Društvo| Kultura| Zabava| Život

Raj, to su drugi

Jaril RSS / 30.07.2014. u 20:37

[Прослави различитост]

[Живети занос]

"Срећа је смисао и сврха живота,
мета и циљ човековог постојања."

Аристотел

music-makes-me-happy-by-plastickheart.jpg?w=300Откад постоји, човек је у потрази за својом срећом. Обећање среће лежи у основи многих политичких, религијских, економских и других система. Осећај животног задовољства је разлог због ког људи газе кроз живот. Он даје смисао човековом животу и суспендује страх од смрти.

У потрази за својом срећом, различити људи посежу за различитим средствима, које им култура нуди, да срећу постигну. У покушају да унапреди потрагу за срећом, савремена психологија је дошла до рецепта за срећу. Основни састојак је: структурисана свест.

Човеков мозак је грађен као машина за предвиђање. Како би осигурао опстанак целог организма, мозак стално врши обраду чулних инпута и настоји да предвиди да ли је окружење сигурно или у њему постоји нека опасност. Мозак то ради тако што трага за обрасцима, шемама, принципима по којима су чулни утисци организовани. Током живота се сви ти начини организације памте и резултат је човеково (свесно и несвесно) разумевање света.

Невоља за мозак почиње када је начин уређења чулних инпута познат па мозак троши мало својих капацитета за њихову обраду. Та обрада се своди само на пуко препознавање и тада настаје - досада.

"Срећа у твом животу зависи од
квалитета твојих мисли."

Марко Аурелије

images?q=tbn:ANd9GcR_TpgdUvmP3S_JDe2XTEHTzL_yKd3ASIAjxnGRonRu46pnbDHfМного је важније што је, у стању досаде, мозак склон да скрене у мрачне мисли. Мозак воли негативно размишљање. Када негативно предвиђа неку ситуацију, мозак себи осигурава награду: ако се негативно предвиђање покаже погрешним, онда је исход позитиван за организам; ако се негативно предвиђање покаже исправним, то је доказ да мозак уме исправно да предвиђа исход.

Када је слабо стимулисан чулним утисцима, када је мозак у стању досаде, преостају му капацитети да сам себе забавља извлачењем из меморије догађаја који му могу послужити као тренинг. То су првенствено догађаји који су, у прошлости, довели до бола. Мозак уме чак да дисторзира сећања како би се вежбао на њима и како би осигурао своју способност да предвиђа исход. Због тога је мозак, у стањима досаде, склон мрачним мислима.

Узде за негативне тежње мозга представља: структурисана свест.

Структурисана свест настаје када је мозак уроњен у активност чији принципи, шаблони, обрасци ангажују пун капацитет мозга у тој мери да мозак ипак може да их дешифрује, а да му понестане капацитета да се бави ичим другим. Ово стање се на српском језику може назвати „занос".

Занос је стање у ком је човек толико преокупиран нечим да заборави и на свет и на себе. Стање у ком човек изгуби себе, а опет када се активност, која је довела до заноса, заврши себе човек осећа снажније.

"И рече Господ Бог:
Није добро да буде човек сам."

Постање

Историја човечанства се може посматрати као историја развоја алата за постизање заноса.

Основна сврха културе јесте обезбеђивање заноса. Унапређивање личне културе (когнитивни и естетски развој) неопходно је за достизање заноса и за његово поновно постизање. Увек је потребно научити нека основна правила игре да би се у њој уживало и једном, када се тим правилима темељно овладало, мозак је спреман да оде на виши ниво.

Man-Reading-Book-in-Libra-011.jpgЈезик је један од најчешће коришћених алата у сврху постизања заноса. Разговор у коме су саговорници дубоко ангажовани уме да опорави. Одлично предавање, одличан говор уме да у слушаоцу напуни батерије. Добра књига, која читаоца потпуно увуче у свој свет, такође. Тако је и са добром музиком, добром утакмицом...

