Sve smo lepo isplanirali, četiri godine samo vas gledamo, a onda postajemo stranka, uzimamo 5% glasova i ulazimo u parlament na talasu narodnog nezadovoljstva vladavinom DOS-a, neispunjenim obećanjima, nedovoljnim raskidom s bivšim režimom itd. Takav je bio plan, osmišljen još u leto 2000, dok je Milošević bio na vlasti. Međutim, ti izbori su došli krajem 2003, godinu dana ranije nego što je planirano. Odmah po raspisivanju izbora pogledali smo istraživanja javnog mnjenja, imali smo oko 5%, jes' da nije sve po planu, ali rešili smo da ipak registrujemo stranku.
Demokratska stranka je katastrofalno loše stajala po tim istraživanjima, imali su manje od G17+, jedan broj razočaranih glasača DS je potencijalno naginjao Otporu i mi smo tu videli šansu. Registovali smo stranku, krenuli u kampanju, a onda je ničim izazvan, Boris Tadić postao nosilac liste DS-a, (a sva su istraživanja rađena za Živkovića kao nosioca liste) zaustavio pad popularnosti DS-a, a istovremeno zaustavio vrtoglavi rast Otpora na nekih 1.6%. Drugim rečima, Boris Tadić nam je oteo birače koji možda nisu bili naši, ali su nama pripadali, mi smo ih prvi videli (znate već taj argument još iz OŠ).
I eto tako, nismo ušli u parlament i kao što vidite, nismo mi krivi za izborni neuspeh Otpora, kriv je Boris Tadić i zato ga mrzim. Ali ne samo zbog toga. Ima još razloga, ihahaj! Mrzim ga što je hteo sa Koštunicom u vladu. Mrzim ga što nije hteo sa Koštunicom u vladu.
Mrzim ga što sprečava da se formira prirodna koalicija DSS-SRS-SPS, a svi znamo da bi bilo mnogo lakše da se kukumavči kad bi oni preuzeli vlast, i što pokušava da stvori neprirodnu koaliciju Čanak - Tadić - Dinkić - Drašković - Dačić - Krkobabić - Palma.
I kad se već udružuje s SPS-om, što to ne radi pod njihovim uslovima, kako već cela čaršija bruji, nego će na kraju da se nastavi ista politika koja je vođena posle petog oktobra, politika pukog učlanjenja u EU, a svi znamo da prvo mora da se vrati politika koja je vođena pre petog oktobra, pa da sve propadne, pa tek onda da se vodi prava politika, koja će ovom narodu da usadi evropske vrednosti, a ne samo da dovede do pukog učlanjenja u EU. E zato ga mrzim, mada je onaj prvi razlog, da se ne lažemo, najvažniji.
Sigurno se pitate, ako mrzim Tadića, koga onda volim?
Volim sebe, a volim i kad me drugi vole.
Ajd' raspalite sad vi, zašto mrzite Borisa Tadića?