Greece is a very beautiful country -
and Germany, it is known,
no islands...

 

 

Kad sam dobila mail s pozivom, prvo što mi je palo na pamet je da zvuči toliko blesavo da bi se lako moglo dogoditi.

 

 

Navikla sam na let od oko 8 sati, što će reći večera, 2 filma, malo spavanja i – vežite se, slijećemo. Krenula sam svojom uobičajenom rutinom: večera, 2 filma…a onda je na onom velikom strašnom ekranu pisalo da mi je ostalo još 10 sati u zraku . Nije mi preostalo ništa drugo nego da još jednom večeram, pogledam dodatna

Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

 

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.

Muamer efendija Zukorlić danas je Srbiji čestitao Dan državnosti. Čestitku je uputio na svojoj FB strani:

"Povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka, povodom genocida nad 100 000 muslimana šeher Biograda, šeher Užica, šeher Valjeva, šeher Niša, šeher Karanvca (danas Kraljevo) i šeher Sjenice od strane Karađorđa Petrovića i njegovih hajduka - srušenih 500 džamija u Smederevskom sandžaku (Beogradskom pašaluku ili današnja centralna Srbija) i dana državnosti Republike Srbije 15. februara - "SRETENJE" ZLOČINACA ..."

Danas je svakako dan za nostalgiju, na nju, hvala na pitanju, niko nije imun, zašto bi mene zaobilšo. Sluša se malo muzka Jugoslavije, sećamo se da smo na današnji dan baš lepo, obilato jeli, mi se radovali slobodnim danima, putovalo se dosta - kod rodbine na selo, jer svinjokolj je, a umeo je počesto i da nas obraduje sneg...
Trpeza je bila gotovo uniformna, ali svakako nije u

Baš se nešto pitam ovih dana - kako ste Vi g-dine Vesli? Kako Vaša porodica, kako su Vam deca i unuci, ako ih imate? Kako Vaši prijatelji? Da li se viđate ili bar  čujete sa Tonijem,  Bilom, Džejmijem i g-đom Medlin? Kako su oni? Nas što se tiče, hvala na pitanju, mi smo dobro. Naviklo se, izdržava se, trpi se. Šta će slamka među vihorove, nego da trpi i da se povija. Tako i mi Srbi, već vekovima.

Da li se išta drugo moglo očekivati?

Dvadeset četvrtog marta 1999. godine u 19:45 otpočeli su vazdušni napadi na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji u okviru NATO operacije pod kodnim nazivom "Saveznička sila" (u oružanim snagama Sjedinjenih Država vodjene pod kodnim nazivom "Plemeniti nakovanj" ) ...

Kažu, opet bismo poslali decu da ginu!

Razgovaram sa nekim poznanicima o 27. martu. A to nije prvi put da se nalazim u takvom razgovoru na tu temu (sa nedoumicama koje su pomenute u narednim rečenicama i pasusima). Zastupaju sagovornici onu već opšteprihvaćenu i kanonizovanu tezu da je 27. mart 1941. godine, sa onim "bolje grob nego rob", apsolutno i nepobitno moralan čin, i izbor koji nema alternative.