Култура човеку долази кроз друге. Други су неопходни за иницијацију у одређену активност, а често и да припомогну када је мозак спреман да дубље у њу загази. Структурисање свести може доћи из различитих области - уметности, науке, филозофије, религије, спорта - и свака од тих области подразумева постојање других.

Играчке за мозак којим се мозак тренира за живот увек долазе кроз друге. Други у нашем животу могу постојати директним присуством, књигом, уметничким делом, блогом, текстом у најопштијем смислу...

Да би човек био срећан, потребни су му други.



Komentari (50)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

babmilos babmilos 21:52 30.07.2014

.

Обећање среће лежи у основи многих политичких, религијских, економских и других система.

Ta su obećanja uvek nejasna. Orvel objašnjava, na primeru literature, da je raj zapravo sramotno loše opisan, da su rajska obećanja veoma maglovita, posebno u odnosu na gomilu detalja koje imamo o paklu, te da shodno tome cilj socijalističkog (pravednog) društva ne može biti sreća, već bratstvo među ljudima.
Jaril Jaril 15:18 31.07.2014

Re: .

babmilos
Обећање среће лежи у основи многих политичких, религијских, економских и других система.

Ta su obećanja uvek nejasna. Orvel objašnjava, na primeru literature, da je raj zapravo sramotno loše opisan, da su rajska obećanja veoma maglovita, posebno u odnosu na gomilu detalja koje imamo o paklu, te da shodno tome cilj socijalističkog (pravednog) društva ne može biti sreća, već bratstvo među ljudima.

То је потпуно тачно. Питање је шта би ко одоговорио када би га питали о срећи. Психолог који се бавио заносом (flow) , тј. оптималним доживљајем, пратио је активности после којих су људи извештавали да се добро осећају, уместо активности за које би људи претпостављали да ће их усрећити. Па се испоставило да се оптимални доживљај често догађа на послу, а ретко уз ТеВе. Па је то можда разлог што је рај тако лоше описан. Око мука и пакла су и несвесно и свесно сагласни, а изгледа да се око раја разилазе - несвесно живи једно, а свесно тера неки свој наратив. Злобници би рекли да су људи много срећнији него што им свест дозвољава да мисле.

А ово о праведном друштву и срећи је супер тема, па да мало размислим, формулишем коментар, па пишем.
nurudin nurudin 22:08 30.07.2014

:-)

Људи су по свом каратеру овакви или онакви, а по свом делању срећни или несрећни, да парафразирам Аристотела.


EDIT: Хвала за још један крајње инспиративан блог.
Jaril Jaril 15:10 31.07.2014

Re: :-)

Хвала за похвалу блогу. Радује ме ако је од користи.

Да додам литературу за даље читање:

Mihaly Csikszentmihalyi - Flow: The Psychology of Optimal Experience

David Huron - Sweet Anticipation: Music and the Psychology of Expectation

Ова друга књига, иако иницијално намењена музичарима, има само два поглавља за које је потребно знање музичке теорије. Остатак је разумљив свима.
niccolo niccolo 08:27 31.07.2014

Billy Idol

Да би човек био срећан, потребни су му други.

se principijelno ne slaže sa tobom

Jaril Jaril 15:22 31.07.2014

Re: Billy Idol

niccolo
Да би човек био срећан, потребни су му други.

se principijelno ne slaže sa tobom


Слаже се, слаже се, само не зна.

ПС: Па ова његова песма пуца од других. Откуд му Лондон и Токио? Дали му други.
docsumann docsumann 13:41 31.07.2014

pošto

trenutno čitam (u e-formi)



da prenesem naslov novinskog članka koji me je na to ponukao.

suštinska sreća nastaje u najdubljem razumjevanju svijeta
Jaril Jaril 19:38 31.07.2014

Re: pošto

suštinska sreća nastaje u najdubljem razumjevanju svijeta

Мени се ово чини тачним, али бих додао - на погрешан начин. Наше разумевање света је увек погрешно, па је кључна реч "најдубљем" пошто то онда значи коришћење потпуног капацитета мозга што "разумевање света" чини алатом за постизање заноса.

