Od malog grada u džinovsko selo

alexlambros RSS / 29.11.2009. u 10:12

AleXandar Lambros

Putnik namernik silno bi se, naslućujem, iznenadio prolazeći kroz naš grad. Kragujevac je pretvoren u ogromno gradilište i preobražava se brzinom koju teško uspevaju da prate i oni koji u njemu žive. Dešavalo mi se da između dva izlaska u grad zaprepašćeno primetim građevine koje su nikle preko noći. Pomenuti putnik namernik bi, gotovo da nema sumnje, zaključio da ga je put naneo u jedan prosperitetan grad koji trči da sustigne sopstveni ekonomski bum. Nešto nalik gradovima Persijskog zaliva i jugoistočne Azije, koji postaju redovna tema svetskih seminara i kongresa posvećenih problemima savremenog urbanizma i arhitekture. Čim budu saznali za primer Kragujevca, budite sigurni, i on će postati tema za ljude iz struke, ali, na žalost, iz pogrešnih razloga.

 

Ubrzanu urbanizaciju Kragujevac doživljava sedamdesetih godina 19. veka u vreme kada je postajao vodeći industrijski centar oslobođene Srbije što je dovelo do naglog porasta broja stanovnika. Zahvaljujući tome bio je jedan od prvih srpskih gradova koji je krajem veka dobio regulacioni plan (1891. godine). Plan, na žalost, nije sačuvan a bio je delo inženjera Luke Ivanovića. Postoji, međutim, kopija ovog plana iz 1897. koju je uradio znameniti Feliks Kanic, zbog čega se plan često zove i Kanicov. Po njemu je počela planska izgradnja Kragujevca novom regulacijom ulica. Poštovanjem stare i formiranjem nove parcelacije interveniše se u nasleđenom gradskom jezgru a tradicionalna čaršijska struktura se postepeno preobražava u složenu mrežastu matricu centralnog tkiva.

„Kragujevac se“, napisaće 1880. godine putopisac Feliks Kanic, „srećno preobrazio od džinovskog sela u moderan lepi grad“. Šta li bi Feliks danas napisao? Danas smo svedoci preobražaja od malog grada u džinovsko selo.

Gde god nađeš zgodno mesto ti zgradu sagradi, bila bi ukratko osnovna ideja vodilja kragujevačkih urbanista. U kakvom će odnosu ta građevina stajati sa zatečenom ambijentalnom celinom i neposrednim arhitektonskim okruženjem, izgleda je u potpunosti nebitno. Jasno mi je da je neophodno srušiti ponešto staro da bi se sagradilo nešto novo. Jasno mi je, takođe, da sentimentalizam ne bi trebalo da stoji na putu razvoja grada (što nikako ne znači da rušenjem treba da se interveniše gde god to nekome padne na pamet). Ali, nije mi jasno kako je moguće da po gradu niču stambene zgrade bez apsolutno ikakvog plana i ideje vodilje o budućoj gradskoj vizuri. Brojnim kragujevačkim ulicama u širem centru nikle su stambene zgrade koje su uglavljene ili, narodski rečeno, zgužene, između porodičnih kuća na način koji jasno stavlja do znanja da je jedina ideja ovih građevinskih poduhvata bila iskoristiti parcelu na privlačnoj lokaciji koja se odjednom našla na raspolaganju (nije teško pretpostaviti, najverovatnije prodajom). Neko će prigovoriti da se od nečega mora krenuti, i to je primedba na mestu. Možda će jednog dana Kragujevac zaista doživeti takav polet u svom razvoju da će porodične kuće biti povučene na periferiju utonulu u zelenilo a centar se preobraziti u komercijalno-poslovno središte Šumadije s pratećom odgovarajućom arhitekturom kakvu poznaju mnogi moderni evropski gradovi (za sada je za takvu viziju potrebna epska mašta jednog Tolkina). Ali, ako đa ovde, đa onde, budu nicale zgrade onako kako investitori i preduzimači budu uspevali da se dokopaju nekog primamljivog parčeta gradskog zemljišta, stvarno ne vidim kako će to moći da se ostvari jer se već napravio haos koji je teško popraviti. Mnoštvo zgrada po čitavom gradu niklo je usred okruženja porodičnih kuća i u ulicama čija infrastruktura ne može da iznese, bukvalno i estetski, pojavu stambenih višespratnica. Mnoge od njih doslovno se preteći nadvisuju nad okolne porodične kuće čime se čitave gradske celine na neki način pretvaraju u svojevrsne favele predviđene za rušenje. I obrnuto, same zgrade stešnjene između kuća deluju kao metastazirali kancer na tkivu grada. Često je i njihov međusobni odnos takav da će, čak i kada se jednog dana uklone građevine (u najvećem broju slučajeva kuće) koje trenutno predstavljaju smetnju organizovanijoj stambenoj izgradnji, biti nemoguće među njima uspostaviti čitljiv i vizuelno smislen međusobni odnos.

