Film| In memoriam| Kultura| Obrazovanje

Zbogom, Profesore!

mlekac RSS / 08.01.2023. u 19:40

324593606_606821838114358_317499337309457267_n.jpg?_nc_cat=103&ccb=1-7&_nc_sid=8bfeb9&_nc_eui2=AeF2EQpZQ8p3P3AGmJZS3Xla-BUAJjNhkZ34FQAmM2GRnadlM971vMeeFycTKBwBd-Y&_nc_ohc=LDx7jvwGN9UAX-fJt3H&_nc_ht=scontent.fbeg2-1.fna&oh=00_AfAxD-r6OckG1SeivpEKJM4zp8k4tDmNk_ZAof-brQA-Vw&oe=63BF586D



Zinaid Miki Memišević 1950-2023

Da, znam da ti to nije bio "glavni" poziv, da si ovde bio poznatiji kao glumac, ali, za mene i moje drugare iz odeljenja uvek ćeš ostati Profesor. Sa velikim P. 

 


Onaj, koji je ušetao,  tog prvog časa, vitak i mlad, u džinsu, bacio dnevnik o katedru, saopštio nam svima da unapred imamo zaključene petice iz njegovog predmeta i onda krenuo da nas proziva: "A kako se VI zovete?!" 

 


Gledali smo, zbunjeni, to čudo, ne mnogo starije od nas, koje se nama, uglavnom klinkama (većinski žensko odeljenje) obraća sa "VI".


Bilo je to davne 1980. Bili smo "Šuvarice", druga generacija, upisani u treću godinu XIII beogradske gimnazije na smer spiker-voditelj. Jedan od predmeta toliko novih da ne da nije imao udžbenike, nego, verovatno, ni jasno definisan program, bila je "Scenska kultura". Na sreću moje generacije, za profesora iste dodeljen nam je veliki Zinaid Memišević.

 

Predavao nam je "samo" dve godine, ali je u svima nama ostavio neizbrisiv trag. 

 

Strpljivo nas je učio kako se sedi, kako se stoji, kako se hoda, kako se silazi niz stepenice, kako se diše, kako se artikulišu reči, kako se govori poezija, kako besedništvo, kako se čitaju vesti... 

 

Vodio nas je u Narodno gde je tada igrao, na probe i predstave, na Akademiju na časove dikcije, akrobatike, scenskog pokreta, pripremao sa nama naše, srednjoškolske, predstave, okupljao nas u svom potkrovlju, u Svetozara Markovića, gde smo diskutovali o tako "bitnim" temama za sedamnaestogodišnjake...

 

Učio nas je životu. 

 

Mirno, strpljivo, uvek sa osmehom, uvek na raspolaganju da sasluša, objasni, usmeri. Profesor sa velikim P. 

 

Iako je izučio za glumca. 

 

Postoje, eto, ti neki ljudi koji su prirodni pedagozi. Koji, jednostavno, znaju kako da priđu deci i mladima i da se, bez mnogo napora, sa njima sporazumeju. 

 

Zinaid je bio jedan od tih. 

 

Zato nas je sve jako pogodila vest da nas je zauvek napustio. 


Zbogom, Profesore! Mnogo ćeš nedostajati.



Komentari (27)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 00:54 09.01.2023

ante diem

svojim је prisustvom, kroz život, ušao u naša srca

ужасава............ оно ..........баш
одлазак Познатих... (најезда),
читам: јуче је небо обогатила
још једна............. сјајна звезда


п.с.
и гле на уму ми тужни запис
да не постоји животни БИС

mlekac mlekac 02:37 09.01.2023

Re: ante diem

Nažalost, ne postoji. No, neki za života urade više nego ostali. Moj Profesor je bio od tih.
shmoo shmoo 09:14 09.01.2023

Све је мање људи које сам некада познавао



И ја га се сећам из 13. гимназије, односно преко оних који су били на истом смеру и на истом занимању као и ти, па сам Професора тако и упознао.

mlekac mlekac 09:27 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

Mi smo mu bili prva generacija. I njemu i Ljubici Koprivici. Zato smo, valjda, imali i poseban odnos? Iako je bio sjajan i sa svima posle nas.
Recimo, kad smo imali matursko veče, došao je posle predstave. Tri sata "Mefista" u Narodnom i onda je došao na naše matursko. To su neke stvari koje se pamte...
Je l' i tebi predavao?
shmoo shmoo 09:39 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

mlekac
Mi smo mu bili prva generacija. I njemu i Ljubici Koprivici. Zato smo, valjda, imali i poseban odnos? Iako je bio sjajan i sa svima posle nas.
Recimo, kad smo imali matursko veče, došao je posle predstave. Tri sata "Mefista" u Narodnom i onda je došao na naše matursko. To su neke stvari koje se pamte...
Je l' i tebi predavao?



Није (на жалост). Али замало.

То је прича за себе.

Био сам трећа генерација шуварице у 13. гимназији, неке моје другарице и другови из генерације и друштва у којем сам се кретао уписали су спикер-водитељ. (Нпр. такође покојни Мекси, касније, деведесетих, на ТВ Политика, затим Горица Зарић, и касније Јовановић, на РТС и још неки други.)

Замало и ја да упишем тај смер, односно то занимање спикер-водитељ (имао сам бодове, а 13. гимназију сам сматрао својом школом, цела фамилија ишла у њу) него када сам кренуо да се упишем на трећу годину на степеницама гимназије налетим на Неђу математичара, до те године заменика директорке Чабрићке која је баш тада одлазила у пензију, који ме питао куда сам пошао, па када сам му рекао, он ми само процедио кроз зубе:

"Само преко мене мртвог."

Није хтео да ми да ни у школу да уђем.

(Неђа ме мрзео к'о Немца, предавао ми је у другој години гиманзије и био је уверен да сам ја начисто упропастио његово комшиче, извесног Мулића, па то никако није могао да ми опрости... А Мулић био још гора бараба од мене него се пред Неђом, својим комшијом, фолирао као добро дете.

И ето, после сам са тим истим Неђом професором математике био колега у истим зборницама и истим школама. Живот, јбг...)

И тако сам на крају завршио трећу и четврту годину у Земунској гимназији, такође смер култура и информација, али занимање коректор-инокоректор.

Али ето, замало да и мени твој Професор такође буде Професор школској учионици макар годину дана.

Свеједно, упознао сам Професора ван часова, преко оних поменутих другарица и другова.

И запамтио то познанство јер о њему мислим исто што и ти.


Iako je izučio za glumca.



Postoje, eto, ti neki ljudi koji su prirodni pedagozi. Koji, jednostavno, znaju kako da priđu deci i mladima i da se, bez mnogo napora, sa njima sporazumeju.



Zinaid je bio jedan od tih.


mlekac mlekac 09:59 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

Da, vidim po FB da se mnogi njegovi bivši učenici javljaju. Zaista je bio Profesor za pamćenje.
mlekac mlekac 10:03 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo
када сам кренуо да се упишем на трећу годину на степеницама гимназије налетим на Неђу математичара, до те године заменика директорке Чабрићке која је баш тада одлазила у пензију, који ме питао куда сам пошао, па када сам му рекао, он ми само процедио кроз зубе:

"Само преко мене мртвог."

Није хтео да ми да ни у школу да уђем.



Neđa i Čabrićka su tada odlazili u penziju, a za direktora je došao Despot. A u tvojoj ili generaciji posle tvoje bila je i Dragana Katić. Ja sam "krivac" što je tu završila - znale smo se sa srednjoškolskog hora, pa je čula od mene da postoji taj smer i onda se upisala...

shmoo shmoo 10:45 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

mlekac

Neđa i Čabrićka su tada odlazili u penziju



Чабрићка јесте, а Неђа је предавао после барем још 15 и кусур година.

