ZVONE LI «GLUVI TELEFONI»?

Autor : Rodoljub Šabić

Mediji su upravo preneli vest da je protiv odbeglog narko bosa D. Šarića podignuta još jedna optužnica. Predmet optužnice doduše nije trgovina kokainom, već «pranje para». A način «pranja» - kupovina preduzeća Mitrosrem, čime je, kako navodi optužnica, «oprano» nekoliko miliona evra stečenih trgovinom narkoticima.
Ova vest me je neminovno podsetila na to da je pre tačno godinu dana «eksplozija» informacija o fantastičnom bogatstvu pomenutog vođe narko kartela priuštila našoj javnosti suočavanje sa neobičnim primerom komunikacije između dva organa vlasti. Zaista vrlo neobičnim jer poslednje na šta bi komunikacija organa vlasti trebalo da asocira je dečija igra. A ovaj primer je asocirao baš na jednu dečiju igricu. Onu koju zovu - «gluvi telefoni».
Prvo je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma javno iznela ocenu da se u Srbiji, i to mahom kroz privatizaciju "opere" preko 1.700.000.000 evra godišnje. Nisu, nažalost, iako bi valjda bilo logično, iznosili nikakve podatke o tome koliki je iznos otkrivenog i sprečenog «pranja». Nezavisno od toga, uspeli su da šokiraju javnost - iznos procene uspešnog «pranja» novca koji su dali ravan je, otprilike, četvrtini ukupnog državnog budžeta!
To je bio povod za Agencija za privatizaciju da obavesti javnost da je ona istoj toj Upravi za pranje novca godinama dostavljala "gomilu" zahteva za proveru podataka o sumnjivim klijentima i transakcijama ali bez efekta. Ustvari, tako su rekli, Agencija je povratnu informaciju dobila samo jednom iako je Upravi dostavila, kažu, čak 1769 zahteva!!
Uprava je «žestoko reagovala» saopštenjem da od jula 2008. ona od Agencije za privatizaciju nije dobila nijedan zahtev za proveru. Agencija, tako su rekli, u tom periodu nije ni jednom izrazila sumnju u poreklo novca ili kredibilitet nekog učesnika u privatizaciji. A od aprila 2002. do marta 2010. Agencija je Upravi podnela samo 2 zahteva!!
Usledilo je novo saopštenje Agencije koja je kategorički ponovila da je Upravi podnela ukupno 1769 zahteva, poslednji, naglasili su, bukvalno pre nekoliko dana!! To je bio "šlag na tortu". Game is over, jer je nakon toga Uprava prekinula "komunikaciju".
Čak i za našu, na svašta naviknutu javnost, ovakav "visok stepen saglasnosti" bio je previše, pa sam se tada javno zapitao - Šta sad? Hoće li odgovorni oceniti da je «najbolje» da se na stvar «stavi tačka»? Da se ne bavimo «sitnicama» kao što je (ne)postojanje 1767 «nekakvih» zahteva. Da se bavimo «ozbiljnim stvarima» da «gradimo sistem», a da se ne bavimo «lovom na veštice». Ili da je ipak bolje potražiti odgovore na pitanja koja ova priča otvara?
U međuvremenu naša javnost je dobila i poprilično «novih» informacija o Šarićevim «uspešnim akvizicijama» prljavim novcem. A da li i prave odgovore na gore navedena pitanja? Imajući u vidu lakoću sa kojom se govori o zaprepašćujućim iznosima opranog novca, podjednako zaprepašćujuću «saglasnost» važnih «karika u lancu» našeg mehanizma za sprečavanje pranja novca i takođe zaprepašćujuću "tajnovitost" delovanja nekih od njih "opravdanu" razlozima "veće efikasnosti", krajnje je vreme da se postavi pitanje - Kakva je stvarno ta "efikasnost"?.Kakvi su realni efekti delovanja "važnih karika" našeg mehanizma za sprečavanje pranja novca? Jer javnost, građani nekako i "znaju" da ga "gradimo" već skoro deceniju. Znaju i to da nije nimalo jeftin, naprotiv. Mnogo, mnogo manje, ali ponešto znaju i o tome da je, sa stanovišta Ustavom zajamčenih ljudskih prava poprilično kontraverzan, jer dozvoljava veoma značajne prodore u privatnost građana. Ali sasvim malo znaju, gotovo ništa, o njegovim rezultatima. A baš to žele i imaju pravo da znaju.