pakla  sede pravednici i mudri ali nekršteni, ipak nedostojni raja.

VERGILIJE vodi DANTEA kroz zagrobni svet: od početka pakla do kraja čistilišta gde ga predaje BEATRIČI koja ga vodi u raj.

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Ako ste od onih što kritikuju religiju svako malo neko će vam se s neodobravanjem obratiti - „Ok, ne veruješ u boga ali bi mogao da pokažeš malo više poštovanja za one koji veruju." I možda ćete se zamisliti - „Hm, možda su u pravu. Ne može da škodi da pokažem malo više poštovanja, na kraju krajeva, niko ne voli da mu se bez uvijanja kaže da mu je religija najobičnija nebuloza koja generiše zlo u svetu. Da je ono što oni zovu verom najobičniji strah zaodenut u vrlinu i da su njihova detinjasta verovanja ludačka košulja čovečanstva." To je stvarno udarac. Dakle, da, možda bih mogao da pokažem malo više poštovanja.

Pripadnici većine retko kad razmišljaju kako žive i kako se osećaju manjinske grupe u društvu u kome pravila diktira većina. A kada i razmišljaju retko kad obraćaju pažnju na negativna osećanja i odbacuju ih kao preterana. Nije redak slučaj kad većina trenira strogoću prema manjini, toga smo se u Srbiji makar nagledali. Najveći problem svakako jeste kada većina počinje da guši manjine i od homoseksualaca pravi heteroseksualce, od Hrvata, Bošnjaka, Mađara... pravi Srbe, od katolika, muslimana, ateista... pravi pravoslavce. Trenutno u Srbiji imamo suptilno pokrštavanje i nametanje pravoslavne vere.

U poslednje vreme smo svedoci kako je korišćenje datuma izašlo iz mode, te se umesto njih koriste veliki i mali pravoslavni praznici. Tako možemo da čujemo od raznih političara kako je, na primer, južnokorejska kompanija za proizvodnju auto-delova „Jura" do Preobraženja zaposlila nekoliko stotina radnika, da će se određeni zakoni doneti do ko zna već kog pravoslavnog praznika. Političari očigledno misle da svi građani Republike Srbije, bez obzira na verski identitet, znaju kada su ti pravoslavni praznici. To mišljenje dele i mediji, jer ne prevode te informacije za nas sa jeftinijim kartama. Mada to i ne čudi jer na tim istim medijima često možemo da čujemo da se lepo vreme očekuje sve do Đurđevdana. Da li je došlo vreme da uskoro, bez obzira da li smo katolici, muslimani, ateisti, jogi letači, nećemo moći da pratimo vesti i vremensku prognozu ako u kući nemamo pravoslavni kalendar?

Odavno nije bilo bloga o kuvanju - sve neke dosadne teme, te politika, te Vučićev visoki pritisak, te oće li Radule preuzeti vlast ili napisati simfoniju ili će možda izmisliti teleportovanje pa svakog člana svoje sekte teleportovati direktno u Fort Knox, te oće li Nišlija sa Vračar duđe u vladi, te oće li Čeda da kresne Tadića ili obratno i sve tako neke štajtigajaznam teme. Dosta je bilo mlaćenja okolo džbuna, štobono rekla jedna pokondirena blogoštrokondža,

 

napisao: Waleed Al-Husseini

crteži: Glynis Scott

prevod: Alexandar Lambros

Jedan Bog je otac - konkretna ličnost (nastavna jedinica iz veronauke, iz školskog dnevnika jedne srednje škole u Šumadiji)

 

 

 

AleXandar Lambros

Puno saučesništvo hrvatske katoličke crkve s ustaškom diktaturom ozvaničeno je 26. juna 1941. kada prilikom svečanog susreta najviših dostojanstvenika crkve i poglavnika, monsinjor Stepinac jamči Paveliću "vjernu i lojalnu suradnju za veliku budućnost naše domovine". Saradnju koju primas Hrvatske potvrđuje u brojnim javnim prilikama, često prisustvujući i svečanostima ustaškog režima i okupacionih nacifašističkih snaga.

AleXandar Lambros

Oduzmi seks ljudima. Načini ga zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Nateraj ga da se preobrazi u potisnuti sadizam. Potom daj ljudima žrtvenog jarca da ga mrze. Pusti ih da povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam je star vekovima. Tirani su ga koristili vekovima pre no što je reč "psihologija" uopšte bila izmišljena. I, deluje. 

AleXandar Lambros

Teror političke korektnosti i multikulturalizma ide na ruku verskim fanaticima koji bitku biju zapadnim oružjem - ljudskim pravima. Tu prevashodno mislim na islam, religiju koja kao nijedna druga od srednjeg veka pribegava nasilju i pretnji nasiljem u obračunu sa neistomišljenicima po bilo kom osnovu, uključujući tu i sektaške sukobe unutar samog islama. Suniti i šiiti međusobno se svakodnevno masakriraju i to nije problem, dok se i najmanja opaska na račun islama ima shvatiti kao islamofobija koja će izazvati nesrazmeran gnev muslimana i, na žalost, suviše često i nasilje.

Šta se može imati protiv multikulturalizma? Ništa.

AleXandar Lambros