Зато ти и кажем да смо у једном тренутку били колеге и у зборници, у Хемијској школи преко пута 13. гимназије. Крајем деведесетих је као разредни старешина изводио своју последњу генерацију матураната из Хемијске и онда је отишао у пензију.

Сећам се тога јер ми је донео матурске радове, писмене задатке из српског, које је колегиница већ прегледала и дала деци оцене и тражио је од мене, онако у хаосу и журби као и увек када си разредни на завршној години неке школе, да се само протоколарно потпишем као један од три професора српског испод тих оцена. Ја му рекао да не могу ја то тек тако, морам натенане да прегледам, не стављам ја свој потпис испод нечега што нисам ја оценио и прегледао (зезао сам се, наравно).

Јадан Неђа, онако у хистерији са жељом да што пре заврши посао као разредни тог одељења, позеленео је у секунди, почео да прави оне његове тикове као да га жуљају крагна и кравата и почео да виче на мене:

"Немој да ме нервираш!!! Нервирао си ме и као ђак, сада ме опет нервираш и овде као колега!!!"

А стварно нисам издржао, морао сам да га зезам. И потписао сам, наравно, одмах да га не секирам даље.




П.С. -
почео да прави оне његове тикове као да га жуљају крагна и кравата


Никада нисам заборавио како Неђа уђе у нашу учионицу у 13. гимназији да држи час, почне тако да ради главом док гледа шта пише фломастером на рагастову изнад врата и пита цело одељење:

"Ко вам је тај дуран дуран? Је л' он иде у ваше одељење?"







Као професор, Неђа је био антипод Зинаиду.

Али да ти кажем нешто, Млекац... После ових мојих 30 и кусур професорских година и 16 ученичко/студентских година...

Добро је када имаш пред собом као професоре људе разних фела и карактера и када као ђак осетиш свакога од њих на својој кожи, што се каже.

Вреди то искуство после у животу чиме год да се неко бави.

Упокојио се и Неђа, како сам чуо. Има томе 4-5 година, можда и мало више.


П.П.С. -
A u tvojoj ili generaciji posle tvoje bila je i Dragana Katić.


Сећам се лица, које сдам годинама касније препознао и на ТВ екрану, али је нисам упознао.

А сећаш ли се ти оне импровизоване дискотеке "13" у нашој гимназији петком?

Ту су и Пилоти, у оној првобитној постави са Андром басистом, имали једну од својих првих свирки уживо и пре објављивања прве плоче.









Мислим да је и Јацке ( "Шизике" - десно на слици, бела минђуша ) у генерацији са Мексијем, Горицом и Драганом Катић такође била на спикерима али нисам сигуран.


mlekac mlekac 21:37 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo


Као професор, Неђа је био антипод Зинаиду.

Али да ти кажем нешто, Млекац... После ових мојих 30 и кусур професорских година и 16 ученичко/студентских година...

Добро је када имаш пред собом као професоре људе разних фела и карактера и када као ђак осетиш свакога од њих на својој кожи, што се каже.

Вреди то искуство после у животу чиме год да се неко бави.


Tu se slažemo. Mi smo tu lekciju najbolje naučili upravo na srpskom. Pošto nam je predavao skoro ceo kolegijum profesorki srpskog u XIII. Ljilja Nikolić - proučavanje književnog dela, Ljubica Veličković (posle Koprivica), inače Ljiljina učenica, samo 5 godina starija od nas - govornu kulturu, Mira Vasić (naša razredna) - dijalektologiju i akcentologiju i onda, kao totalna suprotnost Olja Krunić - standardni SH.

I sad zamisli naš šok prvi put kad su se poklopile lektire kod Ljilje i Olje? Ljilja nadasve maestralna, (valjda se još uvek koriste čitanke koje je ona slagala), uči nas analizi, ulazi u suštinu, a naspram nje Krunićka koja je u fazonu: "Da se Đura Jakšić nije napio i da ga nije priteralo da izađe da mokri u dvorištu, i da tamo nije video vrapce mi ne bi imali pesmu Na liparu".