Мало мејнстрима :

docsumann docsumann 19:53 31.07.2014

Re: pošto

Мени се ово чини тачним, али бих додао - на погрешан начин. Наше разумевање света је увек погрешно, па је кључна реч "најдубљем" пошто то онда значи коришћење потпуног капацитета мозга што "разумевање света" чини алатом за постизање заноса.


istog sam mišljenja.

evo, čitam knjigu ne bih li, između ostalog, uvidio i šta je pisca tog preporučivačkog novinskog članka navelo da tako interpretira Raselovo viđenje potrage za srećom.
pogotovo što je Rasel bio poznat po svojim intelektualnim metamorfozama, vječitim potragama za novim, adekvatnijim, višemuodgovarajućim filozofskim konceptima.

vjerujem i da "trenutak" kad odbacite svoj dotadašnji sistem istina i prihvatite (s manje ili više unutrašnje borbe i misaonih turbulencija) novi, svježi, istinitiji pogled na stvari, donosi iznimnu količinu duhovne radosti, tj. sreće.


docsumann docsumann 13:55 31.07.2014

ovo potpisujem

Занос је стање у ком је човек толико преокупиран нечим да заборави и на свет и на себе. Стање у ком човек изгуби себе, а опет када се активност, која је довела до заноса, заврши себе човек осећа снажније.


kao što u romanu Kovači lažnog novca, Žid za jednog od svojih junaka, sa žaloščću konstatuje i komentariše njegov hronični nedostatak duha - on nije u stanju da zaboravi sebe u onom što osjeća.

Jaril Jaril 15:25 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

docsumann
Занос је стање у ком је човек толико преокупиран нечим да заборави и на свет и на себе. Стање у ком човек изгуби себе, а опет када се активност, која је довела до заноса, заврши себе човек осећа снажније.


kao što u romanu Kovači lažnog novca, Žid za jednog od svojih junaka, sa žaloščću konstatuje i komentariše njegov hronični nedostatak duha - on nije u stanju da zaboravi sebe u onom što osjeća.


Има нечег у том заборављању себе (важан линк).
stefan.hauzer stefan.hauzer 18:36 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

kad smo kod mazzy star i te stvarke,nju su svi živi obradili
od j mascisa do au revouir simone

;ali ona i dalje me radi bolje od duvke
mislim
taj glas hope sandoval - ljubav
i izgleda
(da zaista)
put u raj,vodi kroz druge i nalazi se u kaliforniji:)





docsumann docsumann 18:51 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

kad smo kod mazzy star i te stvarke,nju su svi živi obradili
od j mascisa


aa, pa da, vidjeh ispod
stefan.hauzer stefan.hauzer 19:45 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

vidjeh ispod

slep kod očiju


Jaril Jaril 20:10 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

stefan.hauzer
vidjeh ispod

slep kod očiju

stefan.hauzer stefan.hauzer 20:20 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

:) šteta je ne iskoristiti ovakav zicer!!



docsumann docsumann 20:23 31.07.2014

Re: ovo potpisujem

:) šteta je ne iskoristiti ovakav zicer!!


oskar-z-wild oskar-z-wild 21:03 01.08.2014

Re: ovo potpisujem





Историја човечанства се може посматрати као историја развоја алата за постизање заноса.

Основна сврха културе јесте обезбеђивање заноса. Унапређивање личне културе (когнитивни и естетски развој) неопходно је за достизање заноса и за његово поновно постизање. Увек је потребно научити нека основна правила игре да би се у њој уживало и једном, када се тим правилима темељно овладало, мозак је спреман да оде на виши ниво.

Језик је један од најчешће коришћених алата у сврху постизања заноса. Разговор у коме су саговорници дубоко ангажовани уме да опорави. Одлично предавање, одличан говор уме да у слушаоцу напуни батерије. Добра књига, која читаоца потпуно увуче у свој свет, такође. Тако је и са добром музиком, добром утакмицом...

