(Ne)Moguća Srbija

disident79

.. Freelancer.com za javna preduzeća.
Moralo bi verovatno kroz praksu da se doradi, ali kocept(ideja) zvuči odlično. Vredelo bi da se proba sa nabavkama male vrednosti(mislim do 300.000 dinara).

Nabavke "male vrednosti" su do sada bile najboljii način za mućke jer se vrednost u startu falsifikuje i prikaže kao mala, ili podeli na više "malih" delova (male vrednosti)...a krajnji račun, kada se sve sabere, pokaže da to nisu ni bile male nabavke, samo im je takva maska trebala da mogu da je sprovedu bez tendera..

Kako se sa tim izboriti?


edit

Nikad to ne bih znala da nas nisu Vadikali obavestili o mućkama prethodne vlasti, dok su se borili za glasove na izborima, pa su nas, taksativno nabrajajući, na štampanom letku, obavestili kakve su mućke sa "malim nabavkama" tadašnje vlasti radili u mom gradu.....e sada su se ućutali.

Kako se sa tim izboriti?

Meni Markov predlog deluje vredan da se proba.

disident79

Kako se sa tim izboriti?

Meni Markov predlog deluje vredan da se proba.

Naravno da jeste ali oni koji treba da ga uvedu u život su isti oni koji su gradili sistem koji se time ruši, to je prepreka.

mariopan

Nabavke "male vrednosti" su do sada bile najboljii način za mućke jer se vrednost u startu falsifikuje i prikaže kao mala, ili podeli na više "malih" delova (male vrednosti)...a krajnji račun, kada se sve sabere, pokaže da to nisu ni bile male nabavke, samo im je takva maska trebala da mogu da je sprovedu bez tendera..

Ne moraju ni da ih dele, skupre 3 "ponude", od toga su dve potpuno besmislene, a treca je od ortaka. Skupi se neka komisjia gde uglavnom niko blage veze nema sa tim sto se nabavlja i onda bude...jel' tako da je ova najbolja, ona treca. Jeste! Dobro, kupujemo to, komisija odlucila...

Goran Vučković

i glavno pitanje:

6. Kojim mehanizmom bi se ovakav sistem pustio u funkciju i zaživeo operativno - drugim rečima, kako ubediti državu, državne organe, jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća da koriste ovakav sistem?

Ih kojim, pa osnuješ komisiju.

Ih kojim, pa osnuješ komisiju.

I "nadzorni organ"

Hvala na odgovorima.

Još jedno pitanje: pitao si kako nam izgleda - da li te zanima samo podrška, ili bi možda hteo da čuješ i kritičke komentare?

3. Kako se ovim modelom nabavke sprečava korupcija? Nadam se da odgovor nije "sistem odlučuje koja će ponuda biti odabrana"...

Nažalost to jeste odgovor na to pitanje.

iskreno, hteo sam da vidim da li ljudi misle da ima smisla ili imaju neke dopune, kriticke komentare ili na kraju krajeva misle da uopste nam smisla

Možda za početak nije loše pogledati kako zakon propisuje taj postupak, tj. predlog novog zakona iz februara ove godine:

Predlog zakona o javnim nabavkama

Nemoj da te demorališe što dokument ima 145 strana - u stvari je samo nešto manje od 90 (verzija iz 2008 je imala 54 strane), ostalo su prilozi i obrazloženje (obrazloženje je verovatno najinteresantniji deo)

Pogledaj, na primer, članove 42-48, pa onda 88 i 89, pa onda 93, pa 116, pa onda razloge za donošenje zakona na stranama 98-99, pa objašnjenje rešenja od strane 100, pa onda analizu koja počinje na strani 137.

Javi utiske

Član 40 stav 2
Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena
vrednost na godišnjem nivou niža od 200.000 dinara, naručioci nisu obavezni da
primenjuju odredbe ovog zakona.

Član 40 stav 2
Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena
vrednost na godišnjem nivou niža od 200.000 dinara, naručioci nisu obavezni da
primenjuju odredbe ovog zakona.

Ako sam dobro shvatio (ispravi me ako nisam), tvoj predlog je da se član 40 stav 2 predloga zakona promeni - i uvede obaveza upotrebe elektronskog sistema nabavki opisanog u tekstu bloga.

Jesi li čuo za de Bonovu metodu 6 šešira za razmišljanje? Zanima me šta bi bilo tvoj "best shot" ispod crnog šešira - ako posmatraš zakonsko rešenje gde ovakve kupovine nisu regulisane i rešenje u kojoj bi bile regulisane po predloženom principu, šta bi video kao:

1) mane regulisane opcije

2) vrste troškova regulisane opcije

3) mogućnosti zloupotrebe regulisane opcije

Ako sam dobro shvatio (ispravi me ako nisam), tvoj predlog je da se član 40 stav 2 predloga zakona promeni - i uvede obaveza upotrebe elektronskog sistema nabavki opisanog u tekstu bloga.

Prvo pitanje koje se postavlja je da li uopšte treba regulisati nabavke do 200.000 dinara? Neka regulacija i postoji u zakonu, 3 ponude, izabrati tržišno prihvatljivu itd. Po meni je dodatna regulacija potrebna, pošto postojeća definitivno jeste podložna zloupotrebama. Takođe, i bez zloupotreba često preduzeće koje određenu uslugu/dobra nabavlja, nema vremena i resursa da efikasno "oglasi" svoju potrebu, pa se često gubi na kvalitetu ili ceni. Na gubitku su i "nesikusne" firme koje ne uspevaju da ponude svoje usluge na pravi način.

