Збирни подаци о 1968. години у свету су импресивни и недовољно познати јер њихово објављивање није одговарало ниједном режиму:
· 1968. је трајала је преко 400 дана, од децембра 1967. до почетка 1969. године, (у Италији пуне две године, до краја 1969. године),
· обухватила је све развијеније држава света и све континенте осим Аустралије,
· током 1968. убијено је, по објављеним полицијским извештајима, најмање 239 студената,
· рањено је преко 5.000 студената,
· ухапшено је више од 20.000 студената,
· затворено је, или заузето од полиције и војске, преко 500 факултета,
· покренута су, да остану предмет трајног интересовања, сва битна питања универзитета, демократије, јавних медија, синдикалног и политичког организовања, привредног живота, организованости државе, понашања великих сила, смисла историје, филозофије, права, религије, будућности...
Београд - 2. јун 1968. године. Недеља, налик на многе пре ње. Београд је живео у успореном ритму одмора и уобичајене забаве. Изгледало је да су сви проблеми, ако их уопше има, одложени за неко касније време.
Свих 37 београдских и земунских биоскопа и летње баште "Синђелић", "Раднички","Козара", "Београд", "Браћа Стаменковић" и "Калемегдан" оглашавали су представе са звучним светским именима: Френк Синатра и Тревор Хауард, Џони Вајсмилер као Тарзан, Џеф Чендлер, Елвис Присли и Оди Марфи, Дорис Деј, Белмондо и Урсула Андрес, Јул Бринер, Рита Хејворт и Џејн Фонда... У елитним биоскопима приказивали су се "Бони и Клајд", "Македонска крвава свадба", "Експрес пуковника Рајана", "Лигејин гроб", "Ко хоће да убије Џеси", а могао се видети и "Мост на реци Квај"...
Завршавале су се припреме за отварање "Малог позоришта", приказивао "Крмећи кас" Александра Поповића и држале пробе његовог новог игроказа "Капе доле" (који ће убрзо бити забрањен јер је неко схватио да се наслов може прочитати и као јеретички повик "Ка Пе (КП) доле"). Александар Јоксимовић, после међународног успеха модне колекције Симонида чији су купци били јапанска принцеза, Клод Лелуш, Питер Јустинов и други, за септембар је припремао нову под називом Витраж, разиграних боја и прозрачну као стакло. У продаји је била «Кладањска вода», «провереног секси-деловања».
Prognoze su sastavni deo nasih zivota. Skoro sve sto u zivotu radimo je povezano sa ovom ili onom vrstom prognoze. Pocevsi od "kakvo ce vreme sutra biti" i "sta da se danas obuce", pa preko planiranja mesecnog budzeta i "hoce li me zvati veceras?", pitanja koja skola da se upisuje, do toga s kim, gde i kako ziveti, kako i koliko stedeti za neku starost (koja se, opet, ne mora doziveti), sve je, na neki nacin, povezano sa prognozom bilo vremenskih prilika, bilo prilika u svetu, bilo nasih bilo ponasanja ljudi oko nas.
S obzirom na vaznost prognoza za nasu egzistenciju, ocekivalo bi se
Danas je na programu još jedna iteracija tribine "Nauka me je učinila boljim hrišćaninom". Mašala.
Primetio bih, pre svega, da je u poslednje vreme nivo Mileve u medijima značajno opao. Tu bih žalosnu činjenicu podlodžukački pripisao delovanju reakcionarnih elemenata Srpske pravoslavne crkve čiji sveštenici sa nepoverenjem gledaju na ženska bavljenja van delokruga obdanišnih, energetskih i priplodnih aktivnosti. Pošto ukupna promena količine srpstva u vremenu mora rasti(dS/dt > 0), to parcijalni udeo nauke (dSn/dt) ne sme zaostajati, pa je jasno da je posledica ovog neprijatnog stanja morala biti, ni manje ni više već upravo, Aleksandra Ninković Tašić.
Onomad sam po prvi put bio u Amsterdamu,
palnirao sam i ranije didem, al' takoe to kad se živi (i radi) u Srbiji...
Kao i svaki Balkanac, i ja sam imao predrasude,
koje su se na kraju pokazale i više nego ispravne!
Svaka ptica lepo peva, ali kos...
Ono što je najgledanije, naročito emisije u udarnim terminima, ujedno je i najkontrolisanije. Tu skoro više i nema informacija. Umesto informacija – imamo skrojene informacije. Skrojene su za potrebu podešavanja javnog mišljenja, pre svega po pitanju politike, privrede, kvaliteta života ...
Током трагичних дана бомбардовања 1999. године Тања се јављала на Интернету, посредством имејлин листе „Косово“, причајући о београдским догађајима из посебног, хуморног угла, на онај специфични, београдски начин који вас прво насмеје и ободри, а онда натера да се замислите над тим догађајем, па и над својим смехом. Више пута сам на различитим форумима, ФБ и Г+ постављао питање, до сада без правог одговора. Можда ви знате – ко је Тања?