Arhitekte (što je pretenciozan naziv za većinu autora projekata o kojima pričam) ispoljavaju, primetno je, veliku dozu maštovitosti, ali ne kad je reč o primeni savremenih estetskih rešenja već kad je reč o improvizaciji za koju ne bi smelo biti mesta u nečemu tako složenom i dalekosežnom po svojoj prirodi, kao što je to arhitektura. Ima primera da se, prilagođavajući se neodgovarajućem terenu, podižu zgrade čudno nepravilnih osnova sa varijacijama na temu poligonalnih egzibicija. Gotovo po pravilu projektni plan ne podrazumeva celovito rešenje koje bi, sem samog stambenog objekta predvideo i odgovarajuće prateće elemente poput parkinga, igrališta, osvetljenja, minimum zelenih površina itd. Pojam mikroklime ovdašnjim preduzimačima već je sasvim nepoznat. Kako se stiče utisak da je profit jedino što investitore i izvođače u ovom gradu zanima nije teško zaključiti da je s njihove strane izbegnuto svako „nepotrebno“ ulaganje ... Slično važi i za kvalitet gradnje. Spolja gladac ... Kao i za prateću infrastrukturu. Drži vodu dok majstori odu. Razovarene ulice i trotoari (kao posledica gradnje) retko kad se pošteno poprave, a jednom popločani trotoari i zakrpljene rupe razlokaju se nakon tri veća pljuska.

Što se samih arhitektonskih rešenja tiče bilo bi preterano od naših lokalnih vlasti očekivati da učine taj častoljubiv napor da u grad dovedu neko zaista svetsko ime i tako se u istorijske anale ubeleže konačno i po nečem pozitivnom i gradu zaveštaju nešto što će njegovim građanima služiti na ponos. Ali, makar bi se među domaćim arhitektama mogao naći neko (a ima ih) ko pravi razliku između inženjerstva i arhitekture, ko je dorastao zahtevima profesije i u toku je sa savremenim evropskim trendovima. I dalje se, u skladu sa zahtevima tranzicionog tržišta i novonastale rentijerske privredne grane (u procvatu u fakultetskim središtima kakav je i Kragujevac), sve iznad 40 kvadrata ima smatrati izrazom ultimativnog luksuza. Mnogo je primera i gde se dve keramičke pločice s jednom ili dve metalne šipke imaju smatrati balkonom, a ima i soba s pogledom, u tradiciji geta, na obližnji zid. Takođe, u novonastaloj tradiciji lokalne arhitekture su i poslovni prostori u suterenu zgrada, često na takvim pozicijama da je, onome ko ih bude iznajmio ili kupio, potrebno da svojim budućim potencijalnim mušterijama izda detaljno uputstvo ilustrovano mapom za pronalaženje.

videla žaba
videla žaba
Kvazimodernistički trend iz devedesetih, sa žaljenjem se mora konstantovati, traje i dalje. Ultra ružne građevine koje na provincijski način tumače i žele da pariraju savremenoj arhitekturi (tržni centri „Radnički,“ „Prostor“ i „Abrašević“ na primer, od kojih ovaj prvi predstavlja posebno veliku štetu ambijentalnoj celini u čijem se središtu po nesreći nalazi) bile su trend devedesetih po većim srpskim mestima (pa i u Beogradu, čuvena sklepotina „Staklenac“ na Trgu Republike). Tragični raskorak između forme i sadržaja najmani je zajednički sadržalac ove arhitekture čiji su se svi nedostaci pokrivali, a varljiv izgled modernosti pribavljao, obilnom upotrebom staklenih površina.

Najnoviju kragujevačku arhitekturu karakteriše upadljivo odsutstvo srodnosti forme i stilske usaglašenosti. Besmislene i sa unutrašnjim sadržajem neorganski povezane velike staklene površine i dalje su omiljeno sredstvo dekoracije. Tu su još i čudne kupole i šiljci na uglovima zgrada posebno ako svojim fasadama izlaze na neku od raskrsnica. Sledeće omiljeno dekorativno sredstvo je boja gde će trend upotrebe izvesne nijanse plave (ili zelene) uskoro rezultirati povećanim brojem neuroza kod Kragujevčana. A veselo malanje crvenom, žutom, narandžastom je neuspeli pokušaj interpretacije Hundertvasera. Očekujem da se uskoro neko seti, u naletu nadahnuća Gaudijem, da polupa par stotina pločica za kupatilo i izlepi ih po fasadi nekog novog kragujevačkog arhitektonskog bisera i tako upotpuni ovu papazjaniju.

kad već egzibicionišete
kad već egzibicionišete
I na kraju, priču da je ova intenzivna graditeljska delatnost posledica „porasta broja stanovnika i ekonomskog rasta“, kako nam iz gradske vlasti objašnjavaju, može da proguta samo neko ko u Kragujevcu nije živeo poslednjih deset godina ili se u njemu zatekao u prolazu na ne duže od dva dana. Jedini ekonomski rast beleže nova privredna grana rentijerstvo i mnogobrojne gradske kladionice u kojima dane i mladost provode ti silno uposleni stanovnici. I kako to onda da baš nigde nema ni neke biciklističke staze, novog sportskog objekta, parka, pozorišta, bioskopa ... Bilo bi logično da nešto od toga proprati ovako žestok ekonomski rast odražen na novu gradsku stambenu arhitekturu.


Atačmenti



Komentari (32)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bandina bandina 10:28 29.11.2009

.....


Jednostavno nema nikakve estetike...Nista nema veze jedno sa drugim....Meni su ipak najveci hit oni mali prozori na zgradama, ono 20 puta 20 koji bi trebalo da budu prozori od kupatila???

Evo malo da se povratimo...


angie01 angie01 10:40 29.11.2009

idealno naselje,

meshavina Hundertwassera



i hobitovih kucica



ima i kod Hundertwassra neko naselje sa parkinzima slichno ovom, al ne mogu da nadjem photo

green_thumb green_thumb 11:33 29.11.2009

:)

Sve se slažem :).

Tolika gradnja tržnih centara nije ni ekonomski opravdana jer je većina njih polupuna/poluprazna - Radnički je imao slobodnih lokala dok Forma Ideale nije kupila Varteks, Prostor (onaj fantomski TC) je još uvek praznjikav, Šumadija se nikad nije ni napunila...

Što se tiče zgrada, poštenije bi bilo reći: 'Ok, sad ćemo da srušimo ceo ovaj blok kuća i tu gradimo pet zgrada, igralište, parkić...' a ne ovako stihijski. Ona zgrada pored OŠ Radoje Domanović je posebno odvratna, onako natkriljena nad Gušićevu zadužbinu. Inače, sad su Gušićeva i Tanaska Rajića apsolutno hit-ulice za novogradnju, šlogirao sam se kad sam video ogromne zgrade u ovoj drugoj (između redova malih porodičnih kuća).
Btw, ja jesam za tržišne odnose i sve to, ali bre mora da postoji neka regulativa, da se vidi da li instalacije mogu da izdrže opterećenje, gde je parking prostor, gde je zelena površina? Zašto svaka fasada deluje kao da ju je projektovao Filip Višnjić?
alexlambros alexlambros 12:10 29.11.2009

Re: :)

Ona zgrada pored OŠ Radoje Domanović je posebno odvratna, onako natkriljena nad Gušićevu zadužbinu. Inače, sad su Gušićeva i Tanaska Rajića apsolutno hit-ulice za novogradnju, šlogirao sam se kad sam video ogromne zgrade u ovoj drugoj (između redova malih porodičnih kuća).


i Ilije Kolovica je privlacna (bivsa Dusana Dugalica), i sad deluje ko predgradje Ria ...
a ta pored OS Radoje Domanovic je zaista odvratna ... (na nju sam mislio kad sam pisao o poslovnim prostorima u suterenu, cemu ono, brate mili, sluzi?), na stranu sto je pozicionirana naopako ....

zgrada na uglu Tanaska Rajica (preko puta pumpe kod Velikog parka, jos u izgradnji), je najblaze receno odvratna (kupola i besmislene staklene povrsine plus i neka bolesnicka plava boja), kao i ona na uglu Zmaj Jovine i Gusiceve (opet kupola i odvratna boja i izlazak na sred raskrsnice) .... to su noviji KG arhitektonski biseri ...
grad odvratnih spomenika i odvratnih zgrada .... uzas ...

inace uopste ne kapiram taj trend kupola i falusoidnih konstrukcija po coskovima?
voleo bih da mi to neko razjasni
odry03 odry03 11:41 29.11.2009

od malog grada u DŽINOVSKO SELO

Ja već četiri godine ne živim u Kragujevcu,a svaki put kada dođem teško mi je da prepoznam ulice,ali i ljude. Mislim da je sve počelo sa dragim nam Fiatom,i fantomskim ugovorom o teniskim terenima između Đokovića i još nam dražeg Verka.Pa su ljudi rešili da na vreme iskoriste sve blagodeti budućih investicija u "dolinu gladnih". A to što se ruše zgrade koje su stare po dvestotine godina,i što glavna ulica ne izgleda kao da je u pitanju Kragujevac,već neka favela- nema veze-bitno je da je cena kvadrata približna onoj u Beogradu,i da će se naći neko ko će to morati da plati.
A ako pored stana,otplaćuje i naš novi Fiat,pa blago njemu. GAS NA GAS!!!!!
alexlambros alexlambros 12:13 29.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

A to što se ruše zgrade koje su stare po dvestotine godina,i što glavna ulica ne izgleda kao da je u pitanju Kragujevac,već neka favela- nema veze-bitno je da je cena kvadrata približna onoj u Beogradu,i da će se naći neko ko će to morati da plati.


bas tako.

Inace, u ovo je tesko poverovati ali Kragujevac nema NIJEDNU bioskopsku dvoranu (toliko o prvoj srpskoj prestonici) .... bez bioskopa u gradu od 200 000 dusa

odry03 odry03 12:45 29.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

mislila sam da Šumadija još uvek radi???Pa dobro,nemoj previše da se žališ,imaš jedno od najstarih pozorišta,a u Kraugjevcu bar ne organizuju filmski festival,za razliku od Novog Sada,koji takođe nema nijednu bioskopsku dvoranu,e tu apsurd dobija svoje značenje. MI SMO PRE ZA POZORIŠNE SUSRETE!!!
E da,što se falusoidnih oblika tiče,u pitanju je isfrustriransot konzervativne sredine,pa potisnute želje iz "nesvesnog"isplivaju u Gušićevoj,i sličnim ulicama(stručno mišljenje malog psihologa)
green_thumb green_thumb 14:30 29.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

