Budućnost| Društvo| Kultura| Zdravlje

Slaviš li dobrotu?

Jaril RSS / 20.03.2014. u 12:53

[Твој мали чин много значи друштву]

„Током вечери аутобусу су пришли околни мештани да питају
да ли има неко ко је болестан и да ли има деце.
До јутра нас више нико није посетио,
а тада су поново дошли неки људи и донели нам переце, пицу и чај."

Трагаш ли за добрим гласом?

У читавој буци која је пратила дешавања око Фекетића, овај део вести је прошао неопажено. У тој буци се још једном показало да је медијски простор загађен вестима које подстичу негативне, деструктивне емоције. Оно што је мање очигледно јесте начин на који велика изложеност деструктивном медијском простору утиче на човека и његову способност да себе перцепира, тј. да мисли о себи.

virtual-enterprise-network_good-and-bad-news_id5456741_size300.jpgЧовек је подешен тако да му лоше вести привлаче пажњу. Било каква лоша вест (природна непогода, насиље, преваре, свађе...) представљају проблем у окружењу који потенцијално може постати проблем за човека. Јака реакција лимбичког мозга, човека закује за вест док се она интернализује и врло често захтева некакву реакцију, тј. покушај да се проблем у окружењу исправи. Резултат константног излагања лошим вестима у човеку ствара осећај анксиозности и онај осећај да се „цео свет носи на леђима".

Савремени медији су донели изазов за људски мозак, а за који је он још увек неспреман. То је проток информација из онога што је даље окружење: из другог града, друге државе, чак и другог континента. И док постоје вести које, иако толико удаљене, могу да утичу на непосредно окружење, број таквих вести је обично мали. Још већи проблем је, што те лоше појаве обично остају изван утицаја човека.

Умеш ли да мислиш доброту?

Ми свет првенствено доживљавамо. О свету и свему ономе што допире до нас прво стварамо интуиције, па тек онда те интуиције рационализујемо. Интуиције ће бити реализоване доминантним мислима, тј. обично оним мислима које најчешће заокупљају мозак.

Thinking-How-do-you-teach.jpgНа срећу, до нас свакодневно стижу и лепи гласови и лепе вести. Али је моћ лепих вести мања. Лепе вести много мање алармирају организам. Према неким снимањима функционалном магнентном резоннанцом, оне изазивају смањену активност лимбичког мозга (пре свега амигдале), а део мозга који је задужен за памћење (хипокампус) је баш део лимбичког мозга. Лепе вести не захтевају решавање и превазилажење. Човек је подешен да доминантно памти зло које се дешава у његовом окружењу.

Лимбичка реакција на лоше вести поставља лоше мисли у први план. Ако је присуство лоших вести још доминантно у свакодневици, данас се оно дешава преко медија, онда се све интуције о свету формулишу негативним мислима. Тачније, скоро све, али ће зато интуиције о доброти бити занемариване и мозак ће предност дати оним рационализацијама за која има свежа оруђа.

Ако се само мало послушамо говор других људи, може се приметити присуство „отровних" нота. Колико пута сте чули изјаве типа „То је супер, али..."? Или истицање негативних страна нечега што је у основи добро?

Умеш ли да мислиш добро у себи?

Када мозак направи рационализацију интуиције, емотивно стање човека се поправља. Како би мозак могао да своје интуиције о свету што прецизније рационализује, потребно му је омогућити читав арсенал мисли различитог емотивног садржаја.

Књижевност, уметност уопште, као и филозофија, наука и религија, у мозак инсталирају читав слој података које мозак може да преточи у мисао по потреби. И што је човеково искуство са овим видовима комуникације богатије и разноврсније, то је човек способнији да мисли себе.

Међутим, доминантни арсенал мисли потиче из непосредног окружења. Ако се добре вести слабије лепе за човеков мозак, да ли то значи да их је потребно додатно наглашавати како би оне позитивне интуиције могле да се пробију у свест и буду адекватно мишљене?

Похваљујеш ли доброту?

Оно понашање, које је у фокусу човековог окружења, јесте понашање према којем се човек одређује. Много више психичке енергије је потребно да се човек одупре понашању које доминира његовим окружењем (макар и само окружење имало негативан став према том понашању) него да му се препусти. thumbs%20up.jpgЗато је важно сваки, па и најмањи чин доброте, похвалити. Поставити доброту за основу према којој се човек одређује.

