Junak našeg doba – SRĐAN ALEKSIĆ

Pretpostavljam da ima i drugih načina da se priča o post-festum "dramaturgiji" preuzimanja krivice u priči o Srđanu Aleksiću, od izjednačavanja sa Edipom...

Напротив, нема изједначења, већ разједначења - то сам јасно и нагласио.
Сличност је у чињеници да су и један и други, Едип - измишљен, Срђан - истинит, велики трагични јунаци који своје животе губе, један због "смрдљиве" атмосфере у Теби, а други због неподношљивог живота у Требињу!

Vesna Knežević Ćosić

Трагички јунак који је на себе узео све грехе заједнице и чијим се убиством она прочишћава од загађења"

Kako se to zajednica ubistvom nevinog dečaka proćišćava od zagađenja?

Уважена Весна, требало је у једном "симболичном кључу" да дође до прочишћења, у једном трансисторијском, метафизичком времену - Срђанов чин је требало да покрене катарзу у ратом захваћеном простору и постконфликтном друштву које је и данас контаминирано мржњом. Срђанови хуманистички принципи требало је да прочисте нехуманистичко друштво. Не кажем да је убиство једног човека неопходно да до тога дође, али у овом случају до убиства је дошло. Срђан треба да подсети да такву трагедију морамо спречити у будућности по сваку цену.

Prićišćenje s 28 meseci zatvora?

Прочишћење друштва, не појединца! Криво сте схватили!

Tumačenje "dramom apsurda"? i kao "судар Срђана са животом"???

Meni je ovo strasno.

Апсурд, уважена Весна, не постоји сам по себи, већ настаје у судару два принципа, и један и други принцип имају своју унутрашњу логику, свој унутрашњи смисао, па самим тим и нису бесмислени. Први принцип је Срђаново човечство које има савршени смисао, други принцип је нечовечство које такође није бесмислено, јер постоји, и има унутрашњу логику - тек када се та два принципа сударе настаје апсурд, јер свако брани своју логику! Апсурд је у судару, тад се открива... Ако нема судара, човечство и нечовечство могу да егзистирају заједно, откривају се тек кад се сукобе.

Уважена Весна, требало је у једном "симболичном кључу" да дође до прочишћења, у једном трансисторијском, метафизичком времену - Срђанов чин је требало да покрене катарзу у ратом захваћеном простору и постконфликтном друштву које је и данас контаминирано мржњом. Срђанови хуманистички принципи требало је да прочисте нехуманистичко друштво. Не кажем да је убиство једног човека неопходно да до тога дође, али у овом случају до убиства је дошло. Срђан треба да подсети да такву трагедију морамо спречити у будућности по сваку цену.

to je bilo vrlo konkretno vreme, kakva metafizika i koja i čija, pobogu?

VKC : Pročišćenje s 28 meseci zatvora?

Nurudin: Прочишћење друштва, не појединца! Криво сте схватили!

Kako da dodje do prociscenja drustva ako se zlocin pojedinaca neadekvatno kaznjava? Sta sam ja tu krivo shvatila? Zajednica se prociscava kada se zlocinci i zlodala pravedno osudjuju.

Апсурд, уважена Весна, не постоји сам по себи, већ настаје у судару два принципа, и један и други принцип имају своју унутрашњу логику, свој унутрашњи смисао, па самим тим и нису бесмислени. Први принцип је Срђаново човечство које има савршени смисао, други принцип је нечовечство које такође није бесмислено, јер постоји, и има унутрашњу логику - тек када се та два принципа сударе настаје апсурд, јер свако брани своју логику!

vidim da pokusavate preko teorije teatra... ali onda bi trebali da analizirate dramsko delo koje samo pominjete.

a vi analizirate konkretan kriminalni akt u kojem je četvro ljudi kundacima ubilo dečaka na pijaci. analizirate ga svedenim teorijskim apstrakcijama "apsurd", "unutrašnja logika", "sudar pricipa" , "jer svako brani svoju logiku"itd.

ja bih teatroloske analize i terminologiju ipak ostavila pozorisnoj nauci i konkretnoj predstavi.

a konkretan kriminalni čin s tragičnim završetkom zaslužuje pravnu, sociološku, psihološku i istorijsku analizu.

ovo je zamagljivanje.

oprostite na iskrenosti.

Мислим да овде имамо два једнако добронамерна погледа на исти догађај, Нурудин на све гледа - чини ми се - уметнички, метафорично; мада и ја гледам слично Весни, чини ми се да ово није замагљивање (кад то кажеш, конотација је да то неко чини намерно), ово је неки метахуманистички поглед... Баш као што и отац Срђанов говори у докумантарном филму из 2007. (биће реприза вечерас на РТС-у) о лепоти чина његовог сина, дакле о лепоти која је довела до његове смрти. Ја разумем и тог човека шта жели да каже, али ми је фасцинантна та његова децентрација од огољености тог трагичног догађаја, то посматрање смрти сопственог сина кроз неку хиперпризму, за коју бих волео да је макар у неком свету реална. А чини ми се да то није некакав одбрамбени механизам, нека сублимација бола, шта ли, стварно ми изгледа да из њега извире аутентично такво гледање и очито да му је и син био као он, а чини ми се да ни њега нису васпитавали да буде такав - просто: био је такав.

Волео бих и ја да Срђанова смрт (кад се већ десила) има неког смисла и у овом свету, али некако с годинама постајем песимиста, признајем.

@Hansel

U nekom sam posebnom raspoloženju, sve me mrzi, da mislim, kucam, polemišem... sve mi danas izgleda besmisleno. Samo švrljam po blogu bez želje da išta komentarišem, ali me ovaj tvoj komentar naterao da se ulogujem za toliko i da ti kažem, svaku si reč pogodio. I tonalitet, i melodiju... sve!

Edit: posebno - utisak o Srđanovom ocu.
Moj utisak je isti, ali ne bih umela da ga izrazim. Hvala ti.

