Blog u slici bez reči:

Imao sam jedan sličan tekst pre nešto vremena ali ovo je sada nešto drugačije. Sada baratamo činjenicama. Radi se o Durex-ovom istraživanju koje je sprovedeno na teritoriji Srbije (ne zna se tačno gde). Rezultat je sledeći. U proseku Srbi imaju seks 3.5 puta nedeljno ili svaki drugi dan. Ovde se pojavljuju neke vrlo interesantne cifre koje se nikako ne slažu, bar u

Ala vreme leti! Eto aprila,1902.godine Radoje Domanović je napisao ovu satiru i dok si udario dlanom o dlan prođe čitav vek,a Radoje ga baš zabidžio!Svašta!

Radoje Domanović

R.Domanović

RAZMIŠLjANjE JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG VOLA

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj

Ciceron je zapisao ...
'' -Siromah radi,bogataš iskorišćava prvog,vojnik brani obojicu,porezni platiša plaća za svu trojicu,lutalica se odmara za predhodnu četvoricu,pijanac pije za svu petoricu,bankar potkrada svih šest,advokat zavadja svu sedmoricu,lekar ubija svih osam,grobar pokopava svih devet,a političar živi na račun svih deset ...''

Ciceron koji je živeo od 106 do 43.godine pre Hrista,možda bi za nas koji živimo 2012 godina posle Hrista, napisao sledeći tekst uz konstataciju, neka nam je Bog u pomoći...

Stavili su me na zadnje sedište. Oni su seli napred. Njih dvoje. Dve bebe, od kojih je ona za volanom bila najbebastija od svih. Neko joj je dao vozačku dozvolu. Zapravo, već dve naše bebe su dobile vozačku dozvolu, a ona srednja je odlučila da to odradi kasnije. Tokom studiranja. Inače, bebe u današnja vremena i studiraju. Ali je to manje bolno od toga što ih država pušta da voze automobile naokolo. I to one prave, ne na pedale. One koji imaju zadnja sedišta, uglavnom za decu predviđena. E, na to sedište su me stavili, sa pogledom na prednje položaje otpozadi.

Počela druga sezona serije The Gang Bang Theory u rekonstruisanom sastavu. 

Dobro sam ja ispala, čak vrlo odlično, kada se uzme u obzir koliko baba je o meni brinulo. Dan i noć. Noć naročito, jer noću gmižu kojekakve karakondžule i akrepasti noćni stvorovi, koji nemaju pametnija posla nego da gnjave sitnu decu. Zbog toga su se, na smenu, horde baba starale o mom nejakom životu, dajući sve od sebe da budu brže i iznalažljivije od pomenutih napasti. Što se tiče brzine, tu su bile ometene fizičkim preprekama koje su se mahom manifestovale kao reume, onemoćalost, ubi me u krsta, žiga me pod rebra, sve mi ovde nešto klikće i grči me. Ali, kad se radi o inventivnosti i vladanju starim zanatima ratovanja sa vidljivim i nevidljivim neprijateljima, tu su babe vodile dve krivine prednosti i pred onim što van mašte nikada ni izašlo nije.

Baš negde u ovo božićno doba, mojom roditeljskom kućom se manirom stepe širila ruska tuga. Golema, pregolema. Ogromantna. Jeste da smo svi bili svečano obučeni, naročito ja koja sam za tu priliku bila sva mašnama ukrašena. Belim, naravno, da se ukomponuju sa belim hulahopkama za koje mi je sastavljanjem obrva zapoveđeno da ih slučajno ne isprljam i goste ne dočekam sa rudarskim flekama na kolenima. Zahvaljujući pomenutim mašnama, izgledala sam kao sindikalno okupljanje tropskih leptirova. Duple svilene mašne iznad svakog uveta, na svu sreću su mi samo dva izrasla, jedna nakostrešena, ripsasta, centrirana na moje letvaste grudi, i dve na svakom od para kengurskih džepova svečane mi haljine. Koja je neodoljivo podsećala na podivljalu pečurku.

Ja sam se na ovim prostorima uvek borila za pravo da imamo poštenu zimu: sa snegom, belim jelkama,sankama, klizanjem, zaleđenim rukavcima za one koji klizanje preferijaju na otvorenom, lovljenjem ribe korz rupu u ledu. Valjda smo samo Jelica i ja, kao švabatralala, opevale zimu kao najveći poklon čoveku, kojem ovaj duguje i poslednji osmeh. Ali, ovo, ovo je sačuvajmebožeisakloni, što bi se ovde reklo.

Za zimske radosti je suviše hladno,

Dragi tata,

Kao dobra ćerka, održavam obećanje i šaljem Ti raport sa svog prvog dežurstva iz predmeta Osnovi kliničke prakse. Jedna grupa je otišla na hirurgiju i smorila se totalno, samo su se muvali okolo i ništa nisu videli, šetali ih po hodnicima a u salu su ih pustili samo do vrata, da ne smetaju.  Pssst, i svi puše u lekarskoj sobi, kažu...Tomici za dušu.  Izgleda da je tu, za dušu, bilo još nekih stvari sa ukusom dima ali nisam sigurna, da ne grešim dušu.

Moja grupa, nas četvoro,