I srce i duša i ljubav

Ja bih zaista volela da mogu da svoju pamet, dušu, srce, ljubav skroz izvučem iz sebe, pa da delim po svetu, ali ni tada to ne bi tvrda srca osetila, zatvorene oči videle, zamandaljen mozak prihvatio.

Ja bih zaista volela da mogu svoje oči da dam na jedan dan svim ljudima, da vide sve lepote ovoga sveta, da vide svetlost u tami, da vide dalje od zvezda, ali ni tada crne oči ne bi uzeli, jer nisu dovoljne, želeli bi više.

Ja bih zaista volela da mogu da dam ruke koje grle jače od svega na svetu i usne koje ljube toplije od sunca, pa ni tada ne bi hteli ni ruke ni usne, jer ne žele toplinu, draže su im  hladnoća i samoća.

Ja bih volela da dam bose noge koje gaze po travi mekoj poput paperja na jutarnjoj rosi, da osete slobodu tek probuđene zemlje, ali ni tada ne bi hteli slobodu, jer vole svoje lance koji im režu meso. 

Ali ja ne odustajem, jer bih odustajanjem prizvala sve Pandorine demone da rasture svu ljubav i radost i zavladao bi haos koji iovako deli sve nas i nestala bi ljubav.

A  ja volim ljubav, i crne oči, i rosnu travu, i zvezdano kićeno nebo, i zlaćane svodove i toplinu i nežnost i ovaj naš svet od lepote satkan i ne želim da pristanem ni na jednu podelu koja bi otrovala moje srce koje je za ljubav stvoreno.

Nemojte mi uzeti ljubav nikada.