Hansel
Мислим да овде имамо два једнако доброамерна погледа на исти догађај, Нурудин на све гледа - чини ми се - уметнички, метафорично; мада и ја гледам слично Весни, чини ми се да ово није замагљивање (кад то кажеш, конотација је да то неко чини намерно)

АМИН!

Hansel
ово је неки метахуманистички поглед... Баш као што и отац Срђанов говори у докумантарном филму из 2007. (биће реприза вечерас на РТС-у) о лепоти чина његовог сина, дакле о лепоти која је довела до његове смрти.

АМИН! АМИН! АМИН!

Хвала Вам, уважени Ханселе!
Цењени Вава Христић у једној својој драми рече, парафразирам: Хвала вам, богови, што је прича о Едипу пала у руке филозофа, јер би у рукама обичног човека постала само банална прича... Пишући о Срђану, нисам претендовао да будем филозоф, већ сам све време желео да том његовом чину дам један универзалнији, транссубјективни и трансчовечји смисао - јер то превазилази границе "обичног", свакидашњег злочина. Уколико га искључиво сведемо на злочин који би требало да се адекватно санкционише, онда Срђанов чин дехуманизујемо, ту се губи она "лепота" о којој са толико стамености прича Срђанов отац, коме се иначе дивим. Сведемо ли причу на пуке чињенице (тог и тог тана, тај и тај, убио је тог и тог и кажњен је са 28 месеци), ја се плашим да херојски чин Срђана Алексића банализујемо.
Весна Кнежевић Ћосић има права кад приговара, али она посматра из перспективе из које ја нисам хтео, а ни желео да посматрам.

Vesna Knežević Ćosić
ovo je zamagljivanje.

oprostite na iskrenosti.

Да се не бих понављао, пошто сам већ у једном коментару објаснио; зло и наопако, није реч о замагљивању, ја сам себи дао право да из другачије перспективе посматрам Срђанов чин, и то је све.

Сведемо ли причу на пуке чињенице (тог и тог тана, тај и тај, убио је тог и тог и кажњен је са 28 месеци), ја се плашим да херојски чин Срђана Алексића банализујемо.
Весна Кнежевић Ћосић има права кад приговара, али она посматра из перспективе из које ја нисам хтео, а ни желео да посматрам.

ma ne zelim da prigovaram, suvise je tragicno i mislim da slicno svi mislimo i osudjujemo.

i nisam rekla ni mislila, zaista, da se svede "на пуке чињенице (тог и тог тана, тај и тај, убио је тог и тог и кажњен је са 28 месеци)", naprotiv, samo sam rekla da bih bolje razumela sociolosku, psiholosku, istorijsku analizu od kralja Edipa i oprostite, tanke teatroloske analize.

jer i dalje ne razumem, da li vi analizirate dramski komad, ili dramu iz života?

Zasto bi analiza sredine, okolnosti, mržnje, ubica koji su nosili uniforme i imali puske i ubili kundakom bila banalizacija?

Zar ne bi bar malo pomoglo da se rasvetle mehanizmi zločina?

Zapravo, meni je ovo uzasno tuzno. Pisem frustrirana, pa ne zamerite ako vam se nesto ne dopada od napisanog.

Zapravo, meni je ovo uzasno tuzno. Pisem frustrirana, pa ne zamerite ako vam se nesto ne dopada od napisanog.

Уважена Весна, не замерам, ми у ствари слично мислимо, само сам ја одабрао другачију страну за посматрање проблема - ја сам желео да проговорим о драми живота, не да је анализирам. Анализираће је други, или је анализирају, нисам желео да се упуштам у то. Још мање сам хтео да се позабавим анализом "Цара Едипа", то ћу можда једног дана... Помињући Едипа, хтео сам да скренем пажњу да тако трагичне и велике фигуре постоје и данас, а да се само разликују "богови".

Ево, цитираћу текст Елиса Бекташа -

"Postoji Povest i postoji Umetnost. Priča o Srđanu, ma koliko je ovi ili oni hteli utrpati u Povest, ipak ostaje bliža Umetnosti, onoj koja govori o tragičnosti pozicije Čoveka u svetu zabluda, loših i tupih verovanja i taština svake vrste..."

Ја сам овим блогом хтео управо то да кажем, да је прича о Срђану, из моје перспективе, ближа Уметности; да ли сам успео у томе, не знам.

[url=http://banjalukain.com/blog/cuclanje-mitova][/url]

Postoji Povest i postoji Umetnost. Priča o Srđanu, ma koliko je ovi ili oni hteli utrpati u Povest, ipak ostaje bliža Umetnosti, onoj koja govori o tragičnosti pozicije Čoveka u svetu zabluda, loših i tupih verovanja i taština svake vrste..."


Ја сам овим блогом хтео управо то да кажем, да је прича о Срђану, из моје перспективе, ближа Уметности

Pozorisni komad po motivima decakove smrti, film, mogu biti umetnost, a sama "Priča o Srđanu" nije umetnost, to je teska, tragicna prica o zlocinu.

Zlocin iz realnog zivota nije umetnost. I ne sme tako da se tretira.

I ne vidim zasto bi okolnosti te "umetnosti" (jezim se i na samu pomisao da je to umetnost), ubice, posmatraci, sredina, tuzioci, sudije bili izuzeti iz te "umetnosti"?

Srdjan je decak heroj iz realnog života koji je stradao braneci drugoga.

Zašto bi njegovo herojstvo "očistili" od okolnosti, politike, klime u zajednici, mržnje, posmatrača na pijaci, cetvorice koji su ga ubili, onih koji su tu cetvoricu naveli na takvo ponasanje smatraju legitimnim, bola ljudi kilometrima udaljenim, u krajnjoj liniji, nasom frustracijom posle 20 godina?

To treba raditi i u "ime umetnosti", jer i umetnost to treba. da bi bila umetnost.