Дешава се да људи зазиру од упућивања похвала због ирационалног страха који је лепо исказан у оној народној „похваљен, покварен". И заиста, ако је особа хваљена због онога што јесте (добра, лепа, оваква, онаква), нагон за опстанком је задовољен и јавља се животно задовољство. Пратећи осећај је осећај поседовања „кредита" у окружењу, као и осећај да ће потрошња негативних психичких енергија кроз деструктивно понашање бити - опроштено.

Ипак, похвале треба да постоје у свакој ситуацији, али треба да буду усмерене на понашање. Када се похваљује понашање, поступак, уместо субјекта, онда се такво понашање подстиче.

Ојачаваш ли доброту?

Замка у коју се често упада у комуникацији јесте идеја да ће куђење зла неутралисати зло. Мозак ради другачије. Ефективан начин је промовисање добра, односно оног понашања које је пожељно. Уместо „борбе против", заузети позицију „борбе за". Говорити о поштовању туђе имовине, о поштовању живота и његовог интегритета, о поштовању различитости... говорити о свим оним стварима које су пожељне у друштву.

 Да би зло надвладало,
довољно је да добри људи говоре о злу.



Komentari (19)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

verauskokovic verauskokovic 13:26 20.03.2014

...

O ovoj temi razmišljam već neko vreme. Polako postajem neobaveštena zato što minimalno gledam televiziju a ni dnevne novine ne čitam više od toga.

Ne znam kako su novinari došli do zaključka da loše vesti povećavaju tiraž. Negde sam pročitala da teoretičari tvrde da što su vesti u novinama tragičnije, čitaocima njihovi životi izgledaju manje tragično u odnosu na pročitano.

A možda i sredina iz koje potičemo utiče na to, često se posle pozitivne informacije čuje "...da zlo ne čuje....", plašimo se da govorimo o lepim stvarima možda iz "lažne skromnosti". Nesvesni smo da ono o čemu čitamo, slušama i sa čim živimo postaje i naša slika.

Loši primeri nas ne motivišu, ne stimulišu.... i postavljaju pitanje zašto biti dobar u okruženju lošeg.
Jaril Jaril 15:30 20.03.2014

Re: ...

Loši primeri nas ne motivišu, ne stimulišu.... i postavljaju pitanje zašto biti dobar u okruženju lošeg.


urbana_gerila urbana_gerila 13:44 20.03.2014

dobrota, čak i sama reč lepo zvuči

Jaril
Да би зло надвладало,
довољно је да добри људи говоре о злу.


da bi zlo pobedilo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.

nego, jesi li to počeo da radiš u pr timu coca-cole?
Jaril Jaril 15:32 20.03.2014

Re: dobrota, čak i sama reč lepo zvuči

da bi zlo pobedilo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.

Па добро, то је општа култура. Хајде да се мало играмо са тим.

nego, jesi li to počeo da radiš u pr timu coca-cole?

А пази кад не гледам те-ве.
NNN NNN 16:20 20.03.2014

Fejketić

Inače linkovana vest je od prošle zime,
kada nije bilo iznenadnih izliva dobrote prouzrokovanih izbornom kampanjom.
Jaril Jaril 17:00 20.03.2014

Re: Fejketić

Гле стварно. Ја је закачио током читања овозимских догађаја.
stefan.hauzer stefan.hauzer 11:01 21.03.2014

.

:)



Jaril Jaril 14:25 21.03.2014

Re: .



vladimir petrovic vladimir petrovic 13:22 21.03.2014

Vecno dobro i zlo

Дешава се да људи зазиру од упућивања похвала због ирационалног страха који је лепо исказан у оној народној „похваљен, покварен".

Ипак, похвале треба да постоје у свакој ситуацији, али треба да буду усмерене на понашање.


Hm. Pohvale treba da postoje kod dece, odnosno onih u odrastanju.

Kasnije?
Generalno da, čovek treba da bude korektan, da pohvali ono što smatra da je dobro, ali i da pokudi ono što nije dobro.
Međutim, često je bolje da prećuti.

Ja pritom imam u vidu i onaj vajldovski stav - kad me svi hvale, onda mislim da nešto tu nije u redu.
(A dete sigurno nema takav osećaj).

Dakle, nisam veliki zagovornik pohvala.

Jaril Jaril 14:39 21.03.2014

Re: Vecno dobro i zlo

kad me svi hvale

Па да, кад човека сви хвале, онда то може водити у "кварење", али ако хвале нешто што је твоје дело (понашање, речи и сл.) - то је пожељно (ако је добро).
Generalno da, čovek treba da bude korektan, da pohvali ono što smatra da je dobro, ali i da pokudi ono što nije dobro.

Што сам старији све више сумњам у ово. Некако се у пракси показује да ефикасан резултат има прећуткивање лошег и супростављање добрим. Уместо "то је лоше јер..." само рећи "добро је... (па све супротно)".

Нпр. ако кажемо "лоше је украсти" онда крађа постаје центар према коме се мозак одређује, а знамо да мозак може лако да одлучи да се нађе са било које стране онога што му је прирођено, тј. познато. Зато познатим треба учинити "добро је поштовати туђу својину".

Мада признајем да ово није поткрепљено истраживањима, већ је више мој закључак на основу мог искуства са људима. Тј. овај закључак се може извући тек врло посредно из неких других истраживања која су показала да је људима лакше да се пасивно односе према понуђеним појмовима него да се активирају око супротних појмова.
(A dete sigurno nema takav osećaj).

Ја познајем много деце којима је непријатно када их хвале. То се обично преводи као "постидео/ла се", али се ради о одбрамбеном механизму (што је и код мене бивао случај). Мало радикалнији поглед на похвале каже да су похвале бића, личности, субјекта увек акт агресије јер се "други" поставља као меродаван да одређује вредност субјекта. И каже да тек одрастањем (у пубертету) човек превазиђе тај одбрамбени импулс и почне да ужива у похвалама личности, пре свега јер током пубертета научи да "углед" тј. похвале личности могу да му добаве неку корист (најбољу цицу у граду и тако то).
gavrilo gavrilo 20:10 21.03.2014

Mudrolije :)

Ako ti osmeh ne dolazi na lice ti podaj drugome ono sto imas i dobices osmeh koji nemas.

Jaril Jaril 22:57 21.03.2014

Re: Mudrolije :)

Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 22:08 21.03.2014

Slavim.

Svesno se trudim da nagradim svaki oblik dobrote ili ponasanja koje se istice (pozitivno) a nije obavezno. Recimo, ako neki vozac autobusa saceka koji sekund dok ja trcim do stanice i ne udjem u bus, ja obavezno kazem hvala, ili mahnem sa zadnjih vrata. Ako je to lekar koji se izuzetno trudi, umem pored hvala i da kazem "bas ste ljubazni". Prosto mislim da je to moja duznost i neki mali doprinos motivaciji ljudi koji se trude da nastave da se trude, da im dam do znanja da to nije dzabe i da to neko ceni.
Jaril Jaril 22:55 21.03.2014

Re: Slavim.

Prosto mislim da je to moja duznost i neki mali doprinos motivaciji ljudi koji se trude da nastave da se trude, da im dam do znanja da to nije dzabe i da to neko ceni.


Хвала на томе.
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 23:05 21.03.2014

Re: Slavim.

Jaril
Prosto mislim da je to moja duznost i neki mali doprinos motivaciji ljudi koji se trude da nastave da se trude, da im dam do znanja da to nije dzabe i da to neko ceni.


Хвала на томе.


Molim, hvala i tebi na blogu koji skrece paznju na dobrotu.
margos margos 01:16 23.03.2014

DA

.

Hvala ti :)
Jaril Jaril 20:55 23.03.2014

Re: DA

mariopan mariopan 10:55 23.03.2014

...

Umalo da ne vidim ovaj divan blog, od sve gužve u kojoj sam (došlo proleće pa imam previše posla kod kuće )...ali ovo o čemu pišeš sam, u tim vestima sa fronta, prvo primetila, te dobre ljude koji prođoše nezapaženo. Nepoznate ljude koji su dobrotom obasjali sve nas

Divan blog Jarile, hvala ti.
Jaril Jaril 20:56 23.03.2014

Re: ...

Nepoznate ljude koji su dobrotom obasjali sve nas

И велико им хвала на томе.

Arhiva