a da zaboravio sam, SRBIJA!

Priča jedne devojčice.

Bez šibica.

Sa plavim očima.

Koju je možda sanjala.

A možda nije izmislila.

Pre neko vece pogledala sam film Kieslowskog „A Short Film About Love". Film je tih. Ne vidjaju se cesto tihi filmovi ovih dana. Jasna su mesta gde bi mogao da postane glasniji, ili da urlice, ali i kad placu, likovi u njemu su tihi. Takva jedna gospodska vrsta filma izaziva i slicnu reakciju. Bila sam ucutkana.
Odjednom mi se po zavrsetku pojavila bila neka radoznalost, i otisla sam na google dok se DVD vratio na pocetnu stranu i muzicka spica rotirala svoj melanholicni lament; zanimale su me kritike filma.

[Буди против, само буди човек]

Она је узрок што су моји радови на факултету, од других професора добијали квалификације попут „херојски подухват" или „ово је ниво магистарског". Она је одговорна и за многа каснија неразумавања са другим професорима и за њихове коментаре типа „то је превише ексцентрично виђење", „колега, ваш рад је превише аутентичан, уклопите се мало" или „како то тако чујете? Ако тако одсвирате, ја ћу искочити кроз прозор".

Она је хомофоб. 

Izlazi Žorž iz kafane koja liči na brod. Terasa je ogromna i ustvari ima oblik palube. Bilo kako bilo, njegov hod je ostavljao utisak kao da se stvarno kreće po palubi nekog broda na nemirnom moru te ga vjetar tera čas lijevo čas desno. Vjerujem da se i Žorž osjećao kao da ima morsku bolest. A kako i ne bi, još sunce bijaše visoko kad je bacio sidro iza jednog od mnogobrojnih šankova. Vjerovatno o svemu ovom vam pisao ne bih da našeg "mornara" nije spazio lokalni šerif koji je svratio čisto da provjeri poštuje li se zakon države Teksas i da li su gosti orni da napuste ovaj brod

Hteo sam da danas napišem blog o američkom bendu Spoon. Obožavam ga, ali ipak ne mogu.Treba ga lepo napisati, treba srediti rečenice, treba ga preslušati. Izdali su sredinom jula album koji se zove "Ga, ga, ga, ga, ga, ga"... Mnogo je dobar , posebno "You've got yr. Cherry bombs", Ili "Underdog" ili "Rhytm and Soul"...Preslušajte ga! Ne mogu da pišem o tome jer nemam ni koncentraciju,

               To je jednostavno tako. Nekog pravila nema. Dešavaju se odlasci i dolasci sasvim neplanirano, uglavnom iznebuha, ničim najavljeni. Neki radosni, neki tužni, a neki tek onako, jedva vredni pažnje.
               Navikne se čovek, pre ili kasnije. I postane zahvalan na  malim iznenađenjima koja nije umeo ni da nasluti.