Култура човеку долази кроз друге. Други су неопходни за иницијацију у одређену активност, а често и да припомогну када је мозак спреман да дубље у њу загази. Структурисање свести може доћи из различитих области - уметности, науке, филозофије, религије, спорта - и свака од тих области подразумева постојање других.

Играчке за мозак којим се мозак тренира за живот увек долазе кроз друге. Други у нашем животу могу постојати директним присуством, књигом, уметничким делом, блогом, текстом у најопштијем смислу...

Да би човек био срећан, потребни су му други.


Ja bih rekao da je velika većina u stalnom zanosu. Smeta im šta im deca rade. Smeta im komšija, smeta im stranka na vlasti, trebaju im pare. Sve je stalni zanos najobičniji i najprizemniji.

Znači da bi postojala pažnja tj. koncentracija na zanos potreban je mozak i bilo kakva kultura. Dalje govoriš o prelasku na viši nivo, znači prevazilaženje osnovne kulture. Tada su potrebni neki dobro smišljeni zanosi. Na primer, raspeće i vaznesenje, pa reinkaranacije, ili apsurd i ništavnost egzistencijalizma.

Šta se desi kad se ogole svi zanosi?

Moj poslednji zanos:









docsumann docsumann 21:18 01.08.2014

Re: ovo potpisujem

Sve je stalni zanos najobičniji i najprizemniji.


misiš zanos kao zanosi malo na lijevo (nadesno)?

oskar-z-wild oskar-z-wild 21:28 01.08.2014

Re: ovo potpisujem

jasno mi je da jaril govori o višim oblicima zanosa, ekstaze, kulture. ali zar ne preovlađuju niži oblici zanosa - "tubitak".

zar nas školovanje upravo ne izbacuje trajno iz zanesenosti životom. dakle strukturisanje uništava zanos.

treba sve to preživjeti moj brajko.

docsumann docsumann 21:42 01.08.2014

Re: ovo potpisujem

dakle strukturisanje uništava zanos.


struktuisanje by who?

ima izuzetnih struktura

oskar-z-wild oskar-z-wild 22:03 01.08.2014

Re: ovo potpisujem

docsumann
dakle strukturisanje uništava zanos.


struktuisanje by who?

ima izuzetnih struktura


Naravno.
Mislim na strukturisanje koje vrše školski sistemi, ideologije ili religije. Naravno sve to potrebno na putu ka...?

http://www.theguardian.com/world/video/2014/aug/01/amazon-tribe-first-contact-video



docsumann docsumann 22:49 01.08.2014

Re: ovo potpisujem

amazon-tribe-first-contact


najveći problem kod ovih kontakata je neotpornost domorodaca na mikroorganizme kojima ih možemo izložiti. zato mnogi istraživači izbjegavaju direktne susrete.
Jaril Jaril 10:09 02.08.2014

Re: ovo potpisujem

Ja bih rekao da je velika većina u stalnom zanosu.
Људи су ретко у заносу. Мало је било превише да све стане у један текст, па ми је идеја да још пишем о њему. Препоручујем књигу за коју сам горе окачио линк.За занос је потребно ангажовање велике количине сопствених капацитета.
Jaril Jaril 10:16 02.08.2014

Re: ovo potpisujem

dakle strukturisanje uništava zanos.

Ево Гугл претрага на српском (линк)

Књига Чиксентмихаљија је преведена на српски (бар мислим да је то превод), али је више нема у продаји.
oskar-z-wild oskar-z-wild 15:20 02.08.2014

Re: ovo potpisujem

Stvarno je veoma zanimljivo to o čemu pišeš, pogledaću ove knjige u bibliotekama. Interesuje me i ova o muzici. Dve stvari me "održavaju" u životu to su dve radio stanice Radio BBC3 i Radio BBC4. Prva je muzička - klasika, jazz i razgovori o muzici, a druga je verbalna (drame, vesti, teorija, razgovori o svemu...)
Imati ove dve stanice za stimulaciju je dovoljno za ceo život tj. za ovu elektrostimulaciju mozga koju zovemo život.

stefan.hauzer stefan.hauzer 16:13 02.08.2014

Re: ovo potpisujem

Šta se desi kad se ogole svi zanosi?

bulji se u tačku na plafonu (i čekaju se novi zanosi)



oskar-z-wild oskar-z-wild 22:34 02.08.2014

Re: ovo potpisujem

bulji se u tačku na plafonu (i čekaju se novi zanosi)


yeah... boring.

Jaril Jaril 10:37 03.08.2014

Re: ovo potpisujem

docsumann

struktuisanje by who?

ima izuzetnih struktura


Jaril Jaril 11:15 03.08.2014

Re: ovo potpisujem

oskar-z-wild
Stvarno je veoma zanimljivo to o čemu pišeš, pogledaću ove knjige u bibliotekama. Interesuje me i ova o muzici. Dve stvari me "održavaju" u životu to su dve radio stanice Radio BBC3 i Radio BBC4. Prva je muzička - klasika, jazz i razgovori o muzici, a druga je verbalna (drame, vesti, teorija, razgovori o svemu...)
Imati ove dve stanice za stimulaciju je dovoljno za ceo život tj. za ovu elektrostimulaciju mozga koju zovemo život.


Да се усудим да дам квалификацију - ти си богат човек. Мене је једно време одушевљавао Радио Београд 3. А у последње време је јутјуб крцат стварима које желим да одгледам/одслушам да имам изворе за структурисање целог дана. Тражио сам да ти окачим Хјуронов сајт где има много тога о чему он пише и налетео на ово:



ЕДИТ: Хвала ти.
Jaril Jaril 11:54 03.08.2014

Re: ovo potpisujem

stefan.hauzer
Šta se desi kad se ogole svi zanosi?

bulji se u tačku na plafonu (i čekaju se novi zanosi)


Баш сам очекивао да ћеш у коментару да поменеш "цицу".

stefan.hauzer stefan.hauzer 12:39 03.08.2014

Re: ovo potpisujem

Баш сам очекивао да ћеш у коментару да поменеш "цицу".

:)

a ona je konstanta;pa je ne računam.
oskar-z-wild oskar-z-wild 19:41 04.08.2014

Re: ovo potpisujem

Да се усудим да дам квалификацију - ти си богат човек.


Veoma! Jednog dana ću i TV da kupim.
bladerunner92 bladerunner92 15:25 01.08.2014

Lepo

sto si nam sve ovo objasnio
ovo o sreci sam ja znala i bez Aristotela
i alat za postizanje zanosa - moj broj 1 na listi omiljenih filmova-zato sto volim Lusi i sve sto je lepo



Jaril Jaril 10:19 02.08.2014

Re: Lepo

i alat za postizanje zanosa

Од филмова мене сваки пут пропржи:

bladerunner92 bladerunner92 13:32 03.08.2014

Re: Lepo

ovaj film nikad nisam zelela da pogledam
ali ja sam povrsna i plitka, ne zelim da gledam ili razumem toliku patnju
vise volim cvece ,leptirice,ljubav, boje i tome slicno...

edit: upravo sam shvatila da sam odreagovala ko uvredjena publika u Kanu
Jaril Jaril 14:44 04.08.2014

Re: Lepo

edit: upravo sam shvatila da sam odreagovala ko uvredjena publika u Kanu

Ако, ако, посрамићеш се своје реакције кад напишем текст о овом филму. Овај филм је, иначе, објавио епоху 21. века за коју тек чекамо да буде названа.
oskar-z-wild oskar-z-wild 17:41 01.08.2014

Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

http://www.bbc.co.uk/programmes/b04brzdr/clips
ako imate par sati na pretek preporučujem da saslušate ceo sinoćni koncert PROM 18.

Много је важније што је, у стању досаде, мозак склон да скрене у мрачне мисли. Мозак воли негативно размишљање. Када негативно предвиђа неку ситуацију, мозак себи осигурава награду: ако се негативно предвиђање покаже погрешним, онда је исход позитиван за организам; ако се негативно предвиђање покаже исправним, то је доказ да мозак уме исправно да предвиђа исход.