odry03
Ja već četiri godine ne živim u Kragujevcu,a svaki put kada dođem teško mi je da prepoznam ulice,ali i ljude. Mislim da je sve počelo sa dragim nam Fiatom,i fantomskim ugovorom o teniskim terenima između Đokovića i još nam dražeg Verka.Pa su ljudi rešili da na vreme iskoriste sve blagodeti budućih investicija u "dolinu gladnih". A to što se ruše zgrade koje su stare po dvestotine godina,i što glavna ulica ne izgleda kao da je u pitanju Kragujevac,već neka favela- nema veze-bitno je da je cena kvadrata približna onoj u Beogradu,i da će se naći neko ko će to morati da plati.
A ako pored stana,otplaćuje i naš novi Fiat,pa blago njemu. GAS NA GAS!!!!!



Inače, sve te priče oko silnih investicija u Kragujevac se sad pokazuju kao prodavanje magle... niti je zaposlenost naglo skočila zbog 'dolaska Fiat-a', niti je Đoković izgradio 'tenisku akademiju' (adaptirao je jedan deo stare RK Beograd u kafić/restoran), od pretvaranja nekih hala u Zastavi u bioskope nije bilo ništa (glavno da smo imali udarnu vest 'Kusturica pravi moderan sinepleks u Kragujevcu'). U novoizgrađenom Merkatoru ('tržnom centru za grad budućnosti') se do sad zatvorilo 50% radnji. Bioskop Šumadija ne radi već skoro 3 godine.

Estetika nikako ne može da se ograniči na pitanje 'investitora i kupca' jer bi, shodno tome, ja mogao da na mojoj kući nacrtam Šilju kako pokazuje srednji prst jer mi je možda to lepo. A ovo i nije toliko pitanje estetike koliko funcionalnosti - neko ti sagradi zgradu koja zauzima svaki milimetar placa (nezakonito), ne obezbedi parking i sklonište (nezakonito), ne sredi gradilište (nezakonito), bespravno priključuje struju/vodu/grejanje (nezakonito). Da ne pominjem da zgrada u Gušićevoj štrči 2m i natkriljuje ionako uzak trotoar (nezakonito).

odry03 odry03 14:44 29.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

Za tu zgradu u Gušićevoj,sećam se kad sam autom skretala u ulicu i kad sam je prvi upt videla,htela sam da vrištim,pošto sam imala utisak da ću da udarim u nju,UŽAS!!
A što se investcija tiče upravu si da je sve prodavanje magle,ako se ne varam i PLAZU su prestali da grade,dok taj Đokovićev kafić je samo novo mesto okupljanja tzv ELITE,pošto "MERKATOR pogled na jezero" više ne funkcioniše.
jesen92 jesen92 21:59 29.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

ako se ne varam i PLAZU su prestali da grade,dok taj Đokovićev kafić je samo novo mesto okupljanja tzv ELITE,pošto "MERKATOR pogled na jezero" više ne funkcioniše.
...ti ocigledno ne zivis ovde...Kakva elita, taj kafic zvrji prazan kao sto je "prazna" i preuredjena robna kuca...U Merkatoru tj Rodi svi kafici su nonstop puni...tacno je da su neki butici zatvoreni i da prodaja po buticima i radnjama nije neka ali samousluga i kafici rade bas dobro...Ja sam bila sinoc u Srcu lociranom u Rodi i nisam imala gde da sednem...obisli smo "dva kruga" i sacekali da neko ustane...a dok smo obilazili krigove, kafici sa pogledom na jezero bili su takodje puni...
..Inace, sve se slazem sa Aleksandrom samo mislim da nesto treba i pohvaliti....Na primer, bas me briga ko se ugradio u "behaton" posto se ONI u sve ugradjuju ali mi je drago sto vise ne lomim noge po centru grada i ne gazim blato...trotaoari su sredjeni kao i staze u Velikom parku...pa staza do muzeja ..pa pesacka staza sa druge strane tj na milanovackom putu sve do SumaricaNije mi vazno ni da li su obilaznice lepe ili ruzne ali mi je vazno sto postoje i sto su svi prilazi gradu , iz raznih pravaca, prilicno ok i ima se utisak da ulazis u neki grad...za razliku od Novog Sada na primer..a o manjimgradovima u Srbiji i da ne pricam...
odry03 odry03 20:49 30.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

