Zove me sestra pre neki dan sva u šoku, kaže - imali su roditeljski sastanak kakav do sad nikad nisu imali. Čitala im učiteljica na sastanku odlomke iz nekog "zakona". Otkad to na roditeljskim sastancima čitaju zakone, i kakav je to novi zakon, pita me.

Pojma ne znam, kažem, ne verujem da je zakon, mora biti da je nekakav podzakonski akt. Šta su čitali?

Pa, kaže sestra, nešto o ocenjivanju, o tome kako pismeni i kontrolni zadaci ne smeju biti više od dva puta nedeljno, kako deca na početku godine treba da se testiraju da im se vidi "startna pozicija", pa posle da im se prati napredak... i sve tako nešto čudno, što dosad nikad nije bilo.

Završim razgovor te odem na sajt Ministarstva prosvete, i tamo nađem Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju,

Krenem da čitam, a uspomene samo naviru...

rođače?

Ostavljene djevojke, narkomani i bludnice

uzdaju se u tebe

EDIT : Stvarno ne razumem šta se ovo dešava

Blog mi je promenjen , zapravo promenjena je vest koju sam linkovao i koja je služila kao povod i objašnjenje ovog mog malo g eksperimenta u blogovanju.

Ja sam linkovao vest koja je govorila ko su novi premijeri Grčke i Italije, da su to zvaničnici Rotšildove organizacije i ostalih centara moći koji su sa njom povezani. Vest je bila pravo osveženje na ovom portalu i mnogi komentatori te vesti su to isto primetili.

Baš me briga što se kod Vas neko uplašio i sklonio vest kao da je nikad nije bilo.

Vratite mi moj blog kako je bio napisan . Ja se ne plašim

omega68 

Edit Edita: Uz malu pomoć kolega, vratio sam originalni link

Nadam se da je izmenama ovde kraj!

Ljubi te čika Tole

Gost autor:  jamari

I, ako mislite da je za vas kasno, obratite pažnju na svoju decu. Oni sigurno nešto vole da rade više nego nešto drugo. Radite to zajedno sa njima, pomozite im da budu ono što žele i što mogu da postanu. Pomozite im da jednog dana znaju zašto su postali to što jesu.

Da nam je školstvo u onom drugom organu kojim se gloginje mlate, a koji nije guzica, to svi znamo. Naročito ako imamo dete školskog uzrasta. Nema potrebe na to više trošiti reči, naročito ne nakon vesti da koga kadije ne nauče na mostu, naučiće ga na ćupriji. Samo se niko u toj priči ne pita zašto onda uopšte maltretiramo decu da pre podne idu u školu u kojoj neće ništa naučiti, ako već imaju opciju da uveče idu u školu u kojoj će nešto, kao, naučiti? Ispada da je ideja da deca u školi, učenju i školskim aktivnostima treba da provedu 16 sati dnevno, kao u Južnoj Koreji. Vidim da su se HAGVONI i kod nas zapatili.

Mozda ce ovo da vam zvuci cudno, ali verujte mi na rec, istinito je ... i pored toga sto je suludo. Izdavaci knjiga, Simon & Schuster, Macmillan, i Penguin odbijaju da omoguce pristup njihovim knjigama u elektronskom izdanju americkim bibliotekama. Kuda ide ovaj svet?

ALA Press release

Sledi tekst na engleskom za one koje mrzi da klikcu na linkove:

An open letter to America’s publishers from ALA President Maureen Sullivan

It’s a rare thing in a free market when a customer

"Ako riječi život, sloboda, potraga za srećom ne uključuju pravo na eksperimentisanje sa našom sopstvenom svjesnošću, onda Deklaracija o Nezavisnosti nije vrijedna konoplje na kojoj je napisana." - Terence McKenna

 Čast mi je i zadovoljstvo da ugostim gosta autora pod nadimkom Shmoo.

Uživajte!

Мислили сте да нећемо одржати тај ритам од два лингвистичка блога недељно?

Е па преварили сте се.

Слушајући последњи лингвистички видео прилог блогоколеге Драгана

                                                                                                                                                   Hommage à Danilo Kiš

Bio je to zdepast snažan čovek tamno maslinastog tena, sedine u proređenoj kosi i grguravoj bradi, precizno su ocrtavale njegov dug životni put. Delovao je smireno i pouzdano, jedino su njegov velik naniže povijen nos i jedno oko veće od drugog, isijavali iskustvo,

u srbiji se trenutno sprovodi takmičenje u kreativnosti finansiranja spašavanja života lečenjem. iako ustav ima nekih odredbi o pravu na lečenje, pa čak i posebnom nivou zaštite dece, sistem, tj rfzo, to ne prepoznaje kao nešto što bi trebalo da postoji u realnosti pa su ljudi primorani, ako im je stalo do svojih bolesnih, da organizuju: koncerte, sms akcije, nagradne igre i aukcije... povremeno se neko od političara priključi ovoj nametnutoj humanosti ali samo radi slikanja a rfzo i dalje stoji kao simbol neuređenosti, zapuštenosti, i u suštini sveopšteg posrnuća društva. budimo kreativni, smišljajmo načine kako da finansiramo lečenja.