Када је слабо стимулисан чулним утисцима, када је мозак у стању досаде, преостају му капацитети да сам себе забавља извлачењем из меморије догађаја који му могу послужити као тренинг. То су првенствено догађаји који су, у прошлости, довели до бола. Мозак уме чак да дисторзира сећања како би се вежбао на њима и како би осигурао своју способност да предвиђа исход. Због тога је мозак, у стањима досаде, склон мрачним мислима.


Baš me čudi što je evolucija dovela do ovog što si gore opisao. Da li treba zaključiti da je depresija dobra za čoveka?

Kad bi stalno bili površni i veseli, valjda bi nagrabusili.
Jaril Jaril 10:05 02.08.2014

Re: Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

Da li treba zaključiti da je depresija dobra za čoveka?

Механизам предвиђања и механизам задовољства од човека праве социјалну животињу. Како би избегао лоше расположење, човек прибегава социјализацији (било директној, било кроз медије). И мислим да је баш та усмереност на друге људе човеку дала еволутивну предност и да се зато људи удружују у све веће и веће системе.
mirelarado mirelarado 23:43 02.08.2014

Re: Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

И мислим да је баш та усмереност на друге људе човеку дала еволутивну предност и да се зато људи удружују у све веће и веће системе.


Или, како давно рече Душан Матић, човек не живи ни са истином, ни са лепотом, већ са другима. :)
anfieldroad anfieldroad 23:50 02.08.2014

Re: Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

Много је важније што је, у стању досаде, мозак склон да скрене у мрачне мисли. Мозак воли негативно размишљање. Када негативно предвиђа неку ситуацију, мозак себи осигурава награду: ако се негативно предвиђање покаже погрешним, онда је исход позитиван за организам; ако се негативно предвиђање покаже исправним, то је доказ да мозак уме исправно да предвиђа исход.

Када је слабо стимулисан чулним утисцима, када је мозак у стању досаде, преостају му капацитети да сам себе забавља извлачењем из меморије догађаја који му могу послужити као тренинг. То су првенствено догађаји који су, у прошлости, довели до бола. Мозак уме чак да дисторзира сећања како би се вежбао на њима и како би осигурао своју способност да предвиђа исход. Због тога је мозак, у стањима досаде, склон мрачним мислима.

------------------------------------------------------------------------

Baš me čudi što je evolucija dovela do ovog što si gore opisao. Da li treba zaključiti da je depresija dobra za čoveka?



Dosada je apsolutno jedan od najvecih neprijatelja coveka- pojedinca. Ne verujem da je evolucija dovela do dosade kao pojave. Okolnosti,skracenje radnog vremena, nezaposlenost i slicne trivijalnosti, to da. Ali ne evolucija. Evolucija ce verovatno tek morati da se pozabavi traganjem za nekakvim lekom protiv dosade. Treba joj samo dati vremena

Jaril Jaril 14:34 04.08.2014

Re: Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

Dosada je apsolutno jedan od najvecih neprijatelja coveka- pojedinca. Ne verujem da je evolucija dovela do dosade kao pojave.

Мени се чини да је досада нуспроизвод развоја интелигенције па се људи мало-мало осећају understimulated.
Jaril Jaril 14:42 04.08.2014

Re: Vežbe za levu ruku i desnu hemisferu

mirelarado
И мислим да је баш та усмереност на друге људе човеку дала еволутивну предност и да се зато људи удружују у све веће и веће системе.


Или, како давно рече Душан Матић, човек не живи ни са истином, ни са лепотом, већ са другима. :)

oskar-z-wild oskar-z-wild 21:42 03.08.2014

Jean Paul Sartre

Da ne zatvorimo ovaj blog a da ne spomenemo Sartra koji je u drami "Bez izlaza" napisao rečenicu "L'enfer, c'est les autres" or "Hell is other people" ili "Pakao, to su drugi" kojoj ti suprostavljaš naslov "Raj, to su drugi".

Na mene su Sartr i Kami učinili presudan filozofski i ontološki uticaj. To se desilo sa mojih jadnih šesnaest godina, kada sam naišao na knjige "Mučnina" i "Stranac" u školskoj biblioteci. Ta osnova egzistencijalizma, na koju se posle nadograđuje Kiergegard i Kafka (iako su hronološki stariji), je odredila moj doživljaj življenja u potonjim dekadama.

Sada, mnogo godina kasnije, rekao bih da neke tekstove treba zabraniti ljudima ispod određenih godina, kao što su kasnije počeli da rangiraju filmove i kao što danas internet pornografiju moraju objašnjavati deci kao nešto što nije realno (iako u suštini jeste), ili bi trebali da napišu upozorenja na knjigama poput: "PAŽNJA, OVAJ TEKST IZAZIVA DEPRESIJU".

Savremena neuropsihijatrija i neurologija izvrću mnoge postavke psihologije i psihijatrije, ali će proći još mnogo godina pre nego što ta nova naučna saznanja budu uklopljena u srednjoškolske kurikulume i svakodnevnicu. A dotle će svako sam za sebe morati da prolazi kroz lavirinte subjektivnih filozofskih predstava ljudskog života.

Recimo, i dan danas, kada se govori o psihoterapiji, ljudi odmah posežu za frojdovskom ili jungovskom psihoanalizom, iako je (čini mi se) "jednostavna" bihevioralno kognitivna terapija savršeno dobra i dovoljna za većinu ljudskih mentalnih boljki. Misliš?

docsumann docsumann 04:45 04.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

"Mučnina" i "Stranac"


Stranac mi je bio stran, Mučnina mučna. ipak, Kami uvijek isperd Sartra!
oskar-z-wild oskar-z-wild 10:56 04.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

docsumann
"Mučnina" i "Stranac"


Stranac mi je bio stran, Mučnina mučna. ipak, Kami uvijek isperd Sartra!


Sartr i Kami su uvek bili deo egzistencijalnog paketa. A treba i pomenuti Marksove teorije o otuđenju koje su uticale na njih.

I posle njih su upozorenja protiv kolektiva i kolektivnih ideologija odzvanjala na malo psihoanalitičniji način:


“If you're trapped in the dream of the Other, you're fucked.”

― Gilles Deleuze

Nisam siguran kako bi ovo jasno preveo, ali smisao je:

"Ako živiš u tuđem snu, sjeban si."


Dok se čovek ne ispetlja iz tuđih ideologija ne može biti slobodan, a mnogima prođe život u ispunjavanju tuđih očekivanja - roditelja, zajednice, ideologije, vere...

Niče je bio i ostao primer slobodnog mislioca, onog koji je usvojio tuđe ideologije pa ih onda prevazišao i odbacio.
Jaril Jaril 14:41 04.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

Savremena neuropsihijatrija i neurologija izvrću mnoge postavke psihologije i psihijatrije

Да, неуропсихијатрија и неурологија су научне дисциплине, а психологија (већим делом), психоанализа и психијатрија (изузимајући медикаментни део) су гране филозофије.

oskar-z-wild oskar-z-wild 23:39 05.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

Jaril Jaril 09:41 06.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

oskar-z-wild
http://www.bbc.co.uk/guides/zx6sfg8

Овај линк обећава добру забаву. Хвала.
oskar-z-wild oskar-z-wild 12:00 06.08.2014

Re: Jean Paul Sartre

Jaril
Savremena neuropsihijatrija i neurologija izvrću mnoge postavke psihologije i psihijatrije

Да, неуропсихијатрија и неурологија су научне дисциплине, а психологија (већим делом), психоанализа и психијатрија (изузимајући медикаментни део) су гране филозофије.



To je tačno što se tiče same klasifikacije ljudskih saznanja, ali ipak sve spada u jedan domen - ljudski.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana