Iz keca u kec

Tog avgustovskog popodneva godine 256 pre nove ere, u Atina je bila nesnosna vrucina. Da je tada postojao Kamenko Katic, a nije, on bi sigurno proglasio Atinu najtoplijim gradom u Evropi. Stanovnici luksuznog, novosagradjenog atinskog naselja Akropolj su mahom sedeli u debelom hladu svojih vila ili su pak bili na privatnim plazama, krijuci se od vreline koji bi topila asfalt da je bio izmisljen, a nije. Da je postojao Kamenko Katic, a nije, on bi savetovao starije Akropoljce i ljude sa srcanim problemima da ne izlaze na sunce bez preke potrebe. Mudri Akropoljci su uvek bili ispred svog vremena i kao da su culi na TV nisu puno izlazili iz hladova lenjih rezidencija. Ulice Akropolja su bile tuhe. Tihe i puste. Skoro puste... Dva mlada policajca, Galis i Janakis, lenjim koracima su obilazili sektor 1. Njih dvojica su bili poprilicno nadrndani jer su morali da budu u uniformi u da patroliraju vrelom Akropoljkom kaldrmom umesto da uzivaju na plazi. Obojica su iz obliznjeg Termofila dobili prekomandu u policijsku stanicu Akropolj. Nema vise lezernog setnje u kratkoj policijskoj togi na dugoj plazi Termofilskog tesnaca. Nema vise nacara za sunce i mleka za suncanje. U prestonici je zelezna disciplina i mora da se nosi se nosi prestonicka uniforma. Nosili su dugu togu, cizme, stit, mac a i slem sto je prilicno nezgodno na ovoj vrucini koja bi topila asfalt da je izmisljen, a nije. Za pendrek nisam siguran ali tu je bio mac.

Dok su tako Galis i Janakis drzali Akropolj pod samokontrolom, u uobicajeni mir i skoro opipljivu tisinu se zario vrisak, kao vruc noz u buter:

"Upomoc! Upomoc!"

Buckasta Eureka, u tradicionalnoj grckoj tunici marke "Just cavali" bele boje opsivenoj plavim koncem je panicno bezala. Pradine papuce su joj vec spale sa nogu u bezanju. Da je neko mogao da vidi, a nije, video bi siluetu nagog coveka krupnije gradje, rutavog kao medved, sa vidno uspravnim pogledima na svet, kako trci za buckastom sprinterkom dovikujuci:

"Eureka, pronasao sam te! Eureka!"


S druge strane i Eureka je briljirala na terenu. Manevri i finte telom dostojni najboljih igraca americkog fudbala su se smenjivali jedan za drugim i, tamo negde, krajem drugog poluvremena Eureka je uspela da pobegne u jedan od mnogobrojnih kaldrmisanih sokaka. Asfalt u to doba nije bio ni izmisljen ali je izmisljena policija i Eureka je bas natrcala na dva policajca. I to ne bilo koja dva policajca. Naletela je na dva nadrkana plicajca Janakisa i Galisa koji su po kazni prekomandovani iz Aspravalte bas u Atinu gde je disciplina najjaca. Za tog Galisa s mnogo kasnije ispostavilo da ima gen za boks i kosarku koja tada nije bila jos ni izmisljena. Janakis nije imao nikakvog talenta osim sto je bio visok kao Car Dusan koji isto nije bio izmisljen u to vreme, ako ne i malo vislji. Postupajuci po usmenoj prijavi savesne gradjanke, dva nadrkana policajca su vrlo brzo pronasli i savladali popodnevnog Akropoljskog egzibicionistu i odveli ga u stanicu MUP-a Arhtejon.

Galis i Janakis nisu mogli da sakriju iznenadjenje sto je njihovo hapsenje atinskog egzibicioniste toliko izbacilo iz takta sefa policije Sabonisa, koji je, posle viseminutnog driblanja naredio Rigasu, zameniku komandira, da im svira diskvalifikujuce licne greske i izbacio ih iz kancelarije.
Tu u hodniku, na klupi za rezerve,su saznali od kolega, da su uhapsili zasluznog gradjanina i istaknutog naucnika koji ima vrlo povlascen status. Njihovo saznajnje je bilo upotpunjeno sutradan kada su u novinama, procitali da je egzibicionista koji je o trcao kaldrmom, jer asfalt nije izmisljen, u stvari Arhimed, poznati Atinski matematicar, fizicar, astronom i neshvaceni ljubitelj koride. Novine, koje isto nisu bile izmisljene ali ih ja u prici ubacujem na foru "pre roka", dalje kazu da je jucerasnji dan veoma vazan za fiziku jer je ugledni sugradjanin, koji je greskom uhapsen , istrcao go iz svog kupatila da bi obavestio sugradjane da je pronasao pronasao najnoviji Arhimedov zakon. Pricalo se da je Arhimed svoj zatureni zakon pronasao bas dok se brckao u kadi i pravio metanske mehuricu u svom uvoznom, rimskom kupatilu sa italijanskim plocicamae. Mnogo kasnije je ime Eureka uslo u sleng sa znacen,jem "pronasao sam". Tako je i dan danas u Grckoj.