mislim da si me pogresno razumela,

U Merkatoru tj Rodi svi kafici su nonstop puni...tacno je da su neki butici zatvoreni i da prodaja po buticima i radnjama nije neka ali samousluga i kafici rade bas dobro..[/quote.]

upravo se i radi o tome da se sve investicije u Kragujevcu,osim Fiata odnose na usluzne delatnosti,ili infrastrukturu, a od toga se ne zivi. I naravno da butici u Merkatoru ne rade,posto su pametni doveli Fashion&Friends i Celje i slične,za koje ni u Beogradu većina nema novac.Meni je samo žao, jer to što se u Kargujevcu radi i što hvališ je samo privid,standard je manje više isti,a ja bih stvarno volela da je drugačije.pozzz
jesen92 jesen92 22:26 30.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

Meni je samo žao, jer to što se u Kargujevcu radi i što hvališ je samo privid,standard je manje više isti,a ja bih stvarno volela da je drugačije.pozzz
...ma ne hvalim ja nista samo kazem da je ponesto uradjeno dobro...nije infrastruktura bas nevazna i nije nevazno da li zivis u blatu ili na asfaltu....Najvaznije je da se privreda pokrene a ona i dalje ne radi nigde, nije Kragujevac nikakav izuzetak...OVI sto su vladali do 2000 upropastili su sve a OVI od 2000 nisu nista pokrenuli samo su "privatizovali"...Koja to fabrika , od nekadasnje beogradske industrije, radi u bg?...i tamo svi rade u uslugama...ako se ovako nastavi svi cemo postati bankarski cinovnici ili prodavci u trznim centrima....Pozzz
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:42 30.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

jesen92
...i tamo svi rade u uslugama...ako se ovako nastavi svi cemo postati bankarski cinovnici ili prodavci u trznim centrima....Pozzz

То је светски тренд, да се број оних који раде у производњи смањује науштрб повећања броја оних у "услужним" делатностима. Рецимо, оно што је некад производило 10-15.000 радника данас, због напретка технологије, производиће 1000-1.500.
odry03 odry03 22:52 30.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

ma znam,jezivo je u suštini i ovde, ja sam u četvrtak i petak radila na sajmu praksi,i strašno je što su sve te firme izašle na sajam da se reklamiraju nenudeći nijedno mesto,već samo proširuju bazu podatak,a samo firma gde sam ja praktikant je skupila više od 500 CV-a,i to ne dolaze studenti,već ljudi od 30-40 i više godina,bez posla...

tako da stvarno mora da budeš veliki optimista da će nešto krenuti na bolje...Kad smo kod toga- srećan šengen!!!

POZZZ
odry03 odry03 23:02 30.11.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

Znaš,lako je u Americi da se dve trećine radne snage bavi uslugama,kada postoji industrija koja to može da podrži,dok kod nas niti postoji industrija,niti tehnologija,a niti se ljudski kapital dovoljno ceni,da bi tako nešto iole pristojno moglo da fukncioniše
blogovatelj blogovatelj 03:01 02.12.2009

Re: od malog grada u DŽINOVSKO SELO

upravo se i radi o tome da se sve investicije u Kragujevcu,osim Fiata odnose na usluzne delatnosti,ili infrastrukturu, a od toga se ne zivi


Zasto se ne bi zivelo? Ne moze svako od usluga da zivi, ali ne moze svako ni od proizvodnje da zivi. Nego mora borba stalno, svaki dan, borba za peneze....
eugensavojski eugensavojski 12:34 29.11.2009

Lepo, lepo

Lepo je videti da se gradi, da se para vrti. Mnogo lepše nego 90tih. Nešto se radi, e sad estetika. Nije li to pitanje između investitora i kupca.I ko je taj ko treba da sudi, ( a i taj bi bio podkupljiv, pa bi zgrada bila lošija za cenu njegove cene)
A da lepo prepustite tržištu , a kao kupci možete tražiti svašta i otomansko-štajerski stil ako treba , i betonske barokne stupiće.
Mletci su prelepi , al smrde i ne more se živjet tamo
alexlambros alexlambros 14:19 29.11.2009

Re: Lepo, lepo

A da lepo prepustite tržištu , a kao kupci možete tražiti svašta i otomansko-štajerski stil ako treba , i betonske barokne stupiće.


u civilizovanom svetu ne mozete ni satelitsku antenu na krov da stavite ako kvari snimak iz vazduha ....
a u Svajcarskoj postoji zakon po kome ste, u nekim mestima, duzni da drzite cvece na terasi ukoliko fasada gleda na ulicu ...

o cemu pricate? to sto vi zagovarate je upravo ono sto se i dogadja, potpuni haos i ruglo
odry03 odry03 14:34 29.11.2009

Re: Lepo, lepo

Ono što se ovde radi je potpuno udovoljavajne populizmu,ni Beograd nije neka civilizacija,ali na Dorćolu ne možeš da zameniš roletnu, a da se pre toga grad ne konsultuje
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 14:50 29.11.2009

Re: Lepo, lepo

to sto vi zagovarate je upravo ono sto se i dogadja

pa da, investitor je taj koji se pita, a arhitekta taj koji prihvata mešanje ovog prvog. (to mu ovde dodje - tržište i konkurencija)
i onda, sem onog estetskog oko kog ti se vrzma ceo tekst, dobiješ enterijer u kome je soba dimenzija 5 x 2.5, a da zlo bude veće, tako je pozicionirana ( + noseći zid) da ne moš ništa da uradiš.
a da ne govorimo o trosobnim (ili ajde de - dvoiposobnim) stanovima od 45 kvadrata, podrumima koji se pune vodom i raznoraznim drugim rešenjima koja se, dja zbog uštede, dja zbog izvodjača radova, na kraju obiju kupcu o glavu. (ali je takodje istim tim kupcima baš bitno da budu u nekoj od ulica koje si naveo, tako da ih mnogo ne uzbudjuje nefunkcionalnost stana, pogled u zid i ostale zjbncije: bitno je da je u centru)

čujem da su sada doneli nešto (ne znam te pravne termine), ajd nek bude zakon, po kome:
moraš da imaš dvorištance, zelenilo i sl. ili zgradu ne mreš da zidaš.
sad, da li će se to što ne znam kako se pravno zove poštovati ili ne, videćemo, jer lepo se sećam pitanja koje sam postavila jednom čiki:
- pa zar vi njemu ne zabraniste da iznese ove rashladne uredjaje u baštu?
- pa jesmo.
- pa?!
- je li, iz kog si ti crtanog filma izašla, keve ti?!
odry03 odry03 14:58 29.11.2009

Re: Lepo, lepo

ne radi se samo o estetici,ovo je problem čitave države,i ne tiče se samo bespravne/nefunkcionalne/RUŽNE gradnje,već primene, odnosno NEPRIMENJIVANJA ZAKONA,a to se dešava u svim sferama društva, samo ova pojavna BODE OČI!!!
blogovatelj blogovatelj 03:02 02.12.2009

Re: Lepo, lepo

u civilizovanom svetu ne mozete ni satelitsku antenu na krov da stavite ako kvari snimak iz vazduha


Ko ti to kaze?
Ima gde moze, i ima gde ne moze! Zasto generalizujes?
alexlambros alexlambros 14:19 02.12.2009

Re: Lepo, lepo

Ko ti to kaze?
Ima gde moze, i ima gde ne moze! Zasto generalizujes?


imam lican primer ... ceovek sagradio mali paviljon u dvoristu (Solingen, Nemacka), u sopstvenom dvoristu dakle ... dosli i rekli mu da ga uklone ...

antenu satelitsku na krov nakacio i opet dosli da mu uklone (Dizeldorf) ....

dakle, moze, ali ne kako kome padne na pamet, pa makar se radilo i o privatnom dvoristu, a kamoli o gradu

o tome pricam. was I clear enough?
alexlambros alexlambros 14:19 02.12.2009

Re: Lepo, lepo

Ima gde moze, i ima gde ne moze!


a kako izgleda tamo gde moze kako se kome navije, treba videti u Kosovskoj Mitrovici
bandina bandina 15:13 29.11.2009

....


Ono sto mene posebno iritira je sto ljudi idu linijom manjeg otpora " pa bar se nesto gradi..." A kako se i sta gradi nije vazno...

U gradu u kome trenutno zivim, u svakom delu grada zgrade su odredjene boje, recimo zelene ili crvene. Kad pogledas sliku iz pticje perspektive sve ima smisla i ukusa...

Ne znam da li Kragujevac uopste ima ikakvak urbanisticki plan? Ili bar plan koji valja...Steta
odry03 odry03 15:21 29.11.2009

Re: ...



Kad pogledas sliku iz pticje perspektive sve ima smisla i ukusa...


mislim da i Kragujevac izgleda bolje iz pticje perspektive,samo nisam sigurna koja je dovoljna nadmorska visina
alexlambros alexlambros 21:16 29.11.2009

Re: ...

nisam sigurna koja je dovoljna nadmorska visina


mislim da je s 5 000 metara sasvim pristojan
omega68 omega68 22:17 01.12.2009

Re: ...

A šta kažeš na plan da se Gušićeva proširi za dve trake i da bude transverzala koja će da spaja Malu vagu i sev. obilaznicu?Ne znam kako će da se sruše onolike kuće koje su izašle na ulicu?
alexlambros alexlambros 14:23 02.12.2009

Re: ...

A šta kažeš na plan da se Gušićeva proširi za dve trake i da bude transverzala koja će da spaja Malu vagu i sev. obilaznicu?


ne znam sta da kazem ... moje novo otkrice kad je KG u pitanju je Stara Kolonija ... tj, taj deo oko famoznog Skadra na Bojani (TQ Plaze) i Sokolane .... dakle, bukvalno su okolo kuce (barake) sa poljskim WC jos uvek ... a na to se nadovezala nova stambena gradnja u najneposrednijoj blizini, teren za megalomanski plan (Plaza) i stara celina (Sokolana) z akoju predpostavljam da bi je na neki nacin trebalo ocuvati kao neku istorijsku vrednost (sudeci po onom smesnom spomeniku koji su digli ispred i paviljonu) ... dakle, haos, ne moze veci ....
ja tako zamisljam Kazahstan
elfish elfish 22:22 02.12.2009

Hundertwasser

Da li je nepristojno priznati da ti je ova estetika jezivo odbojna?





angie01 angie01 13:52 03.12.2009

Re: Hundertwasser

Da li je nepristojno priznati da ti je ova estetika jezivo odbojna?


nepristojno i odraz neznanja i nepoznavanja estetike-Hundertwasser je genije i treba uzivo videti naslja koje je on napravio, pa onda reci neshto o tome!
elfish elfish 14:42 03.12.2009

Re: Hundertwasser

Hvala angie.

Ubila si mi i posednji argument da u doživljaju umetnosti imaš pravo i na onaj sasvim lični utisak koji nema mnogo veze sa neospornim stavom stručnjaka.

Meni i dalje, šarlatanski i laički, ovo liči na paviljone zlih klovnova.

Arhiva