Kratko i jasno

Da li umetnost pomera granice? Mislim na vizuelnu umetnost ali se pitanje može odnositi i na ostale vidove umetničkog izražavanja. Dakle, da li pomera granice, sopstvene i uopšte? Moj odgovor je NE!

Biće sigurno onih koji će se složiti ali biće i onih koji misle suprotno. Svačije mišljenje i stav uvažavam bilo da dolazi od strane umetnika, istoričara umetnosti, likovnih kritičara, bilo da stiže od strane ljubitelja umetnosti, posećivača izložbi, goblenozaljubljenika, čak i najpovršnijih i ne previše zainteresovanih ali spremnih da iznesu svoj sud. Reagovaću argumentima, natürlich.

Zašto tvrdim to što tvrdim? Zato što je to istina! Bivalo je nekih u istoriji a ima ih i danas, mislim na umetnike, koji su verovali da su svojim delom pomerili granicu. Naravno, bili su u zabludi. Neki su to shvatili na vreme a neki su otišli s ovog sveta tvrdo uvereni u svoju misiju.

Protivnici mog stava, odavno ga iznosim, mnogi učeni i obrazovani ljudi, trijumfalno (posle nekog vremena, dosadno!) su mi nudili Renesansu kao jedan od eklatantnih primera za pomeranje granica. Dovoljno je, govorili su, uporediti dela Vizantijske umetnosti i dela nastala u Visokoj Renesansi, koja je sobom između ostalog, donela chiaroscuro, perspektivu, sfumato...i shvatiti koliko su granice pomerene unapred.

NE, NE i NE! To nije pomeranje granica! To je plod RADOZNALOSTI svakog ponaosob umetnika, koja u sebi kao neminovan osnov, sadrži posmatranje i viđenje sveta oko sebe, istraživanje i analiziranje, kuvanje i dinstanje u mentalnom loncu i na kraju prezentiranje u obliku dela, slike, crteža, skulpture. To je pojednostavljenje onog što je konstanta za sve umetnike počev od pećinaca Altamire i Laskoa pa do Stjepana i mene.

Jedina stvar koja nas razlikuje su vreme i prostor. Dela pećinskih umetnika, kineskih i indijskih umetnika, umetnika Sumera, Vavilona i Egipta, persijskih, grčkih, etrurskih i rimskih umetnika, umetnika Renesanse, italijanske, holandske, nemačke..., umetnika Baroka, Klasicizma, Romantizma, Impresionizma, Ekspresionizma, Ruske Avangarde, Dade, Futurizma, Nadrealizma, Apstrakcije, Pop Arta, konceptualnih i inih umetnika, su stvarana u određeno vreme i u određenom prostoru.

Pročitavši šta sam napisao, odlučujem da je prostor važniji od vremena. Zašto? Evo ovako, u istom vremenu su u različitim delovima sveta (prostor), umetnici stvarali različita dela vrhunskog umetničkog dometa. Uzmite bilo koji period (vreme) i uporedite umetnička dela koja su nastala na dva kraja sveta. Pošto govorim/pišem o autentičnoj umetnosti, dela mogu ili su, različita do krajnjih granica različitosti a svako za sebe je umetnost! Živeći svaki u svom okruženju (prostoru), umetnici upijajući ga, iznose na svetlo dana svoju, jedinu jedincatu projekciju/delo, mentalno prokuvanog istog. I ma koliko ona, dela, projekcije, bile različite, nespojive, ponekad dijametralno suprotne, mogu imati istovetnu umetničku vrednost. Ali ni jedno ni drugo, samo po sebi ili komparirano ne pomera granice, nikakve!

Ljudi po pravilu skloni klasifikacijama, nadevanju imena i naziva i oni koji se umetnošću bave na bilo koji način, često upadaju u grešku, pripisujući određenim periodima, grupama, stilovima, pokretima...pomeranje granica. Ne! Tvrdo NE! Periodi, grupe, stilovi, pokreti su to što su i ništa više. Različito prezentovanje prostora/stvarnosti, ne znači pomeranje granica. Rezultat je mentalne analize i ispitivanja sve do iskrivljenja date stvarnosti.

Vrlo prost, jednostavan, banalan primer: Uzmimo bilo koji predmet, objekat, iz prostora koji nas okružuje i dajmo zadatak desetorici umetnika da ga obrade, odvojeni jedni od drugih, na svoj način. Dobićemo deset dela koja ni na koji način neće ličiti jedno na drugo a biće, svako do njih, istinita pretstava datog predmeta, objekta. Ni to nije pomeranje granica. Uzaludan je trud tvrditi da su npr kubisti na isti način tretirali objekat, predmet ili impresionisti, a Mikelanđelo, Leonardo, Rafael..., svako od njih je davao svoju viziju istovetne i istovremene stvarnosti.

Samo ne baš upućeni a takvih je najviše, mogu crteže/slike na zidovima Altamire i Laskoa i Velaskezovih dela, proglasiti za pomeranje granica.

Ni bum tehnološkog razvoja ne može niti na bilo koji način doprinosi pomeranju granica, jer to prosto nije moguće. Samo omogućava jednostavno i brzo upoznavanje s delima umetnika širom sveta.

Umetnost ne pomera granice, je aksiom!

P.S. Sigurno sam u mnogo čemu ostao nedorečen, to možete vi popuniti, dopuniti ali čvrsto ostajem pri svom stavu! Ubedite me, argumentima, da nisam u pravu.