Koji god gimnazijski profesor, bilo da predaje istoriju, fiziku, matematiku, hemiju ili filosofiju, o kašiki ili bilo čemu drugom ne može da održi ubedljivo predavanje iz svoje predmetne oblasti i da jedan nastavni čas veže svu pažnju svojih učenika, tome bi bilo bolje da potraži kakvo drugo uhlebljenje.
Tih, ne tako davnih, godina đačke ekskurzije nisu kretale put Beča, Soluna ili Rima već diljem one prostrane nam države, jer imalo se i u njoj dosta toga zanimljivog videti i vrednog naučiti. Tako su, onomad, odeljenja prvog razreda jedne beogradske gimnazije povedena na ekskurziju pod pedagoškim radnim nazivom: “Putevima pobeda - ka izvorištima revolucije“ ili tako nekako. Putovalo se preko Kragujevca i Kraljeva, pa do Užica, ali negde na brdovitom i uskom putu, pokvario se jedan od autobusa. I dok su aljkavi vozači i suviše dugo petljali oko tog kvara, deca, nemirna i nestašna, rapršila su se svuda okolo. Uzalud su razredne starešine, mahom neiskusne profesorke, nenavikle na situacije van učionica i đake van školskih skamija, pokušavale da svoja odeljenja okupe na bezbednom mestu. Činilo se da će situacija izmaći kontroli, ali onda se iz dremeža u poslednjem autobusu probudio stari Vujadin, profesor istorije. Protrljao je oči, pogledao kroz prozor, potegao gutljaj iz svoje pljoske, pritegao kravatu i sa stepenica autobusa zagrmeo: „Deco, okupite se, jer mi se upravo nalazimo na jednom od najznačajnijih mesta u istoriji srpskog naroda!“ Posle nekoliko minuta svi učenici su se okupili u polukrug oko profesora Vujadina, a on je pročistio grlo i počeo:
„U ranim jutarnjim časovima 3. septembra 1806.godine, po lepom i sunčanom vremenu, srpski ustanici, pod komandom vožda Krađorđa, izvukli su dva trešnjeva topa na basamak, koji vidite iznad onog useka desno od nas. Daleko brojnije turske snage, mahom janjičari, koje je predvodio po zlu poznati Ibrahim -paša, bile su raspoređene duž čitavog puta, a njihova glavnina skrivena u onom gustom delu šume, levo od nas, oko kote 305. Međutim, zahvaljujući čuvenom komiti Hadži-Jovanu Pavloviću, njihov položaj je otkriven i dojavljen srpskim artiljercima. Boj je počeo artiljerisjkim udarom po glavnini turskih snaga, a zatim je usledio nezadrživi juriš srpske konjice... „ Odjekivale su komande, sevale su sablje, čuli su se krici, padale su glave... i tako tačno 45 minuta. Naravno, negde u završnom delu časa, oko četrdesetog minuta, po zlu poznati paša položio je svoju sablju pred čadorom mrkog Karađorđa. U međuvremenu vozači su otklonili kvar i put je nastavljen.
Istog dana, tokom zajedničke večere, jedan mladi profesor fizike, sklon samo egzaktnim naukama, a sumnjičav prema ostalima, kaže profesoru Vujadinu kako je prilično iznenađen da su naši istorijski izvori toliko precizni, te da je u njima zabeleženo kako je tog 3. septembra1806. u ranim prepodnevnim časovima bilo lepo i sunčano vreme i na koji su to tačno basamak izvučeni oni trešnjevi topovi.
