Društvo| Mediji| Moj grad| Politika| Region

KRAGUJEVAČKA TRAGEDIJA OSTALA SKRIVENA OD SVETA

Dragan Jakovljević. RSS / 31.10.2014. u 00:53

Када познанике у Мађарској упитам да ли су чули за Крагујевац, старији се са сетом у гласу присете како су им, после ере "трабанта", из Крагујевца осамедесетих и почетком деведесетих година прошлог века стизали неки нови, чудесни аутомобили. Мало ко је могао да их има, али су они у Мађарску доносили дашак неког "другачијег света". Иако је пут до тих аутомобила за већину у Мађарској био дуг, народне масе су ипак добијале прилику да их посматрају, загледају, па чак и испробају.

Тада је Крагујевац, кажу, за њих био "светски град", а Југославија "мала Америка", на чије спомињање они старији и данас уздишу - не толико због Југославије, колико због своје прохујале младости која се, ето, поклопила управо са зенитом бивше државе у комшилуку.

Прича о Крагујевцу обично на томе почне, а тако се и заврши, не само у Мађарској, већ и другде где је "Застава" у својим "златним годинама" извозила четвороточкаше. Наше уверење како читав свет, заједно са нама, пати за хиљадама цивила стрељаних од стране фашиста у Шумарицама 21. октобра 1941. и да су многи у том свету, као и ми, на ивици суза док траје ТВ пренос "Великог школског часа", није тачно. Не зато што су људи данас безосећајни, па их ни српске ране не боле, већ зато што је Србија протеклих деценија учинила премало да јавност изван њених граница упозна са једним од највећих ратних злочина почињених над цивилима на Балкану, током Другог светског рата.

О присуству по којег страног амбасадора или хуманисте комеморацији у Шумарицама лепо је чути, али такви гестови не могу бити довољни да просечном становнику нашег континента испричају истиниту крваву бајку о стрељаним ђацима на брдовитом Балкану. Оно што је до сада учињено, очигледно је недовољно, или стратешки погрешно, јер слике ове трагедије нису остале забележене у свести Европљана. За разлику од Шумарица, са неким сличним трагедијама које су се у новијој историји догодиле изван Србије (Сребреница, на пример), то није случај.

Покушате ли да на интернету пронађете целовиту видео причу о крагујевачкој трагедији на енглеском или било ком страном језику, посао ће вам бити узалудан. При том, треба знати да у крагујевачким Шумарицама, већ десетинама година постоји и функционише специјализована музејско-меморијална институција чији је посао да, прикупљањем и излагањем музејских експоната, чува успомене на жртве и шири истину о њиховој судбини. Од тренутка када је основана до данас, догодила нам се, и још увек траје, убрзана револуција када је реч о методама и путевима којима информације стижу до крајњих корисника. Колико се на хватању корака са светом у том погледу ради у Шумарицама, са ове дистанце не можемо са сигурношћу да кажемо, али чињеница да просечан Европљанин, чак ни из нашег најближег окружења, никада није чуо за Шумарице и Крагујевачки октобар, сасвим довољно говори о томе колико чинимо како бисмо свету објаснили шта се збило у једном од најтрагичнијих дана српске историје.

Опомене и поруке мира које се сваког 21. октобра чују у Шумарицама и оданде бивају послате у свет, већ деценијама не стижу на упућене адресе, упркос нашем другачијем уверењу. Сметње на тим везама би, у знак поштовања према недужним жртвама које су тамо пале, али и зарад будућности и нас самих, требало што пре отклонити.

 

 

 P. S. Pošto nisam u prilici da sve vreme kontrolišem komentare koji stižu, kako to s pravom očekuju administratori ove rubrike, a s obzirom na činjenicu da je većina komentatora registrovana pod pseudonimima (što samo po sebi znatno umanjuje osećaj odgovornosti za sadržaje komentara), izvinjavam zbog izbora opcije nemogućnosti komentarisanja ovog teksta. Hvala na razumevanju.

Atačmenti



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana