Himne

Da li sam ja merodavan da dajem ocenu, odnosno ocenjujem kakva je koja i čija himna? Smatram da sam merodavan u smislu da o svakoj stvari u životu i bezmernom Kosmosu za koju znam, imam svoje sopstveno i lično mišljenje i stav. Zašto onda ne bih merodavno mogao izneti i svoje stavove glede himni?

Himna (grč. Εθνικός ύμνος - pesma, hvalospev) je reprezentativna pesma, najčešće države, koja se peva ili svira u za to određenim i propisanim prilikama. Himna je najstarija pesnička vrsta i sreće se već kod Egipćana, Asiraca i Vavilonaca. U Grčkoj je do VI veka p.n.e. svaka pesma nazivana himnom a kasnije su himnom nazivane one pesme koje su bile posvećene bogovima. U vreme Rimskog Carstva, himnama je veličan kult careva.

U srednjem veku himne su bile crkvene pesme a u Renesansi se himnama opisuju lepote prirode. Kasnije, sa stvaranjem prvih nacija, nastaju nacionalne i rodoljubive himne a pojavom društvenih klasa i borbene. Najpoznatije himne tog tipa su Marseljeza i Internacionala. U XIX veku se u svim državama uvode državne himne kao himne vladarima, monarsima.

Himna kao i zastava, grb i još neke, određenoj naciji važne stvari, trebalo bi da iskazuju njen identitet i različitost, samosvojnost od ostalih zemalja, država, naroda.... To se i čini/radi, ponekad uspešno, nekad osrednje a često veoma loše. Posle svojevremene dekolonizacije i oslobađanja od vekovnih zavojevača, mnoge afričke i azijske zemlje su u jednom trenutku napravile čitavu papazjaniju od sličnih zastava, na brzinu sklepanih himni, o grbovima da i ne govorim. Ista stvar se dogodila i raspadom SSSR, a ni nas nije, mislim na države koje su nastale posle raspada SFRJ, mimoišla slična situacija. Istina je da je Hrvatska zadržala svoju himnu Lijepa naša..., ali Srbi kao narod najstariji, svojoj republici su vratili himnu Bože pravde. Stihove himne je napisao Jovan Đorđević osnivač Srpskog narodnog pozorišta a muziku slovenački kompozitor i dirigent Davorin Jenko. Pesma je namenski bila pisana za pozorišni komad Markova sablja koji je imao premijeru 1872 godine u čast punoletstva Kneza Milana Obrenovića. Ubrzo je postala himna Kneževine Srbije a od 1882 godine, Kraljevine Srbije. Jenko je komponovao i svečanu pesmu Naprej zastava slave koja je kasnije postala himna Slovenije. Wikipedija je pokušala (nije mi jasno zašto i zbog čega...ili jeste, nije to ni prvi ni poslednji put da se Istorija prekraja, neko unosi pogrešne podatke) da me zavara da je državna himna Slovenije od 1945. do 1991. godine bila himna Hej, Sloveni  ali na slovenačkom! Kako god, Slovenci danas imaju novosmišljenu himnu nastalu od Zdravljice, poznate poeme France Prešerna napisane 1844 godine. Na besedilo Prešernove Zdravljice, Stanko Premrl je 1905 godine napisal zborovsko skladbo. Od 27. Septembra 1989 godine, njena sedma strofa je postala slovenačka državna himna.

Hrvatsku himnu Lijepa naša domovino kao što je opće poznato, na stihove Antona Mihanovića, komponovao je Josif Runjanin, Srbin rođen u Vinkovcima a poreklom iz Loznice. Runjanin je poznat i po delu: Rado Srbin ide u vojnike. Kasnija istraživanja nalaze da je Lijepa naša domovino vrlo slobodna prerada dueta iz trećeg čina Donicetijeve opere Lučija od Lamermura.

Zbenavljen sam činjenicom da najzagriženijim Srbendama i Hrvatinama, Obrazima, Domoljubima, Ćetnicima i Ujacima, nije ni na kraj pameti da se obruše na himne koje su pisali stranci a hrvatsku još i Srbin? Tu već moja merodavnost posustaje!

Nego još nekoliko rečenica o srpskoj himni, po cenu da me popljuju njeni ljubitelji. Moja merodavna ocena je da je srpska himna i tekstualno i melodijski, jedna od nadosadnijih muzičkih tvorevina. Em je predugačka, em toliko kukumavčenja, naricanja, lelekanja ni sam dragi Bog ne može, (niti je mogao!) da podnese! A melodija je tipa uspavanke. Posle druge strofe ne spavaju samo plaćeni ili raznim povodima, angažovani pevači/pevačice, horovi... Kad je pred neku međudržavnu utakmicu, sviraju, imam utisak da duže traje nego što će trajati jedno poluvreme. Ne, nisam ja za to da se vrati Hej Sloveni, ni to nije bila naša himna ali mogla se među već postojećim svečanim pesmama naći odgovarajuća, brža, poletnija, emocije izazivajuća. Mogla se i komponovati nova.

Himna neovisne, samostalne i nevjerovatno slobodne države Crne Gore je, ubeđen sam, delo viđenog crnogorskog pjesnika i Dukljanskog Akademika Jevrema Brkovića! Podržan od Mila i njegove stranke, latio se Jevrem divita i ‘artije i bez velikog napora prepisao pjesmu Oj svijetla majska zoro u prepevu Sekule Drljevića iz 1944 godine. Sekula Drljević je inače bio drugar i prijatelj Poglavnika NDH Ante Pavelića i iz originalne verzije pesme je, shodno svom ustaškom opredelenju, izbacio sve što je moglo makar da asocira na srpstvo, kao na primer delove koje smo, dobro se sećam, pevali u vreme mog gimnazovanja:

Na Lovćenu Njegoš spava
najmudrija Srpska glava

Lovćen kite Petrovići
A Kosovo Obilići

Lovcen kiti grob Njegoša
a Kosovo grob Miloša.

U tz izabranoj crnogorskoj (čitaj važećoj) himni takođe su izbačeni ovi stihovi a ubačeni:

Lovcen nam je oltar sveti,
Vazda smo mu vjerni bili,
U njega smo vjerovali
I njime se ponosili.

Dok lovcenskoj nasoj misli
Nasa sloga daje krila,
Bit ce gorda, bit ce slavna
Domovina nasa mila.

Da ne grešim dušu čak je i Sekuli Drljeviću brisan deo:

''Otkada je Badnje Vece
Nasu vjeru ocistilo,
Medju nama, seljacima,
Nevjernika nije bilo.''

Što je potpuno u saglasju s politikom  koju Milo godinama uspešno sprovodi, udaljavanje od braće i tesna povezanost s Albancima i Bošnjacima, nekad nevjernicima a sada glasačkim telom.

Ako izostavimo tekstove, meni se melodijski sviđaju recimo Britanska himna, Američka, Nemačka, Italijanska, Francuska i sa tekstom, Ruska bez teksta, Indijska, Brazilska, Kubanska, Japanska....a sviđa mi se i melodija Internacionale bez ikakvih ideoloških primisli. Postoji još mnogo himni čije mi se melodije dopadaju a čiji tekstovi su u najmanju ruku nekompatibilni sa melodijom. Znam da nije lako komponovati na zadat tekst ili po melodiji skrojiti pristojan tekst a čemu onda školovanje na Muzičkim Akademijama, smer kompozicija? Ne, grešim, himnu određuju političke stranke, kakvi kompozitori i tekstopisci, oni su lanjski sneg.

Ako ste srpskog roda, ne brinite, hraniće vas Bog.