„Vidite mladi kolega ovo je obična kašika“, kaže Vujadin i pokazuje mu kašiku s kojom je do malo čas u slast pojeo teleće škembiće, pravi dužu didaktičku pauzu, a zatim nastavlja:
„ Prema nekim drevnim ostacima, prethodnik Homo sapiensa, Homo habilis je još u vreme palozoika prvi počeo da koristi kašiku kao pribor za jelo. Prve kašike bile su pravljene od školjki”. Objasnio je zašto se to dogodilo baš u paleozoiku i u Africi i zašto baš od školjki, a zatim je u nekoliko narednih minuta govorio o kašiki u drevnim kulturama Kine, Mesopotamie i Egipta, pa prešao na antičku Grčku i stari Rim. „Stari Rimljani, skloni svim vrstama uživanja, pa i u jelu, razvili su više vrsta kašika – za supu, za jaja i za riblju ikru. Bogati Rimljani koristili su kašike od metala – zlata i srebra, porcelana, slonovače i od kristala sa umetnički obrađenim drškama. Malo je poznato,“ nastavio je pofesor Vujadin prebacujući onu kašiku iz desne u levu ruku, „da je u vreme vladavine Luja Četrnaestog, na Gastronmskoj akademiji osnovanoj u Versaju, a čiji su članovi bili ugledni književnici, Volter izneo dokaze da kašiku ne treba uvek koristiti istom rukom. Čorbe su, prema njegovim argumentima, mnogo ukusnije ako je kašika u levoj ruci, a supe kada je u desnoj“. U završnom delu svog predavanja profesor je govorio o kašikama u gastronomskoj kulturi balkanskih naroda, a posebno Srba. „Tačno je, koleginice i kolege, da se na srpskim dvorovima jelo zlatnim kašikama. Tradicija bogatih Rimljna nastavljena je i posle pada Rimskog carstva, tako da se i na dvorovima srpskih vladara, kao uostalom i na svim evropskim dvorovima, jelo se zlatnim kašikama. Sirotinja, međutim, jedva i da je koristila kašiku, jer je preživljavala na proji i luku“.
Iako ni jednom nije pogledao na sat, svoje predavanje o kašiki, profesor Vujadin je, kao i ono o boju sa Turcima, završio u 45 minutu, ispio ostatak špricera iz čaše i poentirao:
„Koji god gimnazijski profesor, bilo da predaje istoriju, fiziku, matematiku, hemiju ili filosofiju, o kašiki ili bilo čemu drugom ne može da održi ubedljivo predavanje iz svoje predmetne oblasti i da jedan nastavni čas veže svu pažnju svojih učenika, tome bi bilo bolje da potraži kakvo drugo uhlebljenje.“
Krajem iste školske godine stari Vujadin je otišao u zasluženu profesorsku penziju, ali je ostao u sećanju generacijam učenika kojima je predavao, a i svim mlađim kolegama. Naravno, iz pera daleko veštijeg hroničara kašika profesora Vujadina mogla bi naći svoje mesto nedaleko od šešira profesora Vujića ili u nekoj sličnoj pedagoškoj poemi.
Tagovi
Blogovi autora
- Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve (49)
- Kreativna blokada (80)
- SVETO DRVO (162)
- Ekert i sin (55)
- Kvantni mehaničari i A-bomba (602)
- (NE) DAO VAM BOG DA STE OVIH DANA KEVIN SPEJSI (147)
- Dg: Karasevdah, Th: ? (200)
- Nepodnošljiva lakoća postojanja (17)
- Muzikom protiv nasilja (44)
- Greh gospođe Emilije (20)
- Da ispratimo događanja na ulicama i trgovima Beograda (246)
- Krizni štab (51)
- Dejan Tiago-Stanković (45)
- Priče o ljubavi i tami (28)
- Niska banja (445)
- Lepotice dana, prijateljice noći (97)
- Neuroze sumornih dana, nedelja i meseci... (41)
- Ljudi iz senke (112)
- Večite pesme, četvrti deo (22)
- Mora nas ovog leta nisu htela... (418)
Najnovije VIP blogeri
- Lefkada pad(anje)
ulicni-muzicar - Dobra i zla veštačka inteligencija
jinks - "Ribnikar" je mrtav
angie01 - амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (9/24)
horheakimov - DUB PUB: No More Time For A Regular Failure
docsumann - DUB PUB: What I Know
docsumann - DUB PUB: Bilo je to davno...
docsumann - Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Hobi (4)
- Zabava (3)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Životni stil (2)
- Muzika (2)
- Sport (2)
- Putovanja (2)
- Literatura (1)
- Tehnologija (1)
- Život (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org