Понављам овај блог, јер помоћ није стигла ни од једне компаније, нити од Министарства, а почетак нове школске године је пред нама. Страхујемо да нећемо имати довољан број столица за ученике. 

Juče je Sinod SPC na čelu sa patrijarhom posetio Generalštab gde ga je dočekao načelnik Generalštaba sa svojim kolegijumom, a bili su nazočni i viđeniji gosti .Patrijarh osveštao Generalštab, čime je zaokružen proces reformi Vojske Srbije u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti , Strategijom odbrane i mudrim odlukama dosadašnjih menadžmentova Ministarstva odbrane.

Sada imamo modernu vojsku po ugledu na svetle tradicije srpske vojske iz XIX veka, a ovima u EU ćemo reći da smo juče uspešno zaokružili ono što se traži po Poglavlju 24.

Naravno da nemam ništa protiv postojanja verske službe u vojsci, ali je servilnost prema Crkvi od strane nekih generala i oficira ispod granica dobrog ukusa, pa sve više izaziva podsmeh i odbojnost kod javnosti, ali i u samoj vojsci.

kuhinja, četvrtak 11:04
sin: »tata, mislim da nisam otišao u školu«
otac: "misliš?"
sin: "aha... proliv ili slava?"
otac: "proliv, slavu smo imali pre dva meseca"

otac je nekompetentan ali voljen roditelj. ne može se sve.

Bavila sam se u poslednje vreme proučavanjem načina na koji se u nas organizuju takmičenja za učenike osnovnih škola. Ljudi moji, komendijeeee... kao i sve ostalo u nas što je komendija. Načitala sam se takvih gluposti i nagledala takvog razmimoilaženja teorije i prakse, da je to za strip.

Počnimo od činjenice da stručno uputstvo o tome kako se takmičenja imaju organizovati donosi jedno odeljenje ministarstva, kalendar takmičenja drugo odeljenje ministarstva, a organizaciju izvodi stručno društvo koje ministarstvo odredi. I onda međusobno ne razgovaraju.

Gost autor: Marko Stamenković (8 godina, II razred)

Danas sam doziveo nesto strasno! Kako da ja imam tako malo domaceg (da nacrtam sta sam procitao za vreme raspusta), a moj prijatelj, koji ide u drugu skolu i kod druge uciteljice tako mnogo (dve strane iz radne sveske iz matematike i iz srpskog jedan sastav)? Imali smo dogovor da se vidimo, ali zbog glupe skole sad ne mozemo! A sta vi mislite o ovom da li je to fer ili ne?

Можда нисам ја тај који треба да пише на ову тему. Јербо, ствар може да испадне сасвим претенциозна. Нисам ни први који начиње ову тему. Но, листајући "Правопис српскога језика" Матице српске баш у тренутку кад ми у приватној поруци од пријатеља стиже једно разочаравајуће "поДпуно се слажем", једна ми је мисао прошла кроз главу: зашто ова значајна књига нема своје издање тамо где је најпотребнија - на интернету? Признајем да би мом пријатељу било неупоредиво мучније да, ако је и имао дилему у вези са гласовним променама (које сви с времена на време имамо), одговор потражи на једином правом месту, у књизи. Прво, можда нема књигу. Друго, можда му није при руци иако је има. Треће, можда му је напорно да је претражује на превазиђен начин. Даље, у 2015. години, у земљи Србији, далеко је већа шанса да ће оставити писани траг негде на интернету, у брзини, него на неком папиру, полагано, уз проверу лектора и коректора. Логично се онда намеће питање: да ли користимо модерне технологије адекватно? За који нам је мој интернет, и Гугл, и на крају крајева, рачунари и информатика уопште?