Vazno je da zapamtimo da je do svog pronalaska dosao u kupatilu, jer su kasnija istrazivanja pokazala da veliki broj muskaraca, zbog nametnutog ritma zivota, analizira predstojeci dan ujutru, u kupatilu, dok se kupaju, briju ili dok kenjaju. To su trenuci samoce bez nepotrebnih maski kada je muskarac sam sa sobom. Tada se donose se neki vazne odluke i zakljucci. Kroz istoriju ima puno primera kada su velike licnosti koje su se upisale u istoriju velikim slovima oducile da nesto urade bas u kupatilu.



Uzmimo Strongmanov primer.

Te nedelje, nekog avgusta 2264 godina nakon Arhimedovog otkrica u kupatilu, Majami je bio jedna od prestonica nocnog zivota. I dalje u vrhu top liste najinteresantnijih gradova na svetu. Strongman Majamovic, istaknuti mislioc iznimne dubine misli, filantrop i ljubitelj filmova Caka Norisa probudio se oko podneva u svom iznajmljenom jednoiposobnom stanu. Stanovnici Majami Bica su se vec navikli da pocinju svoje dnevne aktivnosti u momentu kada Strongmen otvori oci. NI ovo jutro nije bilo izuzetak.

Zacudio me je potpuni mir u stanu, sto je skoro nemoguce ako imas dvoje hiper aktivne dece. Naravno da nisam sujeveran ali pazim da ne ustanem na levu nogu. Koristim tajanstveni prekid vatre da iz spavace sobe skliznem u kupatilo. Dok sam sedeo na wc solji sa blagom zebnjom u ocima sam gledao na omanji kotur taolet papira. Samo racionalno i ne panici. Samo racionalno i ima neke sanse da zavrsim prvi dnevni poduhvat neukaljanog... "obraza". Nakon sofisticiranog komunikaciranja sa majkom prirodom, prijatno olaksan susreo sam se sa svojim licem u ogledalu. Tu smo samo ja i ja.


Tako olaksan Strongman je pristupio nanosenju pene za brijanje. Za razliku od obicnih smrtnika, Strongman se brije pod uglom od 360 stepeni, sve u krug. On tako sprecava potencijalne napadace da ga udare po sred razdeljka. Dok odsecnim potezima brijacem uklanja dlake sa lica i glave oseudjene na progon njegov anatomski oblikovan stomak mu ne dozvoljava ni da vidi lavabo ispod sebe a kamo li ponositi simbol muskosti zbog koga je Strongmen dobio nadimak "Pendrek".



Dok stavljam penu za brijanje jos su mi odzvanjale Jovanine reci od sinoc:

"Ja hocu zensku bebu"

kakva bre zenska beba? Pa ja pravim samo muske bebe. Zna se ko pravi zensku decu. To su ljubavnici, jebaci,... Mi, postena inteligencija pravimo musku decu i tacka.

Gledam u ogledalu licim li ja na ljubavnika. Pa ne bas. Kao prvo skoro da sam ocelaveo. Imam samo tanak venac kose iza usiju i na potiljku kao Cezar. Za razliku od vecine ljudi ja se brijem na 360 stepeni. Brijem se u krug, oko cele glave. Ostaju mi bradica, obrve i teska srca priznajem, zbun crnih dlaka koji prkosno viri iz uveta. Tu i tamo progviri i neka iz nosa. Sta su me bre spopale te dlake? Umesto da si sede, kao gospoda na glavi kao na prestolu, one se preselile na ledja i grudi. Cak se zavlace i u nos i usi. Kad god razgrnem usne dlacice da cistim usi onim stapicima kao grmljavina mi odjekuje cuvena izjava Pikija Divljaka, po kome "dlake u usima predstavljaju prvi, siguran, znak smrti". Secam se pokojnog Mladje... Nije imao puno kose ali je imao zbunove u usima.

Kosu odavno nemam, bradica mi pepeljasta, a na grudima bele dlake prave zurku. Na ledjima mi je jambolija ili kako kazu fensi prodavci cebadi na pijaci dzambolaja. Strasno. A kao juce da sam vezivao kosu u konjski rep i bio skoro cosav.

Biva mi jasnije na kog lici onaj tip sto se samnom brije. Postajem isti moj cale. Secam se kada sam ga kao klinac gledao kako pre brijanja, makