састав на тему . . .(ауто)биографску)
биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим.Њему самсе, благо речено, гадијо.
Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште.Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају
у колици
сокаком па да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .
Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а њене друарице ме се све мање бојале, гадног . . .
Данас сам,просто минепријатно написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе.а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .
е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће.А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.
све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .
пишеми кум знаног, незнамга, и пита
- ошми напишеш аутобиографију,ти то умеш,ево материјала додај штогод оћеш, маримја, ал наслов задржи некакоми звуучи, незнам.ускоро преузимам фирму отаста шлогиросе канализациону па би утисак остављо парпримерака мое аутобиографије написаћем асталу уофису ди састанчим са клијентима. Једно 316 страна ,неволем танке ,некбуде ислика.частићуте, фала.а,штакаш?
Зовем се сисоје, на сукурђелами.