Ако отац покаже нежност према детету, ако га пољуби, онда је то издаја породичних вредности, пропаст Србије и антихришћанска завера. Ово је порука једне меме која је кружила интернетом као део застрашивања са циљем да се оправда Антипрајд.
Фотка која је узета за монтажу која је кружила интернетом настала је током Прајд Марша у Њујорку 2015. године, Прајда на ком се славила пресуда Уставног Суда САД по којој је истополним паровима заштићено право да се венчају било где у земљи. Ова фотка је током Антипрајд хистерије стављена у контекст антихришћанских вредности. Испада да су хладно родитељско понашање, негирање емотивних потреба детета и држање свог детета на дистанци - хришћанске вредности. А нису.
Најперверзнији моменат „ „Литије за спас Србије" " - поред коришћења хришћанских симбола за промовисање антихришћанских вредности и поруке да ће се Србија спасти само ако наставимо да се делимо на повлашћене и „потрошне" људе - јесте проглашење растурених породичних односа и родитељско оштећивање детета за породичне вредности.
Приче о томе како хомофобија уништава породице долазе из целог света, укључујући и Србију.
Једна од прича о утицају хомофобије на разарање породице, прича која је верификована од институција, јесте убиство четворогодишњег детета од стране мајке која је веровала да јој је четворогодишњи син, Закари Дутро Богес, хомосексуалац. По начину на који дете говори и хода, мајка је закључила да је дете геј и неколико дана после 'преваспитавања' батинама син јој је умро.
Хомофобија натера родитеље да своју децу уништавају и психички и физички, као што је у случају родитеља који уместо љубави, изаберу да децу предају другима на злостављање. Пракса у којој се кћерка преда члану породице на силовање како би њена сексуалност била 'коригована' присутна је широм света (1, 2), понекад и уз родитељско посматрање са стране.
Број прича о родитељима, који под утицајем хомофобије своју децу истерају из куће, бескрајан је. Једна од тих прича је доспела у српске медије пре око 10ак година, када је отац избацио свог сина, Стефана Радовића, из куће јер је „осрамотио породицу у два села". Након медијске приче, отац је дозволио да се врати кући, али та кућа није била дом, већ пакао због чега је после око годину дана покушао самоубиство.
Осим што је усмерена на уништавање живота геј особа, хомофобија је усмерена и на психичко уништавање родитеља који изаберу да своје дете воле.
Жеља сваког родитеља који воли своје дете јесте да му дете буде збринуто - „да има да једе, да има да обуче" и да буде сигурно. Хорор који пролазе родитељи услед позива на убиство њихове деце... Страх који осећају јер постоји мржња према њиховој деци... Немоћ док гледају угрожавање своје деце...
Међу многим имплицитним порукама упућеним са циљем разарања породица, а које је хомофобија прећутно узвикивала на Антипрајду, послата је и порука „немој случајно да ти дете буде геј".
Ова порука је застрашивање будућих родитеља. Она будућим мамама и татама говори да је рађање новог живота коцкање са хомофобијом. Ако се случајно деси да је дете геј, онда узалуд сав родитељски труд да се детету обезбеди добар живот. Њихово родитељство је унапред пропало. Боље да размисле пет пута, пре него се упусте у стварање новог живота. Ово упозорење директно ради против наталитета Србије.
И на крају, у најавама за нови Антипрајд, прети се цифром од 100 000 људи на улицама. Ако тих 100 000 људи има, рецимо, 20 000 потомака, међу њима је - према најконзервативнијим статистикама - 100 LGBT деце. То је још један пример како хомофобија окрене родитеље, а и шире друштво, против своје деце.