I sve u tom fazonu. Ako treba nešto da se analizira, bitno je da pomeneš da je delo puno metafora i atributa i OK si... Znači, potpuna suprotnost!

Tada smo mrzeli časove kod nje, a danas, kažu mi školske koje su krenule tvojim putem da je dobro što smo je imali, da nauče kako NE treba predavati srpski!


А сећаш ли се ти оне импровизоване дискотеке "13" у нашој гимназији петком?


Dole u podrumu? Tu smo imali postavljen "studio" za praktične vežbe i ozvučenje.

Ekipe tvog godišta se slabo sećam jer smo bili suprotna smena.
mlekac mlekac 21:46 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo

П.С. -
почео да прави оне његове тикове као да га жуљају крагна и кравата


Никада нисам заборавио како Неђа уђе у нашу учионицу у 13. гимназији да држи час, почне тако да ради главом док гледа шта пише фломастером на рагастову изнад врата и пита цело одељење:

"Ко вам је тај дуран дуран? Је л' он иде у ваше одељење?"




Ja pamtim jedno nastavničko veče, mislim da je bilo nešto oko ekskuzija, uglavnom, prisustvovali smo i mi, đaci, valjda smo bili u đačkom parlamentu ili tako nešto.

Poenta priče - Čabrička odbija neki naš, đački, zahtev, a Neđi dopalo da to saopšti i obrazloži. I krene Neđa, sa sve tikovima, te ovako, te onako, te ne može zato, a i kad bi moglo ipak ne bi moglo i tako jedno 20 minuta.

Za to vreme Brka (Branko Plješčić), profesor filozofije i logike vrlo napadno drema. I taman kad je Neđa, mučenik, počeo završnu reč, Brka se trgne, pogleda ga i progunđa: "Ti još uvek tupiš? Daj, bre, deca su u pravu i uradite kako vam kažu, udaviste nas više!" A pošto je Brka bio strah i trepet za celu školu, uključujući Neđu i Čabričku, izborismo se da bude po našem...


predatortz predatortz 22:11 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао


И тако сам на крају завршио трећу и четврту годину у Земунској гимназији, такође смер култура и информација, али занимање коректор-инокоректор.


Коју сада похађа мој старији син. Друштвени смер, који ја да га нервирам зовем "ненасилна комуникација".

Ситна родитељска пакост јер се у мојој фамилији они који не иду на природно-математички сматрају шкартом.


Едит:

Да се не увредите домаћица и ти, наравно да се зезам.
Ми смо, уз неке изузетке, математички оријентисана породица и то су наше интерне шале.
mlekac mlekac 22:51 09.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

predatortz


Да се не увредите домаћица и ти, наравно да се зезам.
Ми смо, уз неке изузетке, математички оријентисана породица и то су наше интерне шале.


Domaćica bi se uvredila da nije bila na faksu ista grupa ko i Tasa, samo drugo slovce. Mi smo lingvisti. A lingvisti vrlo brzo nauče da je lingvistika, u suštini, primenjena matematika. Tako da nema uvrede.

shmoo shmoo 00:48 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

mlekac

Tada smo mrzeli časove kod nje, a danas, kažu mi školske koje su krenule tvojim putem da je dobro što smo je imali, da nauče kako NE treba predavati srpski!





То сам мислио.

Dole u podrumu? Tu smo imali postavljen "studio" za praktične vežbe i ozvučenje.


Тако је.

Brka se trgne, pogleda ga i progunđa: "Ti još uvek tupiš?... bio strah i trepet za celu školu




Брка прозове мог другара Кому да одговара, Коматину Ивана, сина Љиље Коматине, историчарке у Тринаестој и Бркине колегинице из зборнице.

Коматина се прво отпакује 15 минута из клупе док устане (тренирао кошарку у Звезди) споро да спорије не може.

"'Ајде, Коматина, реци ми нешто о Сократу," каже Брка.

"Мислите, професоре, оно Сократ, Буда, Исус?"

"Седи, Коматина, један."

Следећих 15 минута Кома пакује ноге под клупу... Прође час.

shmoo shmoo 01:01 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

predatortz

јер се у мојој фамилији они који не иду на природно-математички сматрају шкартом.

Да се не увредите домаћица и ти, наравно да се зезам.
Ми смо, уз неке изузетке, математички оријентисана породица и то су наше интерне шале.



И у мојој фамилији је исто. Али навикао сам током година па више и не реагујем. Навићи ће се и твој син.

mlekac

A lingvisti vrlo brzo nauče da je lingvistika, u suštini, primenjena matematika. Tako da nema uvrede.


Баш тако.

И мени је све то блиско једно са другим, математика, језик и музика. Некако ми је све то компатибилно у глави, уопште ми не представљају супротности. Напротив.

И као ђак више успеха сам имао на школсим такмичењима из математике него из српског.

softelectronics_e softelectronics_e 08:15 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

predatortz

И тако сам на крају завршио трећу и четврту годину у Земунској гимназији, такође смер култура и информација, али занимање коректор-инокоректор.


Коју сада похађа мој старији син. Друштвени смер, који ја да га нервирам зовем "ненасилна комуникација".
...

Da, stvarno!
Čemu to služi?
softelectronics_e softelectronics_e 08:17 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo
predatortz

јер се у мојој фамилији они који не иду на природно-математички сматрају шкартом.

Да се не увредите домаћица и ти, наравно да се зезам.
Ми смо, уз неке изузетке, математички оријентисана породица и то су наше интерне шале.



И у мојој фамилији је исто. Али навикао сам током година па више и не реагујем. Навићи ће се и твој син.

mlekac

A lingvisti vrlo brzo nauče da je lingvistika, u suštini, primenjena matematika. Tako da nema uvrede.


Баш тако.

И мени је све то блиско једно са другим, математика, језик и музика. Некако ми је све то компатибилно у глави, уопште ми не представљају супротности. Напротив.

И као ђак више успеха сам имао на школсим такмичењима из математике него из српског.


Samo si preskočio lekcije iz svođenja na najmanji zajednički sadržalac.
shmoo shmoo 09:32 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

softelectronics_e

Samo si preskočio lekcije iz svođenja na najmanji zajednički sadržalac.



То сам препустио онима хиперинтелигентнима који ће нам у 140 карактера очас посла објаснити свеукупну судбину Света и Човека од почетка Времена и одмах нам уједно дати смернице за пут у Светлу Будућност.

Не досеже моја памет до тих висина па се зато и не упуштам у то градиво.






(EDIT: Млекац, дубоко сам убеђен да Професор не би имао ништа против ове музике. )

softelectronics_e softelectronics_e 10:27 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo
softelectronics_e

Samo si preskočio lekcije iz svođenja na najmanji zajednički sadržalac.



То сам препустио онима хиперинтелигентнима који ће нам у 140 карактера очас посла објаснити свеукупну судбину Света и Човека од почетка Времена и одмах нам уједно дати смернице за пут у Светлу Будућност.

Не досеже моја памет до тих висина па се зато и не упуштам у то градиво.






(EDIT: Млекац, дубоко сам убеђен да Професор не би имао ништа против ове музике. )


Taj kome je potrebno 140 karaktera je esejista.
mlekac mlekac 17:54 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo


(EDIT: Млекац, дубоко сам убеђен да Професор не би имао ништа против ове музике. )



Definitivno! Mislim da bi mu bila draga i muzika i naše prisećanje na XIII
mlekac mlekac 18:11 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

shmoo

"Седи, Коматина, један."



E, nije to bezveze... Kod Brke su postojale samo dve ocene - kec ili petica. Al' nije svako mogao da ima keca.

Jer, mi (jesam, bila sam od tih) koji smo "zaslužili" keca jedini smo imali pravo da na njegovim časovima diskutujemo i polemišemo. Ovi sa peticama imali su da klimaju glavom i odgovaraju: "Da, profesore, tako je profesore!"

A opet, na kraju godine, mi sa kečevima podobijamo trojke, onda ubedi razrednu da nam to digne na četvorke i na kraju balade, on lično, traži za određene (jesam, bila sam ta) da nam podigne ocenu na peticu.

A inače, to što smo imali keca takođe nije značilo da možemo da se izvučemo od učenja filozofije. O, ne! Mi smo češće prozivani i morali smo da je znamo, čini mi se, mnogo bolje od "petičara". Ali, kec je stajao do kraja godine.

(Ja sam ga "zaslužila" jer sam dolazila u školu u klompama, a to ga je mnogo nerviralo. Tanja Piper jer je na početku godine jednom zakasnila sa odmora 5 minuta. Posle toga je uvek morala da "kasni". Da mu ne kvari naviku. Bukvalno je stajala pored vrata, čekala da uđe i onda ulazila iza njega)


softelectronics_e softelectronics_e 18:33 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

mlekac
shmoo

"Седи, Коматина, један."



E, nije to bezveze... Kod Brke su postojale samo dve ocene - kec ili petica. Al' nije svako mogao da ima keca.

Jer, mi (jesam, bila sam od tih) koji smo "zaslužili" keca jedini smo imali pravo da na njegovim časovima diskutujemo i polemišemo. Ovi sa peticama imali su da klimaju glavom i odgovaraju: "Da, profesore, tako je profesore!"

A opet, na kraju godine, mi sa kečevima podobijamo trojke, onda ubedi razrednu da nam to digne na četvorke i na kraju balade, on lično, traži za određene (jesam, bila sam ta) da nam podigne ocenu na peticu.

A inače, to što smo imali keca takođe nije značilo da možemo da se izvučemo od učenja filozofije. O, ne! Mi smo češće prozivani i morali smo da je znamo, čini mi se, mnogo bolje od "petičara". Ali, kec je stajao do kraja godine.

(Ja sam ga "zaslužila" jer sam dolazila u školu u klompama, a to ga je mnogo nerviralo. Tanja Piper jer je na početku godine jednom zakasnila sa odmora 5 minuta. Posle toga je uvek morala da "kasni". Da mu ne kvari naviku. Bukvalno je stajala pored vrata, čekala da uđe i onda ulazila iza njega)



Sudeći po opisanom, taj je bio neka teška budala.
predatortz predatortz 18:41 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

Sudeći po opisanom, taj je bio neka teška budala.


Sve škole imaju te likove koji tripuju da treba da budu posebni, pa se ponašaju ekscentrično.

A samo treba da dobro rade svoj posao. Odnosno, da reprodukuju ono što predaju tako da drže pažnju učenicima koji će to znanje usvojiti u skladu sa njihovim mogućnostima ili limitima.

Jer, na kraju se ispostavi da su najbolji predavači bili oni koje smo u mladosti smatrali za dosadne. Oni koji su se držali metodologije, po njoj predavali, po njoj ocenjivali i insistirali na onome što ona zahteva.



softelectronics_e softelectronics_e 19:04 10.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

predatortz
Sudeći po opisanom, taj je bio neka teška budala.


Sve škole imaju te likove koji tripuju da treba da budu posebni, pa se ponašaju ekscentrično.

A samo treba da dobro rade svoj posao. Odnosno, da reprodukuju ono što predaju tako da drže pažnju učenicima koji će to znanje usvojiti u skladu sa njihovim mogućnostima ili limitima.

Jer, na kraju se ispostavi da su najbolji predavači bili oni koje smo u mladosti smatrali za dosadne. Oni koji su se držali metodologije, po njoj predavali, po njoj ocenjivali i insistirali na onome što ona zahteva.




Ma normalno!


literatesa literatesa 11:59 11.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

Замало и ја да упишем тај смер, односно то занимање спикер-водитељ

Taso, ti bi bio dobar spiker. Pedantan. Pretpostavljam, ne znam imaš li neku govornu manu. Hm, da imaš ne bi valjda razmišljao o tom zanimanju? Ali, ko zna, je li? :)


Lijep čovjek na slici, zamišljam da tako izgleda Djeda Mraz kad skine bradu i kaput. :)
shmoo shmoo 14:54 12.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

literatesa

Taso, ti bi bio dobar spiker. Pedantan. Pretpostavljam, ne znam imaš li neku govornu manu. Hm, da imaš ne bi valjda razmišljao o tom zanimanju? Ali, ko zna, je li? :)



Ма ни помислио нисам да се бавим тим послом у свом животу, никада нисам гајио такве амбиције, него је то било занимање које је у шуварици спадало у смер култура и информација а то је значило проходност на Филолошки/Филозофски факултет.

Било и занимање новинар-сарадник, такође култура и информација, у 13. гимназији али за то нисам имао довољно бодова.

Постојало је на том смеру и занимање организатор културних активности, али то је било у некој гимназији у Београду до које бих такође морао свакодневно да се возим бусом.

А на Бановом брду и данас као и онда постоје само две средње школе до којих ја не морам да користим градски превоз да бих дошао до њих: Хемијска школа (нема ни говора о Филолошком/Филозофском факсу после ње без додатних квалификационих испита) и Тринаеста у којој је постојао тај смер култура и информација у оно време.

На општини Чукарица постоји и данас поред ове две још само једна средња школа. То је машинска школа "Лола" у Железнику. (Школа још увек опстаје иако се некадашња истоимена фабрика од 5000 радника данас свела на једну омању алатницу.)

Али и та трећа чукаричка средња школа је и у оно време била машинска школа као и данас (дакле, ништа филологија ) и до ње бих морао да се возим градским превозом што сам покушавао онда при упису да избегнем.

Отуд моја идеја да упишем занимање спикер у 13. гимназији за које сам имао довољно бодова за упис, али ту идеју нисам спровео у дело (рекох горе, због Неђе математичара ), па сам на крају матурирао у Земунској гимназији са занимањем коректор-инокоректор (такође смер култура и информација) које ми пише на дипломи после матурирања.

(Што је на крају приче испало сасвим у реду за оно шта сам после студирао, српскохрватски језик и општу лингвистику, али сам се зато 2 године возикао аутобусом 88 од Бановог брда до Земуна. Не жалим, за те две године Земун ми је поред Бановог брда и Дорћола постао трећи омиљени крај Београда у којем се осећам као свој на своме... Сви остали делови Београда су ми иностранство. )

Имај у виду да сам био трећа генерација која је ишла по том реформисаном, тзв. усмереном, образовању које данас називамо шуварица. Млекац је била друга генерација. И у праву је Млекац за оно што рече... Све је то свима нама било још увек ново, непознато... За неке предмете ни уџбенике нисмо имали, тек су касније написани...

Па кад већ причамо о тим занимањима која нама, ђацима по Шувару, пишу на дипломама после завршене средње школе/гимназије...

Мој комшија из улице (генерација као Млекац) завршио Хемијску школу по том Шуваревом моделу и на дипломи му пише занимање техничар за бетон и асфалт.

Е, отприлике такав бих ти спикер ја био, драга моја.

К'о техничар за бетон и асфалт.


Lijep čovjek na slici, zamišljam da tako izgleda Djeda Mraz kad skine bradu i kaput. :)



Зинаид?

Сјајан човек. Благородан.

Лепо си ово рекла за њега.

И тачно речено.

literatesa literatesa 18:19 12.01.2023

Re: Све је мање људи које сам некада познавао

Е, отприлике такав бих ти спикер ја био, драга моја.

:)
selica_nena selica_nena 21:38 13.01.2023

Profesor

Kako je divno i potresno pročitati ovako nešto!
Ima tih čudesnih ljudi u školama koji ostave dobar trag i sve dok oni postoje i škole imaju smisla.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana