“Dalibor Bubnjević, simpatizer ekstremne miloševićevske levice, stalni saradnik pomagača osuđuvanih nacista, zbunjen je kao i sama Srbija.”
Moj drug Vlada Ilić, 5.7.2007
U novinarstvu, kažu, važi pravilo: jednom je slučaj, dva puta su slučaj, tri puta-to je već TREND. Ovo je post o odsustvu bilo kakvih političkih ideja i načela kod nosilaca moći na lokalu u unutrašnjosti Srbije. O hipokriziji samoproglašenih nosilaca EU vrednosti. Na osnovu tri priče u kojima sam, ovako ili onako, lično učestvovala ili je u njima učestovao meni neko blizak.
Bila juče na odličnoj prezentaciju prvog profesionalnog istraživanja javnog mnenja o Statusu LGBT populacije u Srbiji koje je za potrebe Gej strejt alijanse uradio Cesid. Potresni rezultati i analize koji svakao zaslužju poseban post, od toga da 70% naše populacije homosekrualnost i dalje smatra bolešću pa nadalje. Ono što mi se u metodologiji istraživanja posebno svidelo je što su ispitivani i aktivsti samoproglašenih pro EU stranka na lokalu ( drugi deo istraživanja, institucije i status LGBT populacije). Oni su pristali da daju intervjue umesto onih iy cetrala koji su ispitivace ladno eskivirali, nesvesni kakvu sliku o sebi salju i ti su nalazi, ta njihova otvorena homofobija, u potpunom neskladu sa onim što im čelnici stranaka, pre svih DS i G17+, pričaju kad se predstavljaju kao moderni, kao nosioci pro EU ideje. Boris Miličević, direktor GSA, je upravo DS apostrofirao kao stranku koja guši svaku mainstream raspravu o stanju ili mogućnost kreiranja politika vezanih za stanje LGBT populacije kod nas.
A ja još nekako pod utiscima sa tribine AKC u Nišu. Ne toliko zbog dešavanja tog dana, već zbog spoznaje kako tamo izgleda svakodnevni život aktivista za ljudska prava, za saradnju sa Hagom, za gej prava. Strah od skinsa, povlačenje po kućama, zaključavanje prostorija, otkazi vlasnika prostora u kome rade, sve je to zastrašujuće i deprimirajuće. I sami policajci kažu--šta vredi, privedemo pa pustimo, nema optužnica, nema osnova.... Zašto DS i G17+ centrale i/ili niški odbori ne preduzimaju išta protiv toga? Na osnovu priče koja sledi o tome šta se mom dragom drugu, sociologu Vladi Iliću, ovih dana dešava, rekla bih da je DS led koalicija, u Zrenjaniu bar, pre saučesnik u promovisanju najkonzervativnijih i negativnijih trendova u Srbiji, nego glavni nosilac EU vrednosti i modernizacije.
Evo Betine vesti od malopre, čisto da vas uvede u priču.
ZRENJANIN-SUD -Sud proglasio krivim za uvredu obe strane u sporu Opštinski sud u Zrenjaninu proglasio je krivim za uvredu izdavača Ivana Danikova, glavnog urednika lista "Zrenjanin" Dalibora Bubnjevića i profesora beogradskog Filozofskog fakulteta Vladimira Ilića.Sud je naložio okrivljenima da svako od njih plati svoj deo sudskih troškova, navodi se u presudi u koju je Beta imala uvid. Ilić je podneo krivičnu tužbu protiv Danikova i Bubnjevića, ali su potom i oni podneli krivičnu protivtužbu protiv njega.Sudjenje po tom osnovu objedinjeno je u jedan proces. Na početku sudjenja, 18. marta, Ilić je izjavio da ne želi da se na sudu nagodi "sa pomagačima nacista".
"Pre sam voljan da žrtvujem karijeru i novac, nego da se sporazumevam sa pomagačima nacista", rekao je Ilić pred sudom.
Ivan Danikov je izdavač knjige "Slučaj Nacionalni stroj", koju je napisao Goran Davidović, neformalni vodja neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj, a Bubnjević je njegov saradnik u izdavaštvu. Ilić, Danikov i Bubnjević pre krivičnog procesa imali su i
gradjansku parnicu. Opštinski sud u Zrenjaninu doneo je 6. marta presudu po kojoj Danikov
i Bubnjević moraju da plate Iliću odštetu od 200.000 dinara za naknadu štete.
Istovremeno, sud je doneo i presudu po kontratužbi Danikova i Bubnjevicha protiv Ilica, po kojoj je Ilić dužan da plati po 20.000 dinara dvojici tužilaca. Spor je nastao zbog saopštenja za javnost u kojem je Ilić, povodom prošlogodišnjeg imenovanja Bubnjevića za glavnog urednika lista "Zrenjanin", ocenio da je Bubnjević "stalni saradnik Ivana Danikova, pomagača osudjivanog naciste Gorana Davidovicha Firera". Danikov i Bubnjević su na to saopštenje odgovorili javnim optužbama da Ilić širi jednoumlje, da im preti na nacionalnoj osnovi i pozvali policiju da ih "zaštiti".
Da još malo dopunim slku u kojim i kavim okolnostima je moj drug Vlada završio u istom košu sa Bubnjevićem i Danikovim, pa time i sa Firerom. Dalibor Bubnjević je zadužen za marketing u Art projektu, firmi koja je izdala nacističku knjigu “Slučaj nacioanlni stroj.” Danikov je urednik u spomenutoj kući, i on je taj koji je knjigu izabrao za objavljivanje. U Zrenjaninu na lokalu vlast ima DS, koji je faktički imenovao Bubnjevića, nekadasnjeg simpatizera JUL, pa člana GSS pa G17, zatim saradnika na objavljivanju knjige “Slučaj nacionalni stroj” Gorana Davidovića Firera, na mesto glodura “Zrenjanina.” DS nije smetala Bubnjevićeva profesioanlno-institucionalna podrška Davidoviću, sve dok mogu da računaju da će tako da kontrolišu vrlo uticajni lokalni list, što “Zrenjanin” zasigurno jeste. U opštini sa 106 000 biraca on ima tiraž od oko 10 000, a svaki broj pročitaju bar 3-4 čoveka. Priča se dalje odmotava u više pravaca od kojih svaki otkriva novi sloj licemerstva. Suvlasnik lista je Nikić, istovremeno i vlasnik i urednik ultra-autonomaškog novosadskog Gradjanskog lista. Ni njemu ništa, očito, nije smetalo da zadrži Bubnjevića na mestu glavnog urednika “Zrenjanina”, već ga je postavio i za direktora.
Bubnjević, BTW, sada kobojagi služi civilni vojni rok u Direkciji za izgradnju grada (u kojoj ga čeka zamrznuto radno mesto ako ga najure iz Zrenjanina) a usput je i dalje direktor i gl. urednik lista “Zrenjanin”. Nacionalni strojevi i ostala nacionalistička klika, kritikuju koncept civilnog služenja kao izdajnički i nepatriotski. Ali očito samo dok ne dođe do njih, onda vladaju drugi aršini. Čini se malo problematičnimi i to da vojnik koji radi puno radno vreme na rukovodećem mestu, a koji se vodi da je na služenju civilnog vojnog roka u jednoj firmi, radi s punim radnim vremenom u drugoj, privatnoj.
I sama presuda Opstinskog suda je priča za sebe. U njenoj izreci stoji da su sva trojca proglašeni krivim, ali da su branili javni unteres pa se stoga oslobađaju kazne! Živo me zanima koji to javni interes brane Danikov i Bubnjević, pošto se propagiranje nacističkih ideja ne može svesti pod slobodu izražavanja. Valja podsetiti da nacisti nisu sistematski istrebljivali “samo” Jevreje, Rome, liberale, komuniste i invalide, nego i homosekualno orijentisane osobe. Svi su oni bili ARTFREMDEN-RASNO DRUGAČJI. U programu Nacionalnog stroja, čiji vam deo u prilagu takođe stavljam i molim blog da ga ostavi, posve je vidljiva ova klasična nacističa ideologija. U Srbiji u kojoj je tako visok stepen homofobičnosti, ovakve poruke padaju na zapaljivo tle. Čiji je to “javni interes” tačno?
A mi se posle pitamo zašto je Srbija zbunjena! Pa nije zbog Stroja, radikala, DSS i Dveri na kamari, oni su se svi redom autovali. Zbunjena je zbog licemerja onih koji su se ubacili u prostor pro EU opcija a ne zagovaraju ih uvek i na svakom mestu. Onih što šilje i dalje penkalo za 28, istovremeno sprovodeci politiku uslovljavanja prema ostalim pro EU opcijama, dok na lokalu prave potpuno neprihvatljiv cross –over ka osvedočenim nacistima! Koliko ih među njima može, kao Vlada, reći: "Pre sam voljan da žrtvujem karijeru i novac, nego da se sporazumevam sa pomagačima nacista.” Ko će, u ovakvim uslovima, da odbrani legalnost od legalista, ko će da odbrani demokratiju od demokrata i da se suprotsavi nacistima a da nije puki, samo na rečima pro EU orijentisani, profiter-pozer. Pitanje je da li će ovi ili tek neki naredni izbori dati odgovor. A EU će, valjda, i dalje nastaviti da se meša u naše unutrašnje stvari, jer sami očito ne možemo da etabliramo EU vrednosti u mainstream koji je kontaminiran vrednosno- ideološki licemrnima .
Deo programa koji nedvosmisleno govori o nacističkom karakteru organizacije „Nacionalni stroj“ objavljen na str. 183 knjige „Slučaj nacionalni stroj“:
“2. Zahtevamo ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa, pretežno dinarskog podrasnog tipa.
6.Zahtevamo uvođenje centralne vlasti kao nacionalne službe, time, što bi najčasniji i najsposobniji u narodu bili birani i vladali u korist narodne zajednice po principu vođstva i odgovornosti. Trenutnu podelu i narodno samoubistvo parlamentarizma bismo zamenili vladavinom narodnog predstavništva.
7. Puno građansko pravo kao svest nacionalne odgovornosti, mogu imati samo lojalni građani naše zemlje, koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani ne bele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava, oslobođeni građanskih dužnosti. Visoki predstavnici naroda na odgovornim položajima od nacionalnog značaja moraju biti srpskog porekla.
8. Inostrana politika srpske nacionalne države, služiće interesima naše zemlje i naroda, kao i zajedničkom interesu bele Evrope. Smatramo da je vrednost rase osnova za evropsko jedinstvo i unapređenje evropske civilizacije.
9. Verujemo u biološku nejednakost, kako među pojedincioma, tako i među rasama. Fizičke, mentalne i moralne karakteristike su nasledne i nepromenljive. Želimo da svako sačuva svoju posebnost i živi u harmoniji sa ostalim rasama u interesu unapređenja čovečanstva. Verujemo u geografsku segregaciju.
10. Zalagaćemo se za uvođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja. Očuvanje sopstvene rase i nasleđa ne znači porobljavanje ili uništavanje drugih, već prirodno pravo na sopstveni rasni identitet.”