Zapravo, meni je ovo uzasno tuzno

Tužno i ružno, a o kakvom se društvenom pročišćenju radi dovoljno je navesti dve činjenice
1.- Zašto Srđana Aleksića nije odlikovala država BiH i RS
2.- Čemu služi Dodikovo potenciranje da li je takvih primer abilo i obrnuto.Valjda hoće reći da li je negde neko žrtvovao sebe da bi spasao ili braneći pripadnike druge nacije. A zna dobro da jeste o čemu piše i Svetlana Broz ali i Mile Kordić u knjizi "Jelena".
Inače, o Srđanu Aleksiću pisao sam na ovom Blogu, 24.07.2009.

Dragi Nurudine,

ja se veoma cesto slazem sa vasim nacinom gledanja na stavri, ali ovoga puta ste, cini mi se upali u zamku sopastvene zelje da date neki filozofski smisao dogadjaju koji je najstrasniji zlocin u vermenu gde je haralo bestijalno zlo i gde su zrtve bili nevini ljudi poput Srdjana!

Ceo ovaj dogadjaj vidim apsolutno isto kao Vesna i ne nalazaim ni jedan razuman razlog da se ovakav zlocin posmatra iz bilo kakvog drugog ugla, sem iz ugla osude i kazne- Adekvatna, beskompromisna kazna je jedina katarza koju mogu da prihvatim, cak ni tada, bez prociscenja!

angie01

Ceo ovaj dogadjaj vidim apsolutno isto kao Vesna i ne nalazaim ni jedan razuman razlog da se ovakav zlocin posmatra iz bilo kakvog drugog ugla, sem iz ugla osude i kazne

Ја сам себи дозволио да овог пута злочин посматрам из другог угла, без икаквих лоших намера, нека ми не буде замерено; осетио сам да је баш тако требало да посматрам. Што не значи да сам против бескомпромисног кажњавања злочинаца.
И Срђанов отац је рекао да му пресуда ништа не значи; и мени овога пута такође није била значајна осуда (пресуда), али не мислим да није потребна, само ми није значила да бих писао о великом хероју.

zamku sopastvene zelje da date neki filozofski smisao

Већ написах да нисам имао филозофске претензије, желео сам да кажем да је прича о Срђану ближа Уметности него живот, превазилази живот... надраста га (и ово сам већ негде написао, опет се понављам).

Vesna Knežević Ćosić
Zlocin iz realnog zivota nije umetnost. I ne sme tako da se tretira.

Некада се ни прича о Едипу, а постоје теорије да је инспирисана реалним догађајем, јер је само као реални догађај одржавала пажњу Атињана, није третирала као уметност, вероватно, а данас је драма о "Цару Едипу" једно од ремек-дела светске књижевности, а књижевност јесте уметност; или можда није?

Milan Karagaća
Čemu služi Dodikovo potenciranje da li je takvih primer abilo i obrnuto.

То чему служи, вероватно ни сам Додик не зна...

o Srđanu Aleksiću pisao sam na ovom Blogu, 24.07.2009.

Хвала Вам што сте препоручили свој изванредан блог о Срђану...
То само потврђује да се о истом проблему може говорити и из различитих перспектива.

желео сам да кажем да је прича о Срђану ближа Уметности него живот, превазилази живот... надраста га (и ово сам већ негде написао, опет се понављам).

nije umetnost to sto je decko bio normalan, imao potrebne ljudske osobine-,...na muci se poznaju junaci,...tuga sto su u tom vremenu to bili izdvojeni pojedinci-pa su takvi i stradali!

Zivot je tu glavni ulog, besmislena, nasilna smrt, a ne umetnost zrtvovanja, kako bi ste nazvali njegov ljudski potez u datoj situaciji, gde je stao u odbranu isto takvom besmislenom nasilnom pokusaju oduzimanja nevinog zivota!

prosto ispada da je normalnije i ocekivanije da to nije uradio!


...ne znam da l je sada dobar primer, al, kao sto niko nije odbranio francuskog navijaca u centru grada-od isto tako besmislenog ubijanja,...kao sto je uostalom i svako drugo!

angie01
nije umetnost to sto je decko bio normalan,

Мишљења сам да у данашње време, а да не говоримо о ратном времену, бити нормалан јесте уметност! То само потврђује и ваш пример:

kao sto niko nije odbranio francuskog navijaca u centru grada

- замислите НИКО! Е, то је живот (небајка), а живот није уметност.

Некада се ни прича о Едипу, а постоје теорије да је инспирисана реалним догађајем, јер је само као реални догађај одржавала пажњу Атињана, није третирала као уметност

Tretirala se kao umetnost, ne bih se slozila da su samo realni dogadjaji odrzavali paznju Atinjana, to ne pise ni u jednoj teoriji anticke umetnosti.

Sofokle za života, a rodjen je 500 god pre nove ere, dakle pre 2500 godina, teme crpao iz mitologije i iz Homera, i njegove tragedije su se igrale u antičkom pozorištu, koje se pod njegovim uticajem i menjalo. Karateristika njegove umetnosti još pre 2500 godina je bila da glavni junak, idealni, uvek ima i svog antipoda... ali to sve nije bitno, za ovu nasu tuznu pricu.

замислите НИКО!

to je bolesno, izopaceno,....to sto je bestijalni, besmisleni zlovin moguc, s nemim posmatracima!

proćišćenje
замислите НИКО!


to je bolesno, izopaceno,....to sto je bestijalni, besmisleni zlovin moguc, s nemim posmatracima!

Aпсолутно сам сагласан, али то је реалност, живот... Зато је толико лепоте у Срђановом чину! Супротставио се животу зарад одбране хуманистичких принципа, зарад ДОБРА!

Супротставио се животу зарад одбране хуманистичких принципа, зарад
ДОБРА!

evo, Vesna vec napisala, bolje nego bi ja!


Znam, ima to u narodnim pesmama da majke radjaju sinove da bi poginuli. Al ja to ne mogu...

Govor o herojstvu i davanju zivota, bez osvrtanja na besmislenost te smrti, ne razumem.

Majke rađaju sinove da bi živeli.

Zato je meni priča o "umetnosti" i "lepoti" ovog tragicnog dogadjaja, bez rama kako i zašto, nepodnošljiva.

Jer je to tragično trošenje života, koje nije moralo da se dogodi i nije ni umetnost, ni lepo, i nije iskočilo iz narodne pesme, nego s pijace u Trebinju gde je decak besmisleno poginuo.

Jer ga je ubila mržnja

Majke rađaju sinove da bi živeli.

hvala ti angie. i ti si mama, razumes sta hocu da kazem...

Vesna Knežević Ćosić

Majke rađaju sinove da bi živeli.


hvala ti angie. i ti si mama, razumes sta hocu da kazem...

Ja вас апсолутно разумем, али се бојим да ја нисам успео да се јасно изразим - ОВО НИЈЕ НИКАКАВ ПАНИГИРИК СМРТИ, ово је прича која треба да опомене ДА СВЕ МАЈКЕ НА СВЕТУ РАЂАЈУ СИНОВЕ ДА БИ ЖИВЕЛИ! Ово је драма о великом ЧОВЕКУ који није успео да сачува свој живот - прича која треба да пробуди САЖАЉЕЊЕ - да бисмо пришли другима и боље их разумели, и СТРАХ - да бисмо пришли себи и преиспитали сопствене поступке и виђење ствари, сопствену одговорност. Нажалост, од овога не умем да будем јаснији!

Ja вас апсолутно разумем, али се бојим да ја нисам успео да се јасно изразим - ОВО НИЈЕ НИКАКАВ ПАНИГИРИК СМРТИ, ово је прича која треба да опомене ДА СВЕ МАЈКЕ НА СВЕТУ РАЂАЈУ СИНОВЕ ДА БИ ЖИВЕЛИ! Ово је драма о великом ЧОВЕКУ који није успео да сачува свој живот - прича која треба да пробуди САЖАЉЕЊЕ - да бисмо пришли другима и боље их разумели, и СТРАХ - да бисмо пришли себи и преиспитали сопствене поступке и виђење ствари, сопствену одговорност. Нажалост, од овога не умем да будем јаснији!

hvala vam, Nurudine. ovo razumem i prihvatam.

Znam, ima to u narodnim pesmama da majke radjaju sinove da bi poginuli. Al ja to ne mogu...

Govor o herojstvu i davanju zivota, bez osvrtanja na besmislenost te smrti, ne razumem.

Majke rađaju sinove da bi živeli.

Zato je meni priča o "umetnosti" i "lepoti" ovog tragicnog dogadjaja, bez rama kako i zašto, nepodnošljiva.

Jer je to tragično trošenje života, koje nije moralo da se dogodi i nije ni umetnost, ni lepo, i nije iskočilo iz narodne pesme, nego s pijace u Trebinju gde je decak besmisleno poginuo.

Jer ga je ubila mržnja

Ne volim te replike red po red pa ću generalno jer mi se čini da smo/ste negde pogrešno skrenuli. Ovo nije direktna replika na citirani deo već na smisao koji se, ovako naveden, može izvesti.

Nijedan roditelj ne odgaja dete da bi poginulo, to je jednostavno prirodno nasleđe. Nijedan roditelj ne može da se pomiri sa smrću deteta. Nijedan roditelj (pa spisak) ... i ja sam roditelj ... ALI

prvi sam koji će da stane na stranu slabijeg, nemoćnijeg ili ugroženog ... radio sam to kad sam bio mnogo mlađi i radim to i danas ... i dolazio sam kući mnogo puta sa razbijenom njuškom i sl. ili me je to debelo "koštalo" na neke druge načine ... taman da vidim policiju da bije nekoga ili da neko nekoga maltretira - reagovaću, ako vidim da neko udari ženu, taj ide na KBC ili ja idem, svejedno ... i nikada nisam pomislio da tako NE TREBA. I nisam blesav pa da ne znam da postoji mogućnost da i ja završim kao onaj kome pokušavam da pomognem ali ću ipak to uraditi ponovo i ko ne razume te razloge ne treba takvo pitanje ni da postavlja. I tu roditelji nemaju nikakve veze niti bilo kakvo uplitanje smisla i besmisla života. I definitivno niti sam heroj niti poseban niti jedini, to je ono što ja jesam. I ima mnogo takvih ljudi.

Duboko verujem da je Srđan postupao sa istim namerama i da mu cilj nije bio i ne može biti - žrtvovanje. Imao je tu nesreću da njegov, NORMALAN akt suprostavljanja LOŠEM, završi tragično. To sigurno niko nije želeo (pretpostavljam ni sami počinioci) a najmanje on sam, o roditeljima da ne govorim.

Čitajući neke komentare stičem utisak da je najbolje ne mešati se i gledati svoja posla a zatim se u krugu porodice zgražavati nad nečovečnošću postupaka nekih tamo i nemaru onih koji su to samo posmatrali. Tu dođe i obavezni deo roditeljskog saveta o moralu i etici "ti se ne mešaj ako ... ". I to nije ništa nenormalno, nisu svi ljudi isti ali i saznanje da smo licemerni je dobro saznanje, bolje nego lažna slika o sopstvenoim vrednostima.

Nekako mi to ne ide zajedno ... ili govorim ono što radim ili ćutim jer ne zaslužujem da pričam. Moje lične slabosti i mane ne mogu biti merilo niti davati smernice za određivanje vrednosti postupaka drugih.

Da ponovim da postoji lakši način i ispravan način ... ne može se banalizovati ISPRAVNO jedino se može maskirati LAKŠE. Svi smo svedoci da je Srđan uradio ISPRAVNU stvar, nažalost sa tragičnim posledicama.

Da nije bilo političke klime, da nije bilo nacionalizma, da nije ... pa zar nam trebaju toliki razlozi i tolika "opravdanja" da bi videli da je on bio samo običan čovek koji ne trpi loše i koji to nosi u sebi i da to ne zavisi niti ima bilo kakve veze sa tim kad, kako i zašto ????

EDIT: Ovo jeste mnogo oštriji komentar nego što sebi dozvoljavam ali jesam isprovociran kada ISPRAVNO tumačimo kao nešto što drugi treba da uradi.

Vesna Knežević Ćosić
hvala vam, Nurudine. ovo razumem i prihvatam.

Хвала Вама на конструктивном дијалогу.

ОВО НИЈЕ НИКАКАВ ПАНИГИРИК СМРТИ, ово је прича која треба да опомене ДА СВЕ МАЈКЕ НА СВЕТУ РАЂАЈУ СИНОВЕ ДА БИ ЖИВЕЛИ! Ово је драма о великом ЧОВЕКУ који није успео да сачува свој живот - прича која треба да пробуди САЖАЉЕЊЕ - да бисмо пришли другима и боље их разумели, и СТРАХ - да бисмо пришли себи и преиспитали сопствене поступке и виђење ствари, сопствену одговорност.

Овај коментар (тј. оно што је подвучено) је био део интегралног текста, па сам га ја избацио, јер сам помислио да се то подразумева. Очигледно да сам погрешно проценио.

Probajte doci do prave istine o Srdjanovom ocu.Tesko da neko ko koristi smrt rodjenog djeteta u svrhe licne promocije moze biti osoba vrijedna divljenja.
Trebinjac

EDIT: Ovo jeste mnogo oštriji komentar nego što sebi dozvoljavam ali jesam isprovociran kada ISPRAVNO tumačimo kao nešto što drugi treba da uradi.

nista vas nisam razumela, jer ja apsolutno nisam rekla sta neko treba da radi, niti da treba da se stoji po strani, kada je neko ugrozen!

ne razumem ni to da niko, pa ni pocinioci nisu zeleli tragican kraj!

vasa podela na laksi i ispravan nacin meni takodje nije bliska, niti mogu da je stavim u kontekst ove price!


al, necu da nastavljam, samo bih se ponavljala!

angie01

nista vas nisam razumela...

Nije se odnosilo ni na koga konkretno već generalizovano. Kako god ispravio sam (moju grešku) i izbacio Vaše ime iz replike.

Sve ostalo je već rečeno.

kukac_tb
Probajte doci do prave istine o Srdjanovom ocu.Tesko da neko ko koristi smrt rodjenog djeteta u svrhe licne promocije moze biti osoba vrijedna divljenja.
Trebinjac

Прво, ово није пост о Срђановом оцу, већ о Срђану!
Друго, и да у најгорем могућем и замисливом сценарију Срђанов отац "промовише себе", и има шта да промовише и чиме да се поноси! И Срђаном, а и собом!
Треће, нема трећег...

Probajte doci do prave istine o Srdjanovom ocu.Tesko da neko ko koristi smrt rodjenog djeteta u svrhe licne promocije moze biti osoba vrijedna divljenja.
Trebinjac

Pa šta je trebao da uradi, da se ubije da bi zadovoljio malograđansku patrijahalnu sredinu koja mu je i ubila sina. Pa da je zaradio i pare na smrti svog sina, to ne umanjuje sramotu velikih Srba, po Trebinju koji su to gledali a nisu tog trenutka reagovali. Ajd se ti malo raspitaj kako je reagovala trebinjska policija nakon toga i njen tadašnji šef.

Bivši policajče,nisam mislio ni na koji nacin da trolujem temu,niti ima potrebe da se raspitujem o bilo čemu.Iz pijeteta prema Srdjanu(mom pokojnom drugu),suzdrzacu se od daljeg komentarisanja i iznošenja nimalo lijepih cinjenica.

Re: proćišćenje
Probajte doci do prave istine o Srdjanovom ocu.Tesko da neko ko koristi smrt rodjenog djeteta u svrhe licne promocije moze biti osoba vrijedna divljenja.
Trebinjac

cccc...
nije ni čudo da dobijemo ovakav komentar od jednog trebinjca kad trebinje nije ni prstom mrdnulo da pomogne srđanu.
i još se usuđuješ da nešto ovako napišeš.

i to posle 19 godina.
sramota.

ko si ti da osudjujes i sudis jednom gradu? i to posle 19 godina?cccc...sramota

kukac_tb

ko si ti da osudjujes i sudis jednom gradu? i to posle 19 godina?cccc...sramota

Kako ko je ona!?
Ona sve zna. Ona je sudionik svim događajima. Ona je uvek upravu...

Srđan je jednostavno bio čovek ... retka vrsta u izumiranju ... svi se mi rađamo kao ljudi ali malo nas "izraste" u čoveka ...

Taj lepo vaspitan mladi čovek je svoje lepo porodično vaspitanje platio glavom. Bog dušu da mu prosti.

zemljanin

Srđan je jednostavno bio čovek ... retka vrsta u izumiranju ... svi se mi rađamo kao ljudi ali malo nas "izraste" u čoveka ...

A sta su oni koji su ga ubili. Uopste, sta su svi zlikovci, oni koji su nemilosrdno
u stanju da unistavaju druge ljude u ratu, spekulanti koji kupuju dugove bednih
zemalja i dolaze u naplatu svim sredstvima? Trgovci organima, ... pa i "obican" svet
koji se ne cimaju za mnoge bitne stvari.

Zar oni nisu - ljudi? Ovo moze da izgleda opet kao mislimo isto, ali se izrazavamo drugacije, medjutim nije. I oni koje sam naveo imaju svoju decu, roditelje, druge ljude kojima zele dobro. Ljudska karakteristika je suzeni pogled na svet, apstrahovanje, lenjost u razmisljanju, mrznja, zloba. Tesko je prevazici ljudskost, cini mi se.

EDIT:

Ti (i naravno ne samo ti) suprotstavljas pojmove covek/ljudi, ali, daj, to je kao kada neko kaze sav pesak je pesak, ali je tesko biti zrno peska. To je terminologija koja zamagljuje sta mi ljudi jesmo.

noboole
Tesko je prevazici ljudskost, cini mi se.

Управо тако, тешко је, али је Срђан то успео, превазишао је границе човечије и људске, и зато о њему и пишемо.

Срђан то успео, превазишао је границе човечије и људске

Ja razumem da to uzviseno zvuci, s patosom, to "prevazilaženje granica ljudskih", samo što su to reči koje govore o smrti.

Nepotrebnoj smrti.

Jer, da nije bilo politicke i drustvene klime u kojoj ljudi jedne druge gledaju kao neprijatelje, u kojoj se huskaju da tretiraju drugog kao neprijatelja, Srđan ne bi nikoga branio i niko ga ne bi zatukao kundacima u ime izvrsenja nekakvog sumanutog zadatka lova po pijaci na drugog i drugacijeg.

Iskreno, jezim se od te fascinacije smrcu i zanima me kakvo je Trebinje danas? Da li je decakova smrt bila uzaludna ili nije?

Da li se ljudi mrze, zato što su druge nacionalnosti, ili su nešto naučili?

noboole

A sta su oni koji su ga ubili. Uopste, sta su svi zlikovci, oni koji su nemilosrdno
u stanju da unistavaju druge ljude u ratu, spekulanti koji kupuju dugove bednih
zemalja i dolaze u naplatu svim sredstvima? Trgovci organima, ... pa i "obican" svet
koji se ne cimaju za mnoge bitne stvari.

Zar oni nisu - ljudi? Ovo moze da izgleda opet kao mislimo isto, ali se izrazavamo drugacije, medjutim nije. I oni koje sam naveo imaju svoju decu, roditelje, druge ljude kojima zele dobro. Ljudska karakteristika je suzeni pogled na svet, apstrahovanje, lenjost u razmisljanju, mrznja, zloba. Tesko je prevazici ljudskost, cini mi se.

EDIT:

Ti (i naravno ne samo ti) suprotstavljas pojmove covek/ljudi, ali, daj, to je kao kada neko kaze sav pesak je pesak, ali je tesko biti zrno peska. To je terminologija koja zamagljuje sta mi ljudi jesmo.

Recimo to ovako, da sam mislio da mogu jasnije da iskažem razliku a da to ne bude novi blog u blogu, to bih i uradio. Svaka reč i rečenica, mogu da se "istumače" i podvrgnu analiz a ponekad je smisao jasniji od reči. Uvek ima lakši način i ispravni način a Srđan je uradio "to" na ispravan način i zato se "izdigao" iz ljudi (ljudima je zajedničko sve ono po čemu žele da se dele) i postao i ostao samo čovek.

I to je sve što rečima, o tome mogu reći.

Vesna Knežević Ćosić

Ja razumem da to uzviseno zvuci, s patosom, to "prevazilaženje granica ljudskih", samo što su to reči koje govore o smrti.

Nepotrebnoj smrti.

Сагласан сам да је непотребна смрт (мада је модерној драми смрт неопходна, јер нас уводи у реалност, а шта је реалније од смрти?), међутим, не примеђујем да, како рекосте, "патос" причи даје фасцинираност смрћу, напротив - фасцинираност изазива сам Срђанов чин који је готВо инцидент у данашњем времену (НЕВРЕМЕНУ).

Jer, da nije bilo politicke i drustvene klime u kojoj ljudi jedne druge gledaju kao neprijatelje, u kojoj se huskaju da tretiraju drugog kao neprijatelja, Srđan ne bi nikoga branio i niko ga ne bi zatukao kundacima u ime izvrsenja nekakvog sumanutog zadatka lova po pijaci na drugog i drugacijeg.

zanima me kakvo je Trebinje danas? Da li je decakova smrt bila uzaludna ili nije?

Da li se ljudi mrze, zato što su druge nacionalnosti, ili su nešto naučili?

Bojim se da su malo naučili, a da je mnogo onih koji ih i dalje uče mržnji, pre svega političari i mediji. Inače, kako objasniti da se ni 17 godina od završetka rata u BiH nisu odnosi među ljudima nisu ni približno onima koji su dostignuti za 5 godina posle 2.svetskog rata. Dovoljno je uporediti kakvi su odnosi bili 1962. i 2012.godine, žalosno ali tako je.

Milan Karagaća
Dovoljno je uporediti kakvi su odnosi bili 1962. i 2012.godine, žalosno ali tako je.

То сам и покушавао да кажем, да је катарза очигледно изостала!

Filip Mladenović
Moralna ravnoteža u društvu poremećena je počinjenim ratnim zločinima.
Da bi se ponovo uspostavila, neophodne su kazne za ratne zločince.
I katarza.

Управо тако, Филипе. Међутим, ја сам овог пута желео само да се позабавим неопходном катарзом, јер сам у самом тексту рекао, да цитирам сад себе, иако је неумесно:

Фрустрирајући је сваки покушај да се говори о идеопоклоницима који слепо извршавају наредбе модерних „егидоноша", али зато са еланом говоримо о онима који се „пророчанству" супротстављају...

Елем, није вредно помињати оне који су злочин починили, већ оне који су се злу супротставили!

није вредно помињати оне који су злочин починили

jako je bitno pominjati i analizirati one koji su zlocin pocinili, klimu koja ih je gurnula u zlocin, ponasanje sredine posle zlocina, ponasanje pravosudja, psihologiju zajednice gde se zlocin dogodio, onda i danas skoro dve decenije posle.

cak i iz teatroloskog ugla, samo herojsko delo, oprano od okolnosti, drugih, interakcije, politike, nije valjana analiza.

i ubijeni decak i njegove ubice su potekli iz iste sredine. trebinje nije teba, al ako vec moze teba da se analizira zasto ne i trebinje? pred nosom nam je.

Vesna Knežević Ćosić

jako je bitno pominjati i analizirati one koji su zlocin pocinili, klimu koja ih je gurnula u zlocin,

Неспорно је да је битно, али ја сам направио избор да не поменем овог пута оне који су чекали рат да би се истакли, јер у другачијим условима они, злочинци, не би били ни примећени. Нисам хтео никог да замрачим, нити да релативизујем одговорност појединаца, државе... Само их нисам поменуо, нисам желео - хто сам да ово буде блог о Срђану - трагичном јунаку савремене драме!

jako je bitno pominjati i analizirati one koji su zlocin pocinili, klimu koja ih je gurnula u zlocin, ponasanje sredine posle zlocina, ponasanje pravosudja, psihologiju zajednice gde se zlocin dogodio, onda i danas skoro dve decenije posle.

A ne cini li ti se Vesna, da takvim stavom, kakav zastupas ovde ti zapravo plemenitost stavljas u drugi plan a zlocin istices?
Ne cini li ti se da takvim pristupom, cak zameranje na drugacijem, ti zapravo Srdjana Aleksica i njegov cin koristis tek kao puko sredstvo u zelji da istaknes vazniju stvar, zlocin, ubice, atmosferu, zajednicu....?
Naravno, ne mislim da to radis smisljeno i namerno, vec da se i tako moze posamtrati tvoj pogled na ovaj blog.
Previse je tog nacina posmatranja cini mi se, previse je onih koji se olako hvataju Srdjana Aleksica bas na nacin kako ti to radis. Pricajuci o njemu oni zapravo pricaju o njegovim ubicama, on im je samo sredstvo.

Zasto se taj postupak nekad ne bi izdigao iznad svega ostalog pa i ubica i zlocina?
Osuda zlocina od strane onoga ko ovako pise o Srdjanu Aleksicu se valjda podrazumeva, zasto je to uvek neophodno naglasiti.

hoochie coochie man
Osuda zlocina od strane onoga ko ovako pise o Srdjanu Aleksicu se valjda podrazumeva, zasto je to uvek neophodno naglasiti.

Без овог "ваљда", наравно да се подразумева!
То је ваљда јасно; или можда и није?

"Svim građanima čestitam orden i darujem ga njima", rekao je Rade Aleksić novinarima u Skupštini Srbije, pošto je za sina primio zlatnu medalju "Miloš Obilić".
"To nije orden Srđanu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin", istakao je Rade Aleksić.

Filip Mladenović
To nije orden Srđanu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin, istakao je Rade Aleksić.

Управо о тој леоти покушавам све време да проговорим.
Човек није помену ни злочинце, ни суд... У овим тренуцима нису вредни помена.

Filip Mladenović

Moralna ravnoteža u društvu poremećena je počinjenim ratnim zločinima.
Da bi se ponovo uspostavila, neophodne su kazne za ratne zločince.
I katarza.
I događaji poput današnjeg u Domu narodne skupštine Srbije.
Otac Srđana Aleksića i Novak Đoković zajedno, u klupi u prvom redu, zaneti u razgovoru.
I antologijski govor Jovana Ćirilova, u ime svih odlikovanih.

Da, glas razuma je tih, ali veoma uporan!

previse je onih koji se olako hvataju Srdjana Aleksica bas na nacin kako ti to radis. Pricajuci o njemu oni zapravo pricaju o njegovim ubicama, on im je samo sredstvo.

Zasto se taj postupak nekad ne bi izdigao iznad svega ostalog pa i ubica i zlocina?
Osuda zlocina od strane onoga ko ovako pise o Srdjanu Aleksicu se valjda podrazumeva, zasto je to uvek neophodno naglasiti.

HCM, nije poenta u osudi zlocina jer je nije ni bilo. Bar ne adekvatne. O kakvom ti izdizanju pričaš? O izdizanju u smrt?

Ali jeste poenta jos kako u analizi vremena zla, moze i filozofskoj, psiholoskoj, ali analizi vremena zla.

Uzgred, odvratno je sto si napisao "onih koji se olako hvataju Srdjana Aleksica bas na nacin kako ti to radis".

Sta je olako?

Sto mislim da ozbiljna analiza i suočavanje sa okolnostima, koje nisu metafizicke bas nikako, je jako jako bitna i potrebna?

Znam, ima to u narodnim pesmama da majke radjaju sinove da bi poginuli. Al ja to ne mogu...

Govor o herojstvu i davanju zivota, bez osvrtanja na besmislenost te smrti, ne razumem.

Majke rađaju sinove da bi živeli.

Zato je meni priča o "umetnosti" i "lepoti" ovog tragicnog dogadjaja, bez rama kako i zašto, nepodnošljiva.

Jer je to tragično trošenje života, koje nije moralo da se dogodi i nije ni umetnost, ni lepo, i nije iskočilo iz narodne pesme, nego s pijace u Trebinju gde je decak besmisleno poginuo.

Jer ga je ubila mržnja.

Uzgred, odvratno je sto si napisao "onih koji se olako hvataju Srdjana Aleksica bas na nacin kako ti to radis".

OK ok ok.....
Izvini,vidim da se moze citati tako kako si ti procitala, nisam tako mislio ali sam se nespretno izrazio.
Dakle, taj nacin na koji ti posmatras, da se u prici o Srdjanu Aleksicu mora govoriiti i o zlocincima, okolnostima, atmosferi, cesto koriste drugi zloupotrebljavajuci Srdjana kako bi pokusali da njime zamaskiraju svoj srbomrzacki stav. Pominjanje tog gesta im je samo alibi da pod maskom osude zlocinaca i objasnjavanju atmosfere zapravo veoma jednostrano osuli paljbu po Srbima.
Ne msilim da ti to radis naravno ali taj stav se cesto zloupotreblajva.
Valjda sam uspeo da objasnim, ako nisam evo krace : ne mislim onako kako si ti to protumacila.

majke radjaju sinove da bi poginuli. Al ja to ne mogu...

