Društvo| In memoriam| Kultura| Moj grad| Nostalgija

Одлив мозгова

tasadebeli RSS / 20.06.2017. u 10:38

 

Звррр!!! Звррр!!!
Клик.
- Слушам
Паја:
- Дебели, 'ајмо до Гангуле на пиво. Да изађемо мало из ових кутија које називамо станови.


Тешко жабу у 'ладно пиво натерати. Поготово на вечерњој врућини која исијава из асфалта после целодневних 35 степени.

 

 

 

 


Код Гангуле стална екипа. Ено га Миле... Опет је побегао од куће. Седи сам, уз пиво, натакао цвикере и као чита новине. Седеће овде док се не појави његова Рада да га за руку одведе кући на спавање. Ту су и нека два клинца која разматрају фудбалске проблеме репрезентације коју је саставио Муслин. Седе ту и Ђоле и Пера, два кума још од првог разреда основне школе. Углавном ћуте, јер све приче су један другоме већ одавно испричали па им речи више нису ни потребне и тек промрмљају понеку изнад оног пива којем не допуштају да се угреје. Седе ту још и Ђура Лимар, млађи Робија (старији Робија је у Немачкој на привременом раду, ма шта год то значило када то каже његов буразер) и Лаза Шпија који поносно носи тај надимак још од основне школе и пионирских дана када је вероватно и почео да доставља „тамо где треба" све што зна о онима са којима живи у крају, комшијама, рођацима, ужој и широј фамилији, пријатељима,... Договарају њих тројица неки нови џоинт венчр у предстојећем бизнис пројекту за који су заинтересовани.

 

Високо постављен на спољном зиду према маленој баштици са пет столова монтажног објекта са једном и по просторијом укупне величине 30 квадрата (у оно пола просторије стоје гајбице са празним и пуним флашама), накачен велики плазма телевизор. Гангула је увек пратио најновије модне трендове.Свако вече кад закључава кафанче, Гангула уредно скида тај ТВ са носача и носи га својој кући јер је то и највредније што има у свом угоститељском објекту. На екрану неки момци у наранџастим и жутим дресовима шорају ногом лопту по зеленом пољу док Гангула тражи од Милета да му из новина чита резултате Бундес лиге Цвајте да види да ли је Минхен 1860 дошао из кеца у двојку јер му се јутрос уз кафицу његова велика љубав још из гимназијских дана клела да је од свог новог дечка чула како је та текма сигурно намештена, а њен дечко, "један жарковачки гонич" како то каже Гангула, од педесет и кусур година, има неку фамилију која живи у Швабији и блиска је управи клуба... Па је Гангула решио да баци паре...

 

- Серем вам се, бре, у тај фудбал који ви данас гледате на плазмама - урла Паја према Гангули знајући колико је овај осетљив на понос свог малог угоститељског објекта - него дај 'вамо два 'ладна зајечарска!
- Знам ја, Пајо - не чекам ја ни да стигне наручено пиво него почињем одмах у ребра - да би ти највише волео да Гангула скине овај телевизор и да уместо њега стави Титову слику и, поред ње нешто мању, Слобину слику...
- Него шта! Тада смо најлепше живели! Откада ови старатељи малоумног српског народа дођоше на власт, ми само тонемо, тонемо, тонемо,...

 

 Из оближњег препуног фенси кафића, који више изгледа као апотека него као место на којем људи треба да се опусте, не чује се жамор разговора. Гомиле клинаца за столовима, неке прелепе девојчице и неки шунтави дечаци, буље у своје справице не проговарајући међусобно ни реч. Чује се одатле нека досадна, досадна музика...

- Јеботе, к'о да су Проливера Драгојевића клонирали у више примерака у наставку оног експеримента са Доли. Све неки морски звуци из братске нам 'Рватске. „Ткажи тко, ткажи тко тљуби те..." - отпевам намрштен на крају ове констатације.
- Јебеш им матер, можда боље и то него да овде морамо да урламо уз урлик зурли разноразних Дина, Хариса, Синана, Шерифа...

 


Доноси Гангула орошено пиво. Обожавам да га загрлим обема шакама и тако покупим оно мало росе што се слива са флаше с спољне стране пре него га натегнем.
- Чаше? - пита Гангула.
- Ма јок, не треба... После још мораш и да их переш...
Пола минута ћутања. Што да бисмо на крају рекли том пиву слава му, што због тога што се копа по старим, трошним и препуним магацинима успомена.
Почиње Паја...

 

- Је ли, јел' се сећаш ти Боре Гуње?
- Како да не. И његовог најбољег другара Макија.
Сећам се како сам једном добио сладолед од њих. Седели њих двојица тамо у оној кафани код општине, ударила нека врућина летња, њима двојици досадно... Ја се мувам ту око њих, био летњи распуст, држим под мишком троколицу направљену од старе округле (!) дрвене даске за ВЦ шољу (на дасци нацртана муња) и неких старих лагера и дивим се својим идолима како онако са опруженим ногама поред стола, уз пиће, не раде ништа док моји ћале и кева морају да рмбају васцели дан за тај лебац који ми у кући једемо, па их зато и не виђам.
На улици нигде никог, трепери ваздух изнад асфалта...
И из чисте досаде, њих двојица кренуше да расправљају да ли Бора сме или не сме да удари првог пролазника, није важно ко је то, који туда прође. Бора тврди да сме јер се он никога не боји, ни милиције (ја гледам са дивљењем у њега), а Маки тврди да не сме јер је пичкица (и мени успут намигује да Бора не види). И паде опклада у сладолед...
И као за инат, први који се појавио - Лале Транзистор који је свој надимак заслужио јер је по читав дан ходао улицама у крају носећи транзистор у руци из којег је искључиво трештао Радио Београд 1. Тада је Лале имао и оца и мајку који су бринули о њему. Знаш да данас живи сам од оне беде од мајчине пензије коју су му дали када му је мајка умрла? И нико више не брине о њему... Понекада му неко од нас наручи десет ћевапа у Ђурђевку да не буде гладан и то је то...

 

- Знам - каже Паја.


- Елем, устаде Бора, звекну Лалета онако домаћински. Боро, брате, што мене, кука јадан Лале док скупља по улици онај транзистор и оне четвртасте велике батерије које је гумицама качио на транзистор.
- Извини, Лале, опклада је опклада - каже Бора.
И онда пошаљу мене код Тровача по четири сладоледа. На точење, наравно. За Бору, Макија, Лалета и мене.
Смеје се Паја, па ме пита:
- А сећаш се када смо оно једаред увече пролазили поред Борине куће? Па видели кроз прозор како се лустер клати с једне на другу страну собе, али са задршком? А оно Бора и његова жена Гица везали флашу вињака канапом за лустер, па Бора сео на једну страну собе, Гица на другу, и шаљу флајку да лети на том канапу од једног до другог краја собе, испијајући је и наздрављајући успут... 'Ај живели, Гицо, 'ај живели, Боро...

 

Утом  Гангула донесе два нова невина зајечарска...

- Је ли, Гангула, шта је бре са Шапом? Не виђам га већ дуго... - пита Паја.
- Старијим или млађим Шапом?
- Млађим. Овог старијег виђам, још увек оперише ташне и џепове по трамвајима... Замисли, прошли пут ме бог зна како поздравио у трамвају, загрлио ме јер се нисмо дуго видели, а ја осетим како његова рука иде у мој џеп... Добро, бре Шапићу, па јеси мене наш'о', питам га ја. Извини, брате, то је јаче од мене, каже он.


- Млађи Шапа ти је у Немачкој. Али не знам да ли је на улици или у мардељу. Јебига, брате, код Шапића су ти шансе за једно или друго увек педесет-педесет посто. А јебе их, брате, и презиме! Баш је згодно за пос'о којим се баве... Nomen est omen, испаљује успут Гангула један од три латинска израза која једино и памти из гимназије поред Per aspera ad astra и Alea iacta est да бисмо одржали висок ниво ове дискусије како то и приличи интелектуалној елити Србије данас..

Заћутимо сва тројица.

- Пхи, јеботе, колико њих је само отишло на рад у иностранство! Робија, Шапа, Ђеврек, Ашке,... Је ли, јел' то тај одлив мозгова о којем пишу новине и о чему говоре на телевизији? - питам ја...


Ћутање се наставља док сва тројица замишљено гледамо у карирани столњак и плехану пикслу на њему.

А липа тако добро, добро мирише у ово доба године у Београду. Исто онако као што је мирисала оних давних дана када смо се нас тројица, Гангула, Паја и ја, спремали да следеће јесени пођемо у први разред у основне школе...

 

 

Tagovi



Komentari (67)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

eloy eloy 11:04 20.06.2017

idu dani-naši dani

А липа тако добро, добро мирише у ово доба године у Београду




sugarbaby sugarbaby 11:12 20.06.2017

Re: idu dani-naši dani

- Пхи, јеботе, колико њих је само отишло на рад у иностранство! Робија, Шапа, Ђеврек, Ашке,... Је ли, јел' то тај одлив мозгова о којем пишу новине и о чему говоре на телевизији? - питам ја...



vrh!
to cry forever.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 14:02 20.06.2017

Re: idu dani-naši dani

]липа тако добро, добро мирише у ово доба године у Београду. Исто онако као што је мирисала оних давних дана када смо се нас тројица, Гангула, Паја и ја, спремали да следеће јесени пођемо у први разред у основне школе...


I tako dragi moj Taso, radim ovde nesto, u danasnje vreme skoro sve se zove "projekatt", napravim pauzu, procitam tvoj blog i na ovaj gore deo, citiran>>>>>>>> buuuuuaaaaa, smrc.

Valjda se nisam pripremila

Pricala sam jednoj dami iz tudjine sada skoro kako sam cula da je jedna beogradjanka izjavila da joj negde daleko u svetu najvise nedostaje taj miris lipe njenog grada...
kosta.babic kosta.babic 20:22 20.06.2017

Re: idu dani-naši dani

липа тако добро, добро мирише у ово доба године у Београду. Исто онако као што је мирисала оних давних дана када смо се нас тројица, Гангула, Паја и ја, спремали да следеће јесени пођемо у први разред у основне школе...


I tako dragi moj Taso, radim ovde nesto, u danasnje vreme skoro sve se zove "projekatt", napravim pauzu, procitam tvoj blog i na ovaj gore deo, citiran>>>>>>>> buuuuuaaaaa, smrc.

Valjda se nisam pripremila

Tasa nas uhvatio nespremne i nije nam na vreme podelio papirne maramice a trebalo je. Divan mu je opis ljudi sa margine.Ljudi koji "jure" život ali ne uspevaju da ga stignu.I to je naš Beograd.
mirelarado mirelarado 11:25 20.06.2017

Тровачи наше младости

tasadebeli
И онда пошаљу мене код Тровача по четири сладоледа.


Сваки крај Београда из тог времена имао је свог тровача. У мојим студентским данима то је био пекар на Студентском тргу. У тој пекарици су ме најбољи другари са студија (Љуба Блузер, Гага Црногорац и Миша Тенор) натерали да први пут пробам "једини признати доручак у универзуму и околини" - мас'ан бурек са сиром и јогурт. Није ми се свидео (тада), али сам јела да се не издвајам из друштва.

Нису више овде, моји другови. Зато и не свраћам у башту кафане Коларац, која ионако није ни налик на некадашњу.
emsiemsi emsiemsi 11:43 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

mirelarado
tasadebeli
И онда пошаљу мене код Тровача по четири сладоледа.


Сваки крај Београда из тог времена имао је свог тровача. У мојим студентским данима то је био пекар на Студентском тргу. У тој пекарици су ме најбољи другари са студија (Љуба Блузер, Гага Црногорац и Миша Тенор) натерали да први пут пробам "једини признати доручак у универзуму и околини" - мас'ан бурек са сиром и јогурт. Није ми се свидео (тада), али сам јела да се не издвајам из друштва.

Нису више овде, моји другови. Зато и не свраћам у башту кафане Коларац, која ионако није ни налик на некадашњу.

Ништа није више онако како је некада било !
Истина, можда смо и ми нешто старији.
Стога, живети треба данас, никако сутра, а камоли јуче.
eloy eloy 11:51 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости


Стога, живети треба данас


u to ime:

tasadebeli tasadebeli 12:03 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

mirelarado

Сваки крај Београда из тог времена имао је свог тровача.



Да, у праву си. Сваки крај. Знао сам за по једног тровача и у Земуну и на Дорћолу и...

Само нигде после тога никада више нисам нашао тај укус сладоледа на точење какав је био код овог нашег локалног Тровача...





g.radicevic g.radicevic 13:02 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Ништа није више онако како је некада било !


i ''Džakarta'' postala fensi restoran. jbg moraš da rezervišeš
a šta je semestara provedeno u istoj



P.S. zaboraviK muzičku pratnju
emsiemsi emsiemsi 13:23 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

g.radicevic
Ништа није више онако како је некада било !


i ''Džakarta'' postala fensi restoran. jbg moraš da rezervišeš
a šta je semestara provedeno u istoj



P.S. zaboraviK muzičku pratnju

Ја био у прошлу суботу - исто морали да резервишемо.
Прејео се, ребарца савршена, топила се у устима.
g.radicevic g.radicevic 13:35 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Прејео се, ребарца савршена, топила се у устима.


i krilca
to se barem nije promenilo

rade.radumilo rade.radumilo 13:39 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Само нигде после тога никада више нисам нашао тај укус сладоледа на точење какав је био код овог нашег локалног Тровача...


Nigde više i ne možeš da nađeš sladoled na "ždrc" u BG-u. Pojavi se ponegde neka mašina, u sklopu neke fensi poslastičarnice, ali nije to taj. To bude neki penasti frape, ne onaj pravi na ždrc. Poslednji put sam na tako nešto natrčao prošle godine u Malahajdu (Irska) u parku kod zamka, kod ulaza u galeriju. Ima samo od vanile, a za 50 centi više dobiješ štanglicu čokolade zabijenu u sladoled. Pravi na ždrc. Kolegu iz Ljubljane i mene u'vatila nostalgija. Ni tamo ždrc mašine nisu bolje prošle...
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 13:56 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

tasadebeli
mirelarado

Сваки крај Београда из тог времена имао је свог тровача.



Да, у праву си. Сваки крај. Знао сам за по једног тровача и у Земуну и на Дорћолу и...

Само нигде после тога никада више нисам нашао тај укус сладоледа на точење какав је био код овог нашег локалног Тровача...








Pa ovo je nwverovatno, ja sam bila ubedjena da ima samo jedan i da svi znaju samo taj!

Poslasticarnica u Prizrenskoj!

Vi spomenuste skroz druga mesta.
tasadebeli tasadebeli 19:30 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

rade.radumilo

Nigde više i ne možeš da nađeš sladoled na "ždrc" u BG-u.



Веровао или не, прошле недеље сам видео један насред тротоара у Железнику. После више деценија у којима нисам виђао те справе по Београду. Буквално, седи човек у пецарошкој столичици насред тротоара, поред апарата који изгледа прилично застарело, као да је извучен из неког подрума или са тавана. Вуче струју из оближње трафике. Видим клинци масовно купују...

Пробаћу га баш када опет будем пролазио туда...


jednarecfonmoi

Poslasticarnica u Prizrenskoj!



Ја сам њега запамтио само по житу са шлагом. И то некако у рану јесен.

Кад год би матори наљутио нешто кеву, онда би јој се извињавао тако што ју је водио тамо на жито са шлагом и, после тога, у Балкан биоскоп.

Наравно да сам се припшљмчивао када год сам то могао... Тзв. "Нешто између" у њиховим животима...

За моје маторце... Ствар коју су вазда слушали у свим могућим верзијама, па се зато мени и данас, чим је чујем, појави пред оччима слика њих двоје како ходају под руку Призренском улицом...

Једна реч, .



jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:15 20.06.2017

Re: Тровачи наше младости

tasadebeli
rade.radumilo

Nigde više i ne možeš da nađeš sladoled na "ždrc" u BG-u.



Веровао или не, прошле недеље сам видео један насред тротоара у Железнику. После више деценија у којима нисам виђао те справе по Београду. Буквално, седи човек у пецарошкој столичици насред тротоара, поред апарата који изгледа прилично застарело, као да је извучен из неког подрума или са тавана. Вуче струју из оближње трафике. Видим клинци масовно купују...

Пробаћу га баш када опет будем пролазио туда...


jednarecfonmoi

Poslasticarnica u Prizrenskoj!



Ја сам њега запамтио само по житу са шлагом. И то некако у рану јесен.

Кад год би матори наљутио нешто кеву, онда би јој се извињавао тако што ју је водио тамо на жито са шлагом и, после тога, у Балкан биоскоп.

Наравно да сам се припшљмчивао када год сам то могао... Тзв. "Нешто између" у њиховим животима...

За моје маторце... Ствар коју су вазда слушали у свим могућим верзијама, па се зато мени и данас, чим је чујем, појави пред оччима слика њих двоје како ходају под руку Призренском улицом...

Једна реч, .




tasadebeli
rade.radumilo

Nigde više i ne možeš da nađeš sladoled na "ždrc" u BG-u.



Веровао или не, прошле недеље сам видео један насред тротоара у Железнику. После више деценија у којима нисам виђао те справе по Београду. Буквално, седи човек у пецарошкој столичици насред тротоара, поред апарата који изгледа прилично застарело, као да је извучен из неког подрума или са тавана. Вуче струју из оближње трафике. Видим клинци масовно купују...

Пробаћу га баш када опет будем пролазио туда...


jednarecfonmoi

Poslasticarnica u Prizrenskoj!



Ја сам њега запамтио само по житу са шлагом. И то некако у рану јесен.

Кад год би матори наљутио нешто кеву, онда би јој се извињавао тако што ју је водио тамо на жито са шлагом и, после тога, у Балкан биоскоп.

Наравно да сам се припшљмчивао када год сам то могао... Тзв. "Нешто између" у њиховим животима...

За моје маторце... Ствар коју су вазда слушали у свим могућим верзијама, па се зато мени и данас, чим је чујем, појави пред оччима слика њих двоје како ходају под руку Призренском улицом...

Једна реч, .







Pa Tasoooo *. Taj divni dzez standard Autumn leaves ili Les feuilles mortes, mogu jednom da ti otpevam ovu fr verziju, eng. nikad ne naucih reci...sem ...When autumn leaves start to fall........and I miss you most of all my darling.

Ova verzija ..insteumental je isto vrlo lepa i zaista asocira na ranu jesen i setkanje ulicom.

Mozda sam pisala o anegdoti kad moja mama koja nnije imala sluha za pevanje mi danima pevusi Un homme et une femme,uglavnom, izadjem ja napolje da setam kuce i krenem da pevusim komsiji koji seta sa mnom. I covek se zgrane hahahahaha i kaze- Kuku, sta to pevas,pa ne ide tako melodija.


To je ono cuveno dabadaba da shabadada shabada iz filma Kloda Lelusha...
principessa_etrusca principessa_etrusca 12:37 21.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Poslednji put sam na tako nešto natrčao prošle godine u Malahajdu (Irska) u parku kod zamka, kod ulaza u galeriju.

To што си јео је вероватно оно што се зове 99 FLAKE због те Кедбери чоколадне штанглице, а продаје се из комбија који иду около и звоне, или се стационирају близу туристичких атракција.



tasadebeli tasadebeli 15:50 21.06.2017

Re: Тровачи наше младости

principessa_etrusca
Poslednji put sam na tako nešto natrčao prošle godine u Malahajdu (Irska) u parku kod zamka, kod ulaza u galeriju.

To што си јео је вероватно оно што се зове 99 FLAKE због те Кедбери чоколадне штанглице, а продаје се из комбија који иду около и звоне, или се стационирају близу туристичких атракција.









rade.radumilo rade.radumilo 16:00 21.06.2017

Re: Тровачи наше младости

To што си јео је вероватно оно што се зове 99 FLAKE због те Кедбери чоколадне штанглице, а продаје се из комбија који иду около и звоне, или се стационирају близу туристичких атракција.


To, samo što je ovo bilo "šalterče" na zidu zgrade, pored ulaza u galeriju u Malahajdu. Nisam viđao to kamionče po Dablinu. Mož' biti da ih ima na severu (ovaj na slici deluje da ima UK tablice), tamo nisam išao jer nemam UK vizu.
principessa_etrusca principessa_etrusca 16:58 21.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Ти комбији су некада крстарили по резиденцијалним улицама, па су деца истрчавала када чују звоно, а сада их по Лондону углавном виђам испред музеја и у парковима.

Да ли се још неко сећа посластичарнице "Корзо" на углу Кнеза и тадашње 7. јула? Била је немодернизована и све супротно од кул, не као "фини" Петровићи и Петковићи, а мислим да им је пола промета доносила река војника која је недељом поподне текла Кнезом ка Калемегдану. Они су можда изгледали као тровачи, али никада нисам чула да се ико тамо заиста отровао.
rade.radumilo rade.radumilo 08:43 22.06.2017

Re: Тровачи наше младости

Да ли се још неко сећа послатичарнице "Корзо" на углу Кнеза и тадашње 7. јула? Била је немодернизована и све супротно од кул, не као "фини" Петровићи и Петковићи


Bila i ona poslastičarnica na Zelenjaku, kod početne 15 i 71. Pošto sam jednu polovinu detinjstva čekao 15-icu a drugu 71, redovno sam tamo svraćao dok je nisu pretvorili u neku prodavnicu. Nisam godinama tamo prošao nemam pojma šta je sada tamo.
Milan Novković Milan Novković 11:13 26.06.2017

Re: Тровачи наше младости

tasadebeli
mirelarado

Сваки крај Београда из тог времена имао је свог тровача.



Да, у праву си. Сваки крај. Знао сам за по једног тровача и у Земуну и на Дорћолу и...

Само нигде после тога никада више нисам нашао тај укус сладоледа на точење какав је био код овог нашег локалног Тровача...

Mi smo onomad našeg trovača, preko puta ETFa, baš gotivili.

Albanac neki, bio nama u Radio Klubu ko počasni član

g.radicevic g.radicevic 13:31 20.06.2017

odlivanje mozgova kao konstanta

mozgovi su se odlivali i uvek će se odlivati sa ovih prostora (šta god to odlivanje značilo)

''najsvetliji'' primer, iz mog okruženja koji se odlio čak u Kinu (PRC) pre jedno skoro dvajes godina, i svoj poslovni uspon krenuo švercujući svilene košujle. Nećete verovati koliko njih, onako dobro zbijeno, stane u osrednji kofer (više od 200 kom). E tamo tako upakovan kofer koštao (ako me pamćenje služi) oko 150 DM, a u Srbiji išle ''ko alva'' po 10 DM komad. Cena popularna, i sve plane za 2-3 dana.
ostade on bogami odliven još uvek, i ima neku trange-frange export-import firmicu. Šta trenutno švercuje, pardon koje poslovne poduhvate upražnjava, nemam pojma.




Ribozom Ribozom 16:52 20.06.2017

Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Moram da te, za pocetak, pohvalim za nacin pisanja. Vidi se skola kao i kod Nurudina, Pizona i jos njih par.
Ja, nazalost, nemam to znanje i nikad mi recenice nece biti tako lepo obojene i mirisljave.

Sa druge strane, ne slazem se sa glavnom temom bloga (onom datoj u naslovu).
Likovi koje opisujes su oni koji su odbaceni iz sistema zemlje u kojoj zivis. Oni su zrtve, i to sto su ironicno 'mozgovi' nije razlog za podsmevanje. Lose je kada se jedan drzavni cinovnik, znaci predstavnik sistema cije privilegije uziva, podsmeva zivotnim putevima onog koji se nije skrasio pod skute istog. Ne mora biti samo drzavni cinovnik, moze i prodavac strane robe ili trgovac monopolista koji je dobrim vezama... Ljudi se u Srbiji dele na: krupne zverke (oligarhe i politicare), povlascene (cinovnike i male biznismene) i 80% ostalih.
Nije njih bes naterao da emigriraju, vec muka.

Razumem sto nemas empatiju prema emigrantima i emigraciji, nemam je ni ja, ali ugao gledanja nam je sasvim drugaciji. One profile licnosti koje pominjes ne zasluzuju to.







jednarecfonmoi jednarecfonmoi 17:01 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Ribozom,

Veruj mi da si me zbunio. Mozda nisam dovoljno pazljivo citala ili sam to videla iz sasvim drugog ugla.

Meni je delovalo kao da Tasa ili neki drugi a la Tasa sedi u drustvu drugara iz detinjstva i biva narator, te daje i takvim dusama pravo na postojanje i mesto u ovom gradu, svetu, gde god. A sam naslov mi nije delovao ironicno,nego upotrebljen izraz za negde gde je neocekivano...

Ogradjujem se, koncentrisana sam na nesto drugo ceo dan, pa mozda tragom sentimenta videh pricu ovako.

Pojavice se Tasa pa nek se izjasni.

tasadebeli tasadebeli 20:00 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Ribozom

Moram da te, za pocetak, pohvalim za nacin pisanja.



Хвала ти. Нисам ја никада нешто размишљао о томе... Начину сопственог писања. То некако иде само од себе па како падне...

А и рекох већ пар пута на Блогу да нисам ни неки познавалац књижевности... Моја област је лингвистика, а књижевност ми је ту само онолико колико и свим осталим лаицима у тој области.

Зато су Нурудин и Пижон за мене плава крв у томе. Ја сам ипак зонска лига што се тиче писања.


Likovi koje opisujes su oni koji su odbaceni iz sistema zemlje u kojoj zivis. Oni su zrtve, i to sto su ironicno 'mozgovi' nije razlog za podsmevanje. Lose je kada se jedan drzavni cinovnik, znaci predstavnik sistema cije privilegije uziva, podsmeva zivotnim putevima onog koji se nije skrasio pod skute istog.



Ах, не, стекао си погрешан утисак... Ни на тренутак ми није падало на памет да се било коме подсмевам.

Кривица је до мене, нисам то јасно и недвосмислено назначио.

А због ноншаланције, благе ироније и сасвим мале дозе хумора која је неопходна када се говори о било којој озбиљној ствари да не би та прича онда испала претенциозна, помислио си да се некоме у причи подсмевам.

Никако.

Ја сам са тим у причи поменутим људима растао, живео читав свој живот... Са некима од њих живим још увек и ниједан од поменутих ликова није измишљен.

И они би из прве разумели овакав мој начин писања о томе јер и сами тако говоре о било чему, па и о оним најозбиљнијим стварима у своме животу.

(EDIT: На крају крајева, није ли нам и наш живот, свакога од нас, баш такав да нас приморава да пронађемо некакав одбрамбени механизам? Ови људи око мене и ја смо одабрали да се бранимо на тај начин... Запазио си, на пример, Гангулину љубав још од гимназијских дана која му уз јутарњу (!) кафицу доставља дојаве за кладионицу које је чула од свог новог "дечка"? Како живети са таквим стварима у свом животу? Једини одговор који ја знам, као и ови људи које сам помињао у причи, јесу ноншаланција, иронија и хумор... До последњег часа... А и после њега... )

Не пада ми на памет да им се подсмевам. Они су моја... Па, шира породица... Напротив, волим их јер они представљају још оно нешто мало што је преостало,а у чему се ја осећам као свој на своме.

Нити се посмевам било коме ко је отишао из ове земље ( "емигрирао" како кажеш ).

Напротив. Сви ми они много, много недостају... Мислио сам да се то види из начина на који причам ову причу.

А та прича је требало, по првобитној замисли, да буде омаж једној култури и једном друштву и једном граду који нестаје. Отуд ИН МЕМОРИАМ у категоријама који се не односи само на неке од људи поменутих у причи, већ и на оно чега се данас још само сећамо у ретким преосталим оазама као што је Гангулин мали угоститељски објекат.

На месту тога што нестаје на наше очи или је већ и сасвим нестало, расте нешто ново, другачије,... Нешто чему ни Гангула, ни Паја, ни Миле, ни Ђура Лимар, ни Робија, Бора, Лале Транзистор, ја,... сви ми поменути у тој причи не припадамо. Некако се не уклапамо у ту групну фотографију тог нечег новог што долази на место онога што је нестало као што су нестали и ти прошли дани наших живота.

Проналазимо себе само још на неким старим црно-белим групним фотографијама из времена којег више нема.

Отуд и оно ћутање нас тројице на крају погледа упртих у карирани столњак и плехану пикслу...

Једино још липа исто онако добро мирише као и увек у ово доба године у Београду.



emsiemsi emsiemsi 20:41 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Ribozom
Moram da te, za pocetak, pohvalim za nacin pisanja. Vidi se skola kao i kod Nurudina, Pizona i jos njih par.
Ja, nazalost, nemam to znanje i nikad mi recenice nece biti tako lepo obojene i mirisljave.

Sa druge strane, ne slazem se sa glavnom temom bloga (onom datoj u naslovu).
Likovi koje opisujes su oni koji su odbaceni iz sistema zemlje u kojoj zivis. Oni su zrtve, i to sto su ironicno 'mozgovi' nije razlog za podsmevanje. Lose je kada se jedan drzavni cinovnik, znaci predstavnik sistema cije privilegije uziva, podsmeva zivotnim putevima onog koji se nije skrasio pod skute istog. Ne mora biti samo drzavni cinovnik, moze i prodavac strane robe ili trgovac monopolista koji je dobrim vezama... Ljudi se u Srbiji dele na: krupne zverke (oligarhe i politicare), povlascene (cinovnike i male biznismene) i 80% ostalih.
Nije njih bes naterao da emigriraju, vec muka.

Razumem sto nemas empatiju prema emigrantima i emigraciji, nemam je ni ja, ali ugao gledanja nam je sasvim drugaciji. One profile licnosti koje pominjes ne zasluzuju to.


Мислим да ти ТасеДебелог писање ниси схватио коректно.
У ствари, ти си схватио тако како си схватио, а ја сам, опет, схватио да је ТасаДебели писао о својим другарима.
Ribozom Ribozom 21:26 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

@jednarec
...videla iz sasvim drugog ugla.


Izgleda da je moj ugao citanja bio pogresan

@tasa

Izvini Taso, nekako su mi se kockice pogresno slozile. Sve sam pogresno shvatio. Priznajem. Nadasm se da mi ne zameras na istupu (kisa kod mene pada od aprila preprosle godine). Mozda je falila 'satira' u kategorijama, al' ja bih i tako pogresno procitao.

@emsi

Saglasan

jednarecfonmoi jednarecfonmoi 21:30 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Ribozom
@jednarec
...videla iz sasvim drugog ugla.


Izgleda da je moj ugao citanja bio pogresan

@tasa

Izvini Taso, nekako su mi se kockice pogresno slozile. Sve sam pogresno shvatio. Priznajem. Nadasm se da mi ne zameras na istupu (kisa kod mene pada od aprila preprosle godine). Mozda je falila 'satira' u kategorijama, al' ja bih i tako pogresno procitao.

@emsi

Saglasan





Ribozom
tasadebeli tasadebeli 21:50 20.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Ribozom

Nadasm se da mi ne zameras na istupu



Ма какви, кажем ти да је кривица до мене јер нисам недвосмислено рекао у причи о чему је реч...

А јесте Једна реч у праву.

Тај израз одлив мозгова намерно сам употребио на неочекиваном месту јер хтедох да кажем да тај израз не мора да значи само одлазак ове наше паметне деце у иностранство да нам се више никада не врате.

Где смо ту ми, мало старији? Нарочито они који никуда нису одлазили, а опет живе у некој врсти емиграције у граду у којем су рођени и живе читав свој живот?

Може тај израз и овако да се употреби како сам га ја употребио.

Шугар бејби је то одмах некако доконала...


sugarbaby

- Пхи, јеботе, колико њих је само отишло на рад у иностранство! Робија, Шапа, Ђеврек, Ашке,... Је ли, јел' то тај одлив мозгова о којем пишу новине и о чему говоре на телевизији? - питам ја...





vrh!
to cry forever.



Због тога за њу и награда!



sugarbaby sugarbaby 07:23 21.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Због тога за њу и награда!




Atomski mrav Atomski mrav 00:23 23.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

(kisa kod mene pada od aprila preprosle godine).

Zivis u Bergenu?
Ribozom Ribozom 20:49 23.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Da, bre
Atomski mrav Atomski mrav 09:10 26.06.2017

Re: Strucnjak za jednokratnu upotrebu

Dobro, gledaj na to sa vedrije strane (no pun intended): :)

nask nask 19:33 20.06.2017

Crne rupe pameti

Pitam se kud se odlivaju svi ti mozgovi, jer nekako imam utisak da je globalno sve manje pameti.

Izgleda da i severni susedi pate od gore navedenog, inače ne bi doneli genijalni zakon o zabrani pivskih simbola.

kosta.babic kosta.babic 20:08 20.06.2017

Odliv mozgova

летњи распуст, држим под мишком троколицу направљену од старе округле (!) дрвене даске за ВЦ шољу (на дасци нацртана муња) и неких старих лагера
Godinama pokušavam da se setim kako se zvala ta skalamerija ali i pored upornog raspitivanja kod prijatelja nisam saznao.A sve je baš tako bilo mogu da se zakunem.
I prvi jogurt u tetrapaku i sladoledi na točenje.
Malo nostalgije ne mož' da škodi.
U svakom slučaju ako ovo bude neko čitao za pedeset ili sto godina razumeće duh Beograda.Hvala ti za tekst.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:20 20.06.2017

Re: Odliv mozgova

А та прича је требало, по првобитној замисли, да буде омаж једној култури и једном друштву и једном граду који нестаје. Отуд ИН МЕМОРИАМ у категоријама који се не односи само на неке од људи поменутих у причи, већ и на оно чега се данас још само сећамо у ретким преосталим оазама као што је Гангулин мали угоститељски објекат.

На месту тога што нестаје на наше очи или је већ и сасвим нестало, расте нешто ново, другачије,... Нешто чему ни Гангула, ни Паја, ни Миле, ни Ђура Лимар, ни Робија, Бора, Лале Транзистор, ја,... сви ми поменути у тој причи не припадамо. Некако се не уклапамо у ту групну фотографију тог нечег новог што долази на место онога што је нестало као што су нестали и ти прошли дани наших живота.

Проналазимо себе само још на неким старим црно-белим групним фотографијама из времена којег више нема.

Отуд и оно ћутање нас тројице на крају погледа упртих у карирани столњак и плехану пикслу...

Једино још липа исто онако добро мирише као и увек у ово доба године у Београду.





Tasoooo
tasadebeli tasadebeli 20:36 20.06.2017

Re: Odliv mozgova

jednarecfonmoi
А та прича је требало, по првобитној замисли, да буде омаж једној култури и једном друштву и једном граду који нестаје. Отуд ИН МЕМОРИАМ у категоријама који се не односи само на неке од људи поменутих у причи, већ и на оно чега се данас још само сећамо у ретким преосталим оазама као што је Гангулин мали угоститељски објекат.

На месту тога што нестаје на наше очи или је већ и сасвим нестало, расте нешто ново, другачије,... Нешто чему ни Гангула, ни Паја, ни Миле, ни Ђура Лимар, ни Робија, Бора, Лале Транзистор, ја,... сви ми поменути у тој причи не припадамо. Некако се не уклапамо у ту групну фотографију тог нечег новог што долази на место онога што је нестало као што су нестали и ти прошли дани наших живота.

Проналазимо себе само још на неким старим црно-белим групним фотографијама из времена којег више нема.

Отуд и оно ћутање нас тројице на крају погледа упртих у карирани столњак и плехану пикслу...

Једино још липа исто онако добро мирише као и увек у ово доба године у Београду.





Tasoooo




Рибозом ме је прекорио што се подсмевам људима који су емигрирали јер их је невоља натерала на то.

Надам се да сам овиме објаснио да је ово такође прича и о оној другој врсти емиграната.

Не мора човек физички да се измести из свог града и свог окружења у којем се родио и живи читав свој живот да би постао емигрант.

Отуд и оно ћутање нас тројице на крају погледа упртих у карирани столњак и плехану пикслу...
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:43 20.06.2017

Re: Odliv mozgova

Taso,

zato i upitah Ribozoma a tebe pozvah da pojasnis sve....

>>>>>>>>€>


Meni je delovalo kao da Tasa ili neki drugi a la Tasa sedi u drustvu drugara iz detinjstva i biva narator, te daje i takvim dusama pravo na postojanje i mesto u ovom gradu, svetu, gde god. A sam naslov mi nije delovao ironicno,nego upotrebljen izraz za negde gde je neocekivano...

tasadebeli tasadebeli 22:59 20.06.2017

Re: Odliv mozgova

kosta.babic

Malo nostalgije ne mož' da škodi.

U svakom slučaju ako ovo bude neko čitao za pedeset ili sto godina razumeće duh Beograda.Hvala ti za tekst.







eloy eloy 21:11 20.06.2017

trezor



arianna arianna 21:21 20.06.2017

....

Danas je svečani dan :))))

i poslednjeg učenika ispratismo kući, na raspust




u to ime:





tasadebeli tasadebeli 22:06 20.06.2017

Re: ....

arianna
Danas je svečani dan :))))

i poslednjeg učenika ispratismo kući, na raspust




u to ime:








Код моје жене у средњој школи матуранти, смер фармацеути, исписали на мајицама које су носили:

"Јесте ли ви свесни да ћемо вам ми сутра правити лекове?"


Хтели они то да напишу и на леђима мајице на енглеском језику због своје разредне, али им директорка забранила због вишезначности енглеске речи drugs јербо је директорка школе научила из енглеског речника само ону другу варијанту значења и употребе те речи.





emsiemsi emsiemsi 22:08 20.06.2017

Re: ....

arianna
Danas je svečani dan :))))

i poslednjeg učenika ispratismo kući, na raspust




u to ime:






Е, да !
Ја јуче био на завршној свечаности матураната у једној гимназији.
Опростио се, као родитељ, од средњошколских дана.
Идемо даље.
Свим Учитељима све најбоље и захвалност за све што мене научили, а још више, моју децу.
amika amika 22:59 20.06.2017

Школарац

Тасо, ти као да си почео школовање код Видосава Стевановића а завршио код Моме Капора. Избаци оно звррр и жабу, и имаш добру причу.

tasadebeli tasadebeli 23:23 20.06.2017

Re: Школарац

amika
Тасо, ти као да си почео школовање код Видосава Стевановића а завршио код Моме Капора. Избаци оно звррр и жабу, и имаш добру причу.




Не прецењуј ме, амиго Амика!

И почео сам и завршио школовање код Мице Мојсиловић са матурским испитом положеним код Сема Пекинпоа који је председавао испитној матурској комисији. Трећи члан комисије је био неки Бен Акиба. Странац.

Мис'им, нисам ксенофоб, али где баш мени увек ти странци да западну...

Јбг, судбина.






Те због свега горе наведеног, сматрам да је ниво Мице Мојсиловић уједно и крајњи домет мог приповедања, што усменог што писаног.







omega68 omega68 23:49 20.06.2017

kg

Mi u KG imamo sladoled na točenje na dva ( 2 ) mesta.
Samo da se zna
tasadebeli tasadebeli 00:10 21.06.2017

Re: kg

omega68
Mi u KG imamo sladoled na točenje na dva ( 2 ) mesta.
Samo da se zna






Тако и треба! Домаћински!

А не к'о ми овде у распалом Београду... Све само на штапићу и упаковано фабрички, па тако мораш да идеш 20 км од центра града да би видео један једини апарат за точење домаћег сладоледа у корнет.


П.С. - Познавао сам у ЈНА неког Пиргу из Кг. Стално ме дељао на барбуту. Узимао ми и паре и цигаре, све што добијем од куће... Па кад ме види онако ожалошћеног и празних џепова како пушим оно што неко већ 'оће да баци, он ми говорио великодушно:

"'Ајде, водим те у кантину на сладолед..."

Што ти је православна душа, је л' да? Широке руке и натуре...

И сад сам тек схватио одакле му уопште та идеја да се мени сигурно једе сладолед, па сам зато тужан.






milisav68 milisav68 07:14 21.06.2017

Re: kg

omega68
Mi u KG imamo sladoled na točenje na dva ( 2 ) mesta.
Samo da se zna

Pa Kragujevac je tradicionalna prestonica.

