Прошлог викенда се на стадиону фудбалског клуба Рад "Краљ Петар Први" на Бањици догодио још један у низу сличних инцидената на фудбалским стадионима широм света.
И као што то често бива око тог фудбала када узавру страсти, па и оне најниже, и на овој утакмици је дошло до инцидента који је изазвала група навијача Рада. Напомињем да је на стадиону било око 2000 гледалаца, а да та група Радових најекстремнијих „навијача" броји око 200-300 људи. Дакле, око 10% присутних на стадиону у том моменту.
Наиме, током читаве утакмице та група навијача ФК Рад је извикивала расистичке увреде на рачун Луиза Евертона (којем , напомињем, ово није прва званична утакмица у дресу Партизана у Србији, одиграо их је до сада већ двадесетак) користећи арсенал увреда и понижавајућих мајмунских урлика већ одавно виђених на стадионима широм света када су тамнопути фудбалери у питању.
Страствени Бразилац није издржао ту врсту притиска, заборавио је у једном тренутку да је професионални фудбалер и самим тим и јавна личност, па је на свој начин одговорио тим екстремним навијачима ФК Рад.
Ту су се одмах увређеним нашли и поједини фудбалери ФК Рад који су хтели да истерују своју правду са Евертоном, па су фудбалери Партизана кренули у одбрану свог саиграча и ... Ништа ново на фудбалским стадионима широм света.
Бразилац се и сам врло брзо покајао због свог сопственог геста јер је горко плакао излазећи са терена, што због онога што и није баш очекивао на фудбалским стадионима Србије, што због сопствене тренутне слабости. И Евертонова реакција је сасвим људска и разумљива. И ја сам немам баш нешто живаца за такве будалетине по стадионима и вероватно бих реаговао још горе од Евертона колико год то био хлеб који зарађујем.
Уследиле су одмах бројне реакције, саопштења оба фудбалска клуба, суспензија стадиона ФК Рад, Дисципинска комисија ФСС је одмах кренула да се бави читавим случајем најављујући казне за све учеснике у инциденту.
Уследиле су и бројне реакције појединаца преко друштвених мрежа. Углавном су то биле поруке подршке Евертону, чак и од фудбалера најљућег Партизановог ривала, Црвене звезде. Многи су се Евертону и извињавали због таквих људи попут навијача Рада у овој нашој Србији.
Било је и порука са супротним мишљењима попут оне коју је упутила капитенка женске екипе ФК Рад, али су такви били одмах широко и жестоко осуђивани.
И све је то мени разумљиво и ништа ново под капом небеском. Понављам, када се усковитлају страсти, а фудбал то уме и зна да чини људима, дуго се после утакмица на било ком нивоу такмичења прича о томе ко је кога током целе текме набадао на лакат, ко је коме псовао мајку и сестру, чија жена је курва итд.
У мору вести по спортским и другим новинама осванула је и још једна која за мене такође није била ништа ново, али ме је подстакла да ово напишем овде:
„Има ли краја лудилу: Новине широм света брује о расизму после меча Рад - Партизан (ФОТО)
Још један шамар наш фудбал, али и комплетно друштво, добило је на Бањици, за време и после дуела између Рада и Партизана.
На страну прилично низак ниво фудбала, о којем би такође требало писати, али оно што се догодило на стадиону „Краљ Петар Први" превазилази спортске оквире.
Као да смо већ заборавили дешавања у Крушевцу, кад је Србија због расистичких повика тадашњем младом репрезентативцу Енглеске Денију Роузу већ испаштала...
Или, много раније, кад је Сартид 2002. године играо против Ипсвича, а навијачи Смедереваца погрдно се обраћали тамнопутом Маркусу Бенту.
Тада су из Сартида оптужили Бента да је лагао, слично је у српским медијима „прошао" и већ поменути Дени Роуз после гостовања у Крушевцу.
Али, у свет је свакако отишла лоша реклама за српски фудбал. Баш као и сада после меча на Бањици, овога пута у дуелу два домаћа суперлигаша!
Да не дужимо, погледајте сами о чему пишу новине широм Европе и света, шта је за њих једна од ударних вести из Србије."
И сад... Није битно што је супруга бразилског фудбалера изјавила да се њему то догађало и док је играо у Швајцарској:
„Луана Евертон открила је да њен супруг није први пут вређан на расистичкој основи, не само у Србији, већ и Швајцарској где је играо пре Партизана, и то чак и ван терена, како је навела, у супермаркетима, ресторанима и осталим местима."
Тек, по ко зна који пут у последњих две-три деценије кроз неке стране медије у свет је отишла слика Србије као једне примитивне расистичке средине.
И сад се ја ту питам ко је овде стварно мајмун?
Ко је то чијим интересима одговара да се сваки инцидент у Србији који изазову маргиналне друштвене групе искористи за представљање Србије онима који о њој скоро ништа и не знају као једне грозне нецивилизоване средине и друштва које је склоно расизму и насиљу иако, у ствари, то није уопште друштвени мејнстрим у Србији?
Зашто то тако иде већ деценијама?
И зашто увек, али баш увек, у томе предњаче британски медији?
Зашто никада, али баш никада, ти „светски медији" не брује, одзвањају, звоне на узбуну и шта ти ја знам када су у питању маргиналне групе у неким другим земљама и народима него вести о томе налазимо сасвим спорадично и ретко?
Овај видео клип, новинарски прилог са РТ, за 4 године је имао нешто мало више 45 000 прегледа на Јутјубу.
Клип са инцидентом на Радовом стадиону прошле суботе за недељу дана имао је преко 585 000 прегледа.
Стварно, људи, чије то говно више смрди?
И ко је, у ствари, овде мајмун?