Poslodavci vs. Zaposleni

poslodavac je prijemna strana kojoj radnik daje sve

a zauzvrat ne prime nista?
hajde ovako - sadasnjem sistemu u srbiji ne manjkaju radnici (bar na recima - u raci ima i drugacijih primera) ali kvalitetnih poslodavaca i svecom traziti bude problem...

antioksidant

poslodavac je prijemna strana kojoj radnik daje sve

a zauzvrat ne prime nista?
hajde ovako - sadasnjem sistemu u srbiji ne manjkaju radnici (bar na recima - u raci ima i drugacijih primera) ali kvalitetnih poslodavaca i svecom traziti bude problem...

prime platu sa kojom radnici ne mogu ni da prezive, tako gledano robovlasnici su bili bolji "poslodavci" iako su samo uzimali

prime platu sa kojom radnici ne mogu ni da prezive, tako gledano robovlasnici su bili bolji "poslodavci" iako su samo uzimali

Plate određuju realne okolnosti tj. tržište rada, a ne poslodavac. On će uvek nastojati da prođe što jeftinije ali zato biznisi i postoje. Ko ulazi u posao s namerom da gubi pare? Nemojmo biti nerealni. Vi da ste gazda male ili srednje firme sa, ajde, 20-ak zaposlenih--šta bi Vam bila glavna vodilja? Siguran sam da bi prvi prioritet bio opstanak firme, a da bi "pristojne plate" (ma šta to značilo) bile na dnu liste.

Takođe, da je nezaposlenost 5% i da se vodi rat oko slobodne radne snage, situacija bi bila dijametralno suprotna: a) ekonomija bi bila u 10x boljem stanju i mogla bi da podnese prosečne plate od 600-700 evra b) plata koja je danas 150 evra, bila bi u ovom slučaju 400-450. Pošto je ovo Srbija, verovatno bi i sve cene lepo ispratile skok plata. Ajde, neću da budem baš toliki cinik.

Krivac za jadnu situaciju nisu poslodavci nego glavni arbitar tržišta--država Srbija.

Dok Vi namirite državu, pitanje će koliko će ostati za radnike, a koliko Vama čistog profita, bez kog Vi, kao firma, ne možete postojati. Ne pričamo ovde o Mišku i Delti, već o malim i srednjim firmama koje zapošljavaju većinu ljudi u privatnom sektoru.

Sa stopom nezaposlenosti od 30%, mnooooogo je tu radne snage koja će se prihvatiti plate od 180-200 evra. Suviše je ljudi bez posla, ekonomija je paralizovana državnim nametima i tajkunskim spregama, opštom pljačkom društvene svojine i prenaduvanošću javnog sektora koji uvek traži sve više i više novca. To su te realne okolnosti.

Što se tiče robovlasništva, u Rimu je tačno toliko (30%) stanovnika bilo u "ropskom radnom odnosu"...ali je rob, umesto plate, uvek imao zaštitu svog gospodara/sponzora koji mu je ujedno bio i veza za sve što mu je bilo potrebno, uz uvek garantovan smeštaj i redovne obroke. To u Srbiji nema, zato je poređenje neumesno

Struktura ove (naše) nezaposlene populacije je takva da je većina nedovoljno obrazovana. Gotovo da je pravilo da je ogromna većina "tehnoloških viškova" srednjih godina sa stažom od 30+ godina u nekoj fabrici. To su mahom ljudi sa osnovnom ili u najboljem slučaju srednjom, školom. Šta sa njima raditi? Kako njih zbrinuti? Odakle novac za njihovu normalnu egzistenciju? Kako ih prekvalifikovati za neke traženije, "modernije", poslove? Ko će da zaposli nekog od 55 godina, kad neće ni devojke od 25, da ne bi slučajno zatrudnele. (Ovo je nešto gde država mora intervenisati jer je ovo primer kršenja osnovnih ljudskih prava ali, eto, državu baš zabole.)

Koliko novca, po Vama, treba da zarađuje neko sa srednjom školom radeći na traci u nekoj fabrici? 50.000? Zašto bi poslodavac toliko plaćao kad ne mora (a u velikom broju slučajeva i ne može)?

Država želi da ništa ne pruži, osim apsolutnog minimuma nekih usluga, a da se tovi nametima koje uzima--treba nahraniti onoliku bratiju u birokratiji. Treba da smo srećni što nezaposlenost nije 60%!

Da ne ulazimo sad u pomenute namete države, gde poslodavac na svakih 12000 plate mora da doda još 7000 na ime doprinosa i osiguranja. Znači, on(a) da radniku 120 evra, a država ga/je odere za još 70. Na 240 evra (opet, bedna plata uzevši u obzir troškove života), on(a) daje još 140 evra državi.

Plata koja je iole pristojna (u datim okolnostima), ajde da kažemo 500 evra, poslodavca će da košta još 300 evrića na ime nameta za tog jednog radnika. To malo koja firma može da podnese finansijski. Ekonomija nam je u rasulu i plate od 500 evra možete videti samo u javnom sektoru i u predstavništvima stranih firmi i banaka.

Na kraju--samoinicijativa. Zašto se ljudi uopšte uzdaju u državu Srbiju? Zašto svoju sudbinu stavljaju u ruke tih hohštaplera i lopova? Mnogo ljudi koji trenutno ili nemaju posao ili su suviše malo plaćeni mogu biti poslodavci (makar sami sebi). Ja sam jedan od takvih. Ne sumnjam ni u svoju pamet, ni u sposobnost a samoinicijative, hvala bogu, nikad nisam manjkao. Ne verujem državi i ništa od nje ne očekujem niti želim.

Molim lepo. Pronađeš se u nečemu, napraviš plan i kreneš. Država će da ti pravi sačekušu sa nametima na svakom koraku ali šta je alternativa? 150 evra u fabrici? 5000 din socijalne pomoći? Kriminal?

Država mora pronaći način da što više novca ostavi u džepovima građana sa mizernim platama, pogotovu ljudi koji su u tom rangu od 150-200 evra. Za plate do, recimo, 200 evra treba ukinuti sav porez na LD, kao i doprinose i osiguranje od strane poslodavca, s tim da 50% iznosa (doprinosa i osiguranja) bude dato radniku u vidu neoporezivog dodatka na platu. Na 20.000 dinara, recimo, to je nekih 12.000. Znači, radniku dati 6000 din na platu od 20.000. 6000 je dovoljno da se plate sve režije, a to bi mnogima itekako pomoglo jer oslobađa 6000 dinara za hranu, recimo. Ili par cipela. Ili neku odeću. Ili za ratu kredita za koješta.

Država će svakako ogroman novac povratiti kroz PDV jer svaka transakcija u kojoj učestvuju fizička lica u Srbiji podleže PDV-u. A kad najure tetke, kumove i komšije iz državne službe, neće ni osetiti pad priliva sredstava.

dragan7557

E sad ja imam tri ("različita" ) mišljenja (stava ) pa ne znam koji od njih bi ti želio da čuješ..?
Sva tri ne može...

Podeli u tri posta pa je uslov zadovoljen.
cerski

Pa da mi se naljute sve tri strane..?