ONA

Ne znam ništa o njoj! Sreli smo se tri puta. Možemo tako i hiljadu puta. O njoj saznati nešto više, neću. Ubeđen sam! Ja ne pitam, gledam, posmatram, slušam, odgovaram. Čemu je opisivati, nema svrhe. Drugačija je. Jel' to dovoljno? Ne može proći neprimećena ni u najtamnijem crnom mraku. Ne izigrava, ne glumi posebnost, to je ona! Obrazovana je, razume se u sve i svašta, deluje kao da je prošla sito i rešeto, bavila se, čim se bavila, danas se bavi...?, neki možda znaju, ja ne. Da li sam radoznao? Jedva. Ali ne toliko da bih je pitao! Borbena je, hoće oči da iskopa braneći svoj stav/ove! Ponekad, tera mak na konac! Da li ga/ih natura? I da i ne. Ne znam da li ikad promeni stav ili pogled na određenu stvar, pod pritiskom argumenata? Verovatno? Inteligentna je. Ima li decu? Ima ćerku. Možda i sina? Čuo iz razgovora sa trećim. Nisam siguran. Samo ćerku? Znam da se vatreno angažuje kad su u pitanju kršenja ljudskih prava. Mnoga nam se mišljenja i stavovi poklapaju. Ne tračari, otvoreno, u lice kaže šta misli. Kad nekog voli to i pokaže, kad ne voli i to pokaže. Zaista ne znam ništa o njoj! Osim onog što sam video i čuo. Privlačna je, zgodna. Meni? Ambivalentan sam po tom pitanju. Kad smo se prvi put sreli, bio sam radostan što je upoznajem, što se pojavila. Simpatična mi je. Znam da se to ženi ne sme reći ni u kakvoj prilici! Bolje je opsuj! Ono što sam čuo od drugih o njoj, na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo. Nije bilo ništa loše ali  sam osetio da su reči koje je opisuju, isprane i žvakane kroz stotine usta i zuba. Drago mi je da postoji. Pa makar se nikad više ne sreli. I odbija me i privlači. Privlači me njena samosvojnost i nepostojanje želje da se bilo kome dopadne. Takva sam kakva sam. Uzmi ili ostavi!

Ona je Ona!