Što se konkretnog rešenja koje je Marko predložio tiče, ono po meni jeste vredno da se proba. To znači da NE ulazi u postojeći zakonski predlog već može biti sprovedeno kao pilot projekat od strane lokalne samouprave koja to dobrovoljno želi. U zakonski predlog može ući mogućnost da lokalne samouprave mogu dodatno regulisati proces ovih javnih nabavki.

Jesi li čuo za de Bonovu metodu 6 šešira za razmišljanje?

Iskreno nisam(btw lep tekst na wikipediji na srpskom). Mada sam bio uključen u procese grupnog rada koji su podrazumevali slične tehnike. Dobro sistematizovan model. Mogu reći da često odražava moj tok misli pri rešavanju društvenih problema.

Zanima me šta bi bilo tvoj "best shot" ispod crnog šešira

A što ne bih prošao ceo tok svojih misli..(Plavi šešir ovaj put nije kod mene, on je kod tebe )
Beli šešir(mišljenje postoji i pre ovog bloga) - problem sa javnim nabavkama male vrednosti postoji. Ključni podproblemi(zloupotrebe, slaba sposobnost preduzeća da efikasno oglase svoje potrebe, indirektno manja mogućnost za firme da učestvuju u ponudama)
Crveni šešir (pročitao blog) - direktna asocijacija na jedan sajt koji po meni radi dobar posao (moj prvi komentar)
Žuti šešir - Klik na zanimljiv sajt(moguća Srbija) i pozitivan osećaj što još ljudi razmišlja o rešavanju problema(nije važno da li su rešenja idealna), i da to neko podržava i ohrabruje.
Zeleni šešir - Sajt sličnog tipa koji bi bio b2b orijentisan nevezano za javni sektor bi bio uz pravilan marketing vrlo profitabilan. Možda bi i lično mogao da se angažujem na kreiranju jednog.
Crni šešir - Ovde ću se koncentrisati samo na postavljena pitanja
1) ključna mana regulacije je usporavanje procesa nabavki, i mogućnost da one postaju nemoguće, što će dovesti do čestog kršenja zakona i uspostavljanja kršenja kao prakse. To se naravno ne može zameriti ako je zakon loš i onemogućava normalno funkcionisanje(tako je i danas).
2)Troškovi su u principu minimalni za pilot projekat(ako bi uvrstili u zakon oni bi bili veliki), može se realizovati i kao deo postojećih sajtova neke lokalne samouprave uz inicijalno dodatno angažovanje i jednu osobo stalno angažovanu. Ukoliko ideja zaživi biće samoodrživa ako se dozvole reklame. Ovo baš nije crni šešir
3)Javna nabavka ne objašnjava nužno razlog nabavke, mediji ih mogu tumačiti na različite načine i spinovati loše protiv kompanija i lokalne samouprave.

Ima sigurno još crnih, ali za ovu temu mi ne ide. Ostali blogeri zato pomažu..

Vidi lepi dečko...

I da su Njutn ili Anstajn poceli svoja pisanija tako nekako, vec na samom pocetku bi obezvredili sve ono sto su napisali u daljem tekstu. A bilo bi steta jer sve drzi vodu. Necu ni ja da te pitam, a bas bih te pitao koji ti je krasni trebao ovakav uvod i takva zavrsnica. A za ono izmedju bih ti dao preporuku, a i jesam pa nek ide zivot.

a bas bih te pitao koji ti je krasni trebao ovakav uvod i takva zavrsnica

iz istog smo grada, tako to otprilike zvuci

background noise

Problem je u tom što ima previše onih koji pružaju "usluge" koje nikome zaista ne trebaju i proizvode robu koja se prodaje po cenama koje nemaju veze sa tržišnim. Tu možda bude i neka povlašćena štamparija ali i one su izuzetak koji potvrđuje pravilo.

BN, ne guram prst u oko, ali kako, tj. odakle toliko stamparija ako nema posla...jel' bio peek pa se svi zaleteli ili je nesto drugo...

Ne guraš prst u oko, to je posledica širih zbivanja i nije samo u Srbiji, da tek vidiš kako se rasprodaju štamparije po Sloveniji, bagatela . . . samo ni te bagatelno jeftine a inače užasno skupe mašine više nikome nisu potrebne jer se sa krizom tržište suzilo(cena mašinske obrade po 1 kg materijala je osim štamparske opreme veća samo u aerospace industriji).

Štampa raste kao mehur u periodima prosperiteta, svi imaju nešto da kažu, napišu, nacrtaju, grafički dizajenri niču ko pečurke posle kiše, banke i lizing kuće se utrkuju a proizvođači mašina pod ruku sa njima ko će stvoriti "povoljnije" uslove za zamenu "stare" mašine novijom. E onda se u vremenima stagnacije ili depresije ljudi, proizvođači zapitaju šta će im sav taj šareni papir, shvate da su većina dizajnera mlatikurci i počne klanje oko preostalog parčeta kolača a to je etiketa i ambalaža . . . i onda jedni durgima spuštaju cenu, pre ili kasnije oni koji vraćaju kredite tonu . . .

Kako svuda tako i kod nas, samo . . . kad bogatom krene nizbrdo on odustane od mora, jedrenja na Lago di Garda ili već nečeg drugog, mi bi morali da odustanemo od 'leba . . . a kad tražimo posao u izvozu u EU suočimo se sa monstrumima dalekog istoka gde recimo jedna štamparija ima 120 mašina pod jednim krovom, nijedna kraća od 25 metara itd, itd . . . .

background noise:

proizvođači prave preko jer više nemaju nikakav interes u ambijentu isceđenih prozvođačkih cena, daleko bila i vazda ostala, takvi proizvodi polako postaju sve gori i gori, evo. npr plazma keks nije ni 10% što je nekad bio.

Ne mogu da odolim a da jos jedanput ne nabacim ovo, tek da ne ostane utisak da su stamparije jedina stvar koja se ne uklapa u pricu.