Kada me je nedavno gordanac zvala da učestvujem na tribini koja se 26. novembra održava u Boru i koja za temu ima žene i Internet, prvo sam pomislila: Pa, kud za moj rođendan? Izvinjavam se, brzo sam shvatila kako je sebično što sam prvo na to pomislila, ali morate razumeti da će viševekovna tradicija proslave moga rođendana biti narušena i pitaj milog boga kakvi će se kompleksi jednoga dana povlačiti po genima generacijama dece, jer su u tom jednom danu njihovi roditelji, a moji prijatelji, bili izloženi takvom šoku. Ali, ajde to. Slaviće se sledeći vikend, bar će plata da kane u međuvremenu.

Svake godine u Srbiji se „ištancuje" najmanje 250 diplomiranih novinara. Tako mladi, zagrejani, oni upadaju u razne medijske kuće, nadaju se blistavoj televizijskoj karijeri. Ružičasto-tufnaste snove prekida neprijatna realnost - mladi novinari u Srbiji ne mogu da žive od svog posla. 

Tačnije, mogu, ukoliko rade na 2-3 mesta ili ukoliko žive kod mame i tate, a novinarstvom

Učenici osnovne škole skinuli mlađeg dečaka do gole kože i maltretirali ga.

"U Osnovnoj školi "9. oktobar" u Prokuplju grupa starijih učenika maltretirala je dečaka, učenika drugog razreda, tako što su ga silom svukli, pa golog zaključali u poljski toalet, izjavio je danas njegov otac.

Otac dečaka Srđan Krstić rekao je agenciji Beta da su nasilnici njegovog sina skinuli do gole kože, zatim mu umazali odeću blatom i vukli po tom toaletu, a spasila ga je učiteljica, koja je primetila da nije prisutan na času.

To se dogodilo u popodnevnoj smeni u školi, na odmoru između trećeg i četvrtog časa.
Krstić je kazao da je učiteljica roditelje pozvala iz zbornice, gde je dovela dečaka i da mu je odmah ukazana lekarska pomoć.

... tri su zablude u tvom životu.

Skolovanje

Kao malom kažu ti: uči, bilduj sposobnosti i veštine, juri za najboljim školama, školuj se na najboljim smerovima, vijaj stipendije i kredite ... i kada završiš sa time, kada postaneš obrazovan bice sve OK. Lakše ces se zaposliti, radiceš ono što voliš, bice ti lako da promeniš posao ili čak i zanimanje, generalno - umeces da se snadjes u životu.

Ovo je na izvestan način nastavak i završetak bloga '' Da su danas izbori '' koji je ovde egzistirao  pre više od godinu dana.

Pred prošle izbore bio sam neregistrovani, povremeni čitač sajta i bloga B92, koji se, iako iskusan u poznavanju političara i svih prljavština koji oni mogu da smisle, plašio i zgražavao nad onim što sam u tim kratkim pristupima imao da vidim po blogovima. To je sve prštalo i praštalo da me je ozbiljno obuzimala nelagoda i malo je reći da mi je bilo neprijatno.

Odavno je neko rekao – ako hoćeš da vidiš kakvo je stanje u državi, uđi u neku ustanovu koja se finansira iz budžeta. U školu, recimo srednju, jer ona nije obavezna. Mislim, nije obavezna za sve koji su završili osmoljetku, samo su zaposleni to shvatili kako njima odgovara, pa dolaze na posao kad i kako im se ćefne.

Četrdesetočasovna radna nedelja (što u prosveti znači 20 časova redovne nastave + 1 dopunske + 1 dodatne + 1 slobodnih aktivnosti + priprema + rad u stručnim organima + dežurstvo + koješta da se namiri norma) svodi se na najviše 4 radna dana od po onoliko časova koliko si raspoložen da održiš. Podrazumeva se da radiš po savesti, koju svakako imaš čim ti je poverena časna dužnost da obrazuješ i vaspitavaš budućnost ove zemlje.

„Najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već iluzija o znanju." Stiven Hoking

Već evo dva dana po komentarima u žutoj štampi i delu internet zajednice možemo videti kako se nižu salve... hm., da li je „gluposti" preteška reč?... oko testova opšte informisanosti koji su zadavani na prijemnom ispitu za neke studijske programe Filozofskog fakulteta ( npr. vest ). Slušajući sve to, pitao sam se koja će biti sledeća senzacionalna vest koju će se pojaviti po ovim medijima. Na primer, da li će možda sledeće lekare uzeti na zub, pa onda objaviti naslov „LEKARI NA KLINIKAMA UBADAJU LJUDE IGLAMA", a onda za tim uslediti tekst o postupku davanja injekcija i lavine komentara u kojima će se autori komentara sablažnjavati nad tim svirepim postupkom, porediti veličine igala koje se koriste u različitim klinikama i za različite injekcije i pozivati na linč cele medicinske struke i prekid takvog „strašnog nasilja" nad pacijentima. Zamisli...

Milan Nikolić

Danima merkam izveštaj Centra za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije koji mi je sav u grafikonima i ilustracijama, te obilato podmazan fotografijama i analizama, sleteo na e-mail. I samo ime centra poziva na polemiku, nekako mi se čini da je predmet proučavanja ono jedino što im nedostaje. Kad  bi bar pronašli pravi antonim za razvitak, pa bio to oficijelnim stilom nazadak ili onako ljudski, ljutito – propadanje, sunovrat, strmoglavljivanje, stvari bi imale više smisla. Čak i kad su od Republike.

Ipak, pored brojnih kontradiktornosti o “kulturnim praksama” mene, vas i nas, brojni nalazi u ovom izveštaju su izuzetno zabavni.

Gost autor: Amotherofthree


Šta se to desilo pa da danas deca koja žive u Srbiji, u Subotici konkretno, gde su službeni jezici srpski, mađarski i hrvatski, međusobno komuniciraju na engleskom?!

Da sve bude još interesantnije gradske vlasti rešenje vide u vraćanju mađarskog jezika u srpska odeljenja kao obaveznog izbornog predmeta koji će ulaziti u prosek.