I mi u Palanci imamo na dva mesta, i to ga prave od domaćeg mleka - direktno od individualnih poljoprivrednih proizvođača.

Ko hoće da se vrati u detinjstvo, može slobodno da dođe u Palanku, ovde je vreme stalo (ima i klasičnih kolača, liminada, boza, pogačica sa domaćim kiselim mlekom).

A ima i odliva mozgova.

highshalfbooze highshalfbooze 07:50 21.06.2017

Re: kg

milisav68
I mi u Palanci...

Čijoj palanci?
highshalfbooze highshalfbooze 07:52 21.06.2017

Re: kg

А не к'о ми овде у распалом Београду... Све само на штапићу и упаковано фабрички, па тако мораш да идеш 20 км од центра града

Zar nema više na Terazijama onaj penasti na točenje?

Dobar blog
suncokret suncokret 07:53 21.06.2017

Re: kg

И сад сам тек схватио одакле му уопште та идеја да се мени сигурно једе сладолед, па сам зато тужан.









milisav68 milisav68 07:59 21.06.2017

Re: kg

highshalfbooze
Čijoj palanci?

Konstatinovićevoj.

Hasan-pašinoj.


Sad ozbiljno.

U vojnim i voznim kartama stoji samo Palanka, a zalepili nas za Smederevo, iako je 40km od nas.
highshalfbooze highshalfbooze 08:22 21.06.2017

Re: kg

milisav68
highshalfbooze
Čijoj palanci?

Konstatinovićevoj.

Hasan-pašinoj.


Sad ozbiljno.

U vojnim i voznim kartama stoji samo Palanka, a zalepili nas za Smederevo, iako je 40km od nas.

Znao sam da ćeš da vrdaš i da nećeš odmah da priznaš
milisav68 milisav68 08:50 21.06.2017

Re: kg

highshalfbooze
Znao sam da ćeš da vrdaš i da nećeš odmah da priznaš

Pa jedna je Palanka (najstarija i najlepša ), ostalo su kopije.

Tu bre bilo naselje pre Rimljana.

I onda nas prišljamče tamo nekom Smederevu.

Mislim, pazi konfuziju, poštanski broj 11420, a pozivni broj 026.
emsiemsi emsiemsi 09:37 21.06.2017

Re: kg

milisav68

...

U vojnim i voznim kartama stoji samo Palanka, a zalepili nas za Smederevo, iako je 40km od nas.

Којој будалчини је пало на памет да вам атачују тај префикс 'Смедеревска' ?!
Зашто не покрените поступак промене имена места у Паланка ?
У чему је проблем ?!
milisav68 milisav68 10:06 21.06.2017

Re: kg

emsiemsi
Којој будалчини је пало на памет да вам атачују тај префикс 'Смедеревска' ?!
Зашто не покрените поступак промене имена места у Паланка ?
У чему је проблем ?!

Lenjost, partokratija.

Ma sad više nije ni bitno, ionako će da postanemo gerijatrija.
highshalfbooze highshalfbooze 10:08 21.06.2017

Re: kg

У чему је проблем ?!

Проблем је у томе што они ни воду немају.
То је општина која може да буде школски пример о деструктивном дејству политичких препуцавања ДС и СНС, као и паланачком ситносопственичком менталитету грађана.
milisav68 milisav68 19:34 21.06.2017

Re: kg

highshalfbooze

Проблем је у томе што они ни воду немају.
То је општина која може да буде школски пример о деструктивном дејству политичких препуцавања ДС и СНС, као и паланачком ситносопственичком менталитету грађана.

Ma kakvi, vode nema 50 godina, otkako je grad počeo naglo da se širi, a komunisti zbog socijalnog mira puštali nelegalnu gradnju na otetim imanjima.

Čak je posle petog oktobra EU dala donaciju da se izgradi fabrika vode za Palanku i Planu, posao oko toga dobile beogradske firme, i lova je nestala, pa je obustavljena gradnja.

Pa se Kena setio da uzme kredit, zaduživši opštinu sa tri godišnja budžeta, naravno i te pare su nestale - i nikom ništa, a Kena eno ga poslanik.

Kakvo crno prepucavanje i mentaltet, to su bre umreženi lopovi.
Jukie Jukie 19:11 21.06.2017

Oraspoloži se

Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj

Link
tasadebeli tasadebeli 19:17 21.06.2017

Re: Oraspoloži se

Jukie
Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj

Link






sugarbaby sugarbaby 19:46 21.06.2017

Re: Oraspoloži se

tasadebeli
Jukie
Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj

Link











emsiemsi emsiemsi 21:12 21.06.2017

Re: Oraspoloži se

Jukie
Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj

Link

Нисам Таса, но, свеједно !



tasadebeli tasadebeli 22:16 21.06.2017

Re: Oraspoloži se

sugarbaby
tasadebeli
Jukie
Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj

Link
















Ђе ме нађе, Бејбееее!!!








sugarbaby sugarbaby 07:28 22.06.2017

Re: Oraspoloži se

Ђе ме нађе, Бејбееее!!!


eee, priča/blog ti super, ono kao da sam s vama, a posle je sve lako,
let it roll let it roll........
to mi omiljena pesma dorsa, tako da te oliver stoun i ja pozdravljamo ne mogu/ne smem da kažem toplo.

eloy eloy 08:28 22.06.2017

Re: Oraspoloži se

Hajde Taso, oraspoloži se, pusti neku veselu muziku i igraj


Reko je veselu muziku - omanuli ste. Pazi kako će sad da mu zaigra!


eloy eloy 08:33 22.06.2017

pjesmu drugovi...


Živelo nas 300 miliona !

tasadebeli tasadebeli 17:53 22.06.2017

Re: pjesmu drugovi...

eloy

Pazi kako će sad da mu zaigra!





Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana