Увалили споредне премисе. Да.
Уместо питања - А како је могуће да постоје било какви и било чији преговори око тога да ли ће се закон применити? - успешно су се последњих година овде утуриле теме зване - Ко преговара, ко подржава преговоре, зашто преговори, шта кажу ови а шта они о преговорима, где је доручковала пре преговора госпоја x, где је доручковао господин y, чија тетка је пре десет година пржила јаја на око, а чија пре четири, шта се десило на вашару у несмемодакажемо којем месту у ужој Србији, има ли бува у вашарској кутији шибица..? Код нас, у Србији, изборни закон, Устав, оповргава или одобрава група грађана чији су чланови из редова странака опозиције и странака власти? Па, лакше је да играмо клисцерице. Мање кошта, краће траје, забава искрена, резултат јасан и непоколебљив.
А шта ће вам онда избори?
Ко победи у овој приватној преговарачкој тучи моћи ће да вас бије по леђима до миле воље.
Не чух интелектуалца, ни мудрог сељака да кажу - Еј, бре, о томе се не преговара! Примени или не примени оно о чему смо се већ договорили, јер закон је договор, докле год се договор не измени.
Шта ће ти уопште избори ако кажеш немам за кога, и шта ће ти избори ако ти је битније за кога НЕ би гласао, а не знаш за кога БИ гласао. Буди бели листић, али спреман на своју улогу сликарског платна у једном политичком тоалету који контролише овај који држи четку са бојом.