Pa tu se slazemo.
Nije herojstvo, plemenitost, covekoljublje ili sta vec, zeleti da se dodje u poziciju u kojoj se nasao Srdjan, ili radjati sinove sa nadom da ce oni doci u tu poziciju. Zeleti tako nesto je budalastina.
Ali ako se vec doslo i ako se postupi onako kako je on ucinio taj postupak jeste plemenit, i jeste iznad svega pa i zlocina, i moze se o njemu razmisljati kao o postupku samom za sebe bez osvrtanja na kontekst, jer u bilo komkontekstu to jeste uzvisen cin.
E sad, koliko god da je cin uzvisen on jeste i tragican pa tu mozda ne stoje reci kao sto su lepota, umetnost ili neke slicne, ali mi se uz to cine po malo banalnim ako ne pogresnim i reci kao sto su pravosudje, politicka klima, i njima slicne.

Tesko je ne zazvucati i pateticno ali stvarno mi se Srdjan Aleksic i njegov gest cine daleko iznad tih banalnih izraza.

hoochie coochie man

Tesko je ne zazvucati i pateticno ali stvarno mi se Srdjan Aleksic i njegov gest cine daleko iznad tih banalnih izraza.

То је један од главних разлога зашто сам одабрао овакав начин посматрања Срђановог чина, и овакав "стил".

Domazet
Neshto se mislim...
...eno tamo se Krkar vajka shto nema Heroja. Nije muka shto nema Heroja, muka je shto nema Ljudi. Nije problem shto je chetvorici iz priche manjkalo junashtvo, mozhda i nije, problem je shto im je manjkalo chojstvo. Mada i ja sam blesav, ko josh da se seca Marka Miljanova kada je u Crnoj Gori, ej bre u Crnoj Gori Marka Miljanova,

Лепо је што сте се сетили Марка Миљанова, хтедох још малочас да напишем да се код Срђана сјединило чојство и јунаштво...Како се то зове кад се уједини, нисам баш најмудрији да дефинишем...

mariopan
Nurudine , za blog samo komplimenti .

Мислим да комплименти овога пута иду на Срђанов рачун,
а за вас један !

nurudin

mariopan
Nurudine , za blog samo komplimenti .

Мислим да комплименти овога пута иду на Срђанов рачун,
а за вас један !

Da, svakako i prvo njemu, ali je lepo kako si to napisao.

I tebi zato hvala.

Biljana 77
Za to je potrebno da zajednica uvidi veličinu tragičkog junaka i da prihvati njegove vrednosti i na neki način osmisli njegovu smrt. To se nije desilo.

Да, нажалост, то се није десило!

sta_smo
I eto priznajem, pokusavam i ja bar ponekad biti ČOVJEK

Кад би се сви бар мало потрудили, овај свет би био много лепше и боље место. Нажалост, мало је појединаца који се труде да буду бољи - већина сматра да је то у данашње време "неисплативо"... То је тужно, али је тако!

mene jedino čudi zašto baš sada a ne onda kda se tragedija ili herojsko delo dogodilo.

intervju sa srđanovim tatom slušali smo na slobodnoj evropi nekoliko puta.
ja sam zamolila autora slobodne evrope da intervju objavimo u "našoj borbi" u rubrici "drugi pišu". i naravno, dobila sam dozvolu. tada je urednik bio grujica spasović. i intervju je objavljen. ja sam kupila nekoliko brojeva. poslala u prag autoru, mislim da je to bio gavra azinović i da se pošalje ocu srđana aleksića.

sada vidim da se emituje dokumentarac, koji je snimljen 2007., dodeljuje orden...
a od republike srpske ne zavređuje ni toliko da posle 19 godina dobije barem spomen ploču.

nego nam dođe ovde neki sa nikom trebinjac, predstavlja se kao srđanov prijatelj (svi bi voleli da su mu danas prijatelji, onda niko, očigledno) i blati nesrećnog oca.

on kao da radi u "politici" jer moram da spomenem kako je "politika" izvestila o dodeli zlatne medalje.

"srđan aleksić je dobio posmrtno zlatnu medalju miloš obilić za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva. srbin iz trebinja je 1993. godine ustao je u zaštitu komšije bošnjaka koga je napala grupa nasilnika" etc...

sramno.
nije ga napala grupa nasilnika, već 4 vojnika. da je bilo ko iz politike gledao dokumentarac, makar 19 godina kasnije znao bi da su ga napali vojnici.
još jednom, kažem sramota za novinara politike, za urednika a naročito za trebinjca. da su on i njegovi prijatelji, a sve prijatelji srđanovi, pompgli srđanu, on bi bio danas živ.

ovako, ostaje trebinjcu da pere savest na najgori mogući način tako što blati nesrećnog oca.
to se zove prijatelj.

Exitus Letalis
a naročito za trebinjca. da su on i njegovi prijatelji, a sve prijatelji srđanovi, pompgli srđanu, on bi bio danas živ.

Да је Пера отишао право у полицију... Сад могу да се јављају, и да испредају бескрупулозне коментаре...

"srđan aleksić je dobio posmrtno zlatnu medalju miloš obilić za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva. srbin iz trebinja je 1993. godine ustao je u zaštitu komšije bošnjaka koga je napala grupa nasilnika" etc...

da odvratno

zato je Predsjednik Republike Srpske istakao da je postupak Srđana Aleksića svijetli primjer, ali da, na žalost, takvih primjera sa druge strane nije bilo.


ovde

kaolavanda

"Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva."

Duško Radović

Радовићев цитат је можда најбољи начин да се заокружи ова блого-прича о Срђану Алексићу.

Хвала вам!