Prestolonaslednik i nesvrstanost, koji bre Tito

Dakle, “Ručak kod princa od Srbije Republike Srbije”
"Danas  se srećemo u Srbiji da proslavimo 50. godišnjicu osnivačke skupštine nesvrstanih i istorijskog lidera Josipa Broza Tita i njegove kolege koji su osnovali Pokret".

 Da ne bude zabune, ovo nisu reči nikoga od zvaničnika Srbije, zemlje domaćina 1. Konferencije nesvrstanih, zemlje čiji je predsednik bio tvorac Pokreta i zemlje domaćina skupa posvećenog tom jubileju. U svakoj normalnoj zemlji koja drži do svog dostojanstva, poštuje svoju istoriju, pogotovo onaj deo na koji se poziva kada joj odgovara, a posebno uvažavajući povod i goste, ovo bi bile uobičajene reči  u obraćanju zvaničnika zemlje domaćina.

Ne, ovo su reči ministra spoljnih poslova Egipta, a naši zvaničnici izgleda nisu mogli da zbog jednog imena izgovore ni druga imena, valjda da bi se pokazali kao korektni prema onome čije ime ne pominju.

Poznato je u međunarodnim odnosima da se koristi svaka prilika, pogotovo istorijski jubileji, da se organizuju veliki međunarodni skupovi radi afirmaciji zemlje.

Naravno i naša diplomatija to zna i pametno je što je iskoristila povod, pogotovo u uslovima kada ima evidentnih nerazumevanja od strane mnogih država. Ako je npr. u pitanju Kosovo,  u pravu je prof. Simić kada kaže da samo zahvaljujući nesvrstanima ono još nioje priznato u UN.

Srbija je, iako više nije članica već samo posmatrač, uložila mnogo napora da se upravo u Beogradu održi jubilarni skup što je , svakako, za pohvalu. Za pohvalu je i sama organizacija skupa u smislu da Srbija ima kapacitete za to. Prisustvo delegacija iz preko 100 zemalja je svakako afirmativno za Srbiju ali da se ne lažemo one su tu ipak zbog nečega što je Srbija kao deo SFRJ uradila ranije i tu su upravo da iskažu poštovanje i odaju priznanje za to.

Znala je Srbija  kada je optirala za skup da je Tito zajedno sa Nehruom i Naserom osnivač pokreta, da je zahvaljujući njemu pokret opstajao pa i opstao, da je Tito bio neosporni lider pokreta, a SFRJ vodeća zemlja, da je Tito bio domaćin 1. Konferencije odžane u Beogradu 1961.godine, da je Tito umro u Beogradu i da su na sahrani bili šefovi država ili vlada iz preko 130 država, i konačno da se u Beogradu  dalje nalazi “Kuća cveća” I da je protokolarno korektno da delegacije posete “Kuću cveća”, a krajnje nepristojno da se to ignoriše. Ne znam da li je tačna informacija u štampi da je , navodno, rečeno da oni koji žele da posete Titov grob  mogu to da urade umesto da idu na večeru koju priređuje predsednik Srbije.  Lično ne verujem, da je tako nešto rečeno , ali je činjenica da u program nije bilo organizovanog odlaska i polaganja venaca.

Mislim da se organizator, tj. Srbija obrukala jer je ispalo prilično licemerno da se hvali delo a njegov tvorac ne spominje, kao kada bi pričali o struji a ignorisali ime Tesla.

Sledeći dan još veće iznenađenje- ručak koji priređuje , čuj, NJKV princ u Belom dvoru, on domaćin  prvi  pozdravlja goste a minister spoljnih poslova i potpredsednik vlade naravno po preseansu iza njega.

Valjda je i to bila aktivnost kako se ne bi našlo vreme za odlazak delegacija u “Kuću cveća”.  A narod već zbija šale kako su odgovorni “zaboravili da zatvore “Kuću cveća” pa su se neke delegacije ipak iskrale i otišle tamo. “

Dakle, pišu novine :“ZA diplomate iz zemalja nesvrstanih u utorak je bio priređen ručak u nekadašnjoj Titovoj rezidenciji, u Belom dvoru, na Dedinju. Ovoga puta, domaćin je bio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Na meniju su bili kaprezi salata, rolovano pileće belo meso i jagnjetina, krompir sa ruzmarinom i pita sa orasima. Ansambl ”Kolo” izveo je splet srpskih igara, što je oduševilo sve goste. Svečani ručak, koji je organizovan za šefove delegacija u dvosatnoj pauzi između sednica u Palati Srbija, održan je u Belom dvoru, gde su više od stotinu zvaničnika ugostili prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i zamenik premijera Ivica Dačić.”

Predhodno je supruga ministra spoljnih poslova Nataša Jeremić organizovala ručak za dame, što je protokolarno sasvim korektno, samo ne znam u kom svojstvu i kojim povodom je ručku prisustvovala i princeza Katarina.

Ima se utisak, da bi ,da je skup potrajao još koji dan, verovatno bio organizova izlet na Avalski toranj, ručak kod patrijarha ili nešto drugo, a sve pod motom “Sve sve ali Kuća cveća nikako ne”.Meni je ovo nerazumno, pogotvo što je prošle ili pretprošle godine zvanična delegacija MSP i nekoliko ambasadora nesvrstanih zemalja,položila venac na kome je pisalo “Osnivaču pokreta nesvrstanih”, na RTS prikazano, Stefanović, Crnogorčević, Žugić.

E sada, postavlja se nekoliko pitanja:

1.- kakve veze ima princ Karađorđević sa politikom i Pokretom nesvrstanih,

2.- u kom svojstvu je organizovao ručak i od kojih naših para to plaća

3.- da li Srbija ima paralelno predsednika republike i kralja

4.- koji su to državni razlozi da se on pojavljuje u zvaničnoj funkciji a da mu ministri saslužuju u njegovim „državničkim aktivnostima“

5.- da li su ministri stavljaju’iu se u takvu poziciju implicite priznali i monarha

5.- nije li bilo prirodnije da je na ručku za dame bila prisutna Jovanka Broz, jer, sviđalo se to nekome ili ne, ona ima mnogo više veze sa jubilejom nego svi ostali.

Ali šta reći, čudna je zemlja Srbija, stalno živi u dilemi i dualizmu vrednosti a nema snage da se opredeli ili joj nije jasno ni samoj gde je.

Tako Srbija obeležava dan pobede ,a izbegava da pomene ime onih koji su bili pobednici, izbacili smo sve što podseća na NOB, dođe Medvedev pa obeležimo Dan oslobođenja Beograda a ne pomenemo partizane, sada hvalimo politiku nesvrstanosti ali ne pomenemo imena osnivača, pa zbog Tita izostavimo i Nehrua, Nasera, Nkrumaha, Sukarna.

Imamo predsednika Republike i prestolonaslednika i čak preplitanje između visokih državnih državnih funkcija, pa tako jedan isti čovek može biti predsednik Narodne skupštine i član Krunskog saveta ili ambasador Republike Srbije i član Krunskog veća.

Zbog svega toga, a i mnogo čega drugog, Srbija nema političke snage da se po ključnim pitanjima od nacionalnog interesa odredi“ ili- ili“ , već uvek tavori u stanju „i- i“, što uglavnom znači da ne zna šta hoće.

detaljnije o skupu.