ŠTA BI REKLI ONI IZ BRONX-a?

Autor: Rodoljub Šabić

Prošli četvrtak proveo sam u Nišu. Kao i obično bilo je i intezivno i prijatno - konferencija u Medija centru, „radionica" sa ovećom grupom novinara, emisija na TV 5, razgovori sa zanimljivim i ljubopitljivim ljudima i na kraju odličan roštilj kod Marjana.

I nakon toga, kao i obično solidna količina pisama, odnosno e-poruka sa juga Srbije. I među njima jedna - šokantna!

Evo šta mi, u pismu koje me je asociralo na famozni ciklus krimi trilera - „Paklene ulice", doslovno piše jedan Nišlija:

„ Poštovani gospodine Šabiću,

Pre svega, hvala Vam za sve ono što činite za građane Srbije.

Moj problem je sledeći. U sredu, 9. februara bio sam žrtva razbojništva - opljačkan sam, uz pretnju vatrenim oružjem u samom centru Niša (50-ak metara od spomenika Šabanu Bajramoviću koji se svakih par nedelja nađe u centru pažnje). Pošto ne pamtim kada sam poslednji put video policijsku patrolu (pozornike) na ulicama Niša, interesuje me da li je informacija da li patrola nije bilo isključivo zbog štrajka policije dostpuna građanima kao i da li su patrole obuhvaćene zakonski propisanim minimumom rada u trajanju štrajka.

Dodajem da je, pored mene, u sredu i četvrtak, opljačkano bar još jedanaestoro građana, svi od strane istog lica i svi uz pretnju vatrenim oružjem. S obzirom na to su se sva razbojništva desila u samom centru grada, verujem da bi prisustvo pozornika, ako ništa drugo, bar navelo pljačkaša da ranije prekine svoju "šetnju" za to veče i da bude manje efikasan (šest oružanih pljački po večeri, u osvetljenim delovima samog centra grada).

Ne znam da li je ovo u Vašoj nadležnosti, ali smatram da građani zaslužuju da znaju da se ovako nešto dešava kao i zašto policija nije obavestila medije o ovom slučaju, ni pre, ni nakon hapšenja pljačkaša u petak, 11. februara.

I još samo jedna stvar, nakon identifikacije, u petak, 11. februara u policijskoj stanici, pljačkaš je bio u prilici da vidi sve nas koji smo ga prethodno kroz zatamnjeno staklo identifikovali (ukupno nas desetak). Krivac za to je bio neko od zaposlenih u policiji ko je ostavio vrata kancelarije u kojoj smo bili nakon identifikacije otvorena. Da li je moguce bar napisati žalbu zbog ovoga kako im se slični propusti ne bi dešavali u budućnosti?

Hvala na izdvojenom vremenu i izvinite ukoliko niste nadležni za ovakve slučajeve."

Na neka pitanja koja ovo pismo evidentno otvara odgovore je lako pronaći u Zakonu o policiji. Npr. u članu 73. po kome se žrtvi ili drugom licu koje je dalo podatke važne za krivični postupak jemči odgovarajuća zaštita ili u čl. 135. po kome, i u toku štrajka postoji obaveza sprečavanja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti...

Ali, šta je s glavnim pitanjem? Čime se uopšte (ako je tačno, a bojim se da jeste) može objasniti šest oružanih pljački u toku samo jedne noći u centru Niša? I kako je moguće da to ostane praktično bez ikakvog publiciteta? Zar taj „rezultat" koga se ni Bronks ne bi postideo nije vredan ozbiljne pažnje? Zar on ne sugeriše prisustvo sličnih, podjednako i u drugim gradovima? Zar njegovo „guranje pod tepih", umesto preduzimanja odgovarajućih mera, naravno ne samo policijskih, zapravo nije mirenje sa pretvaranjem ulica i trgova naših gradova u zverinjak. A zar mirenje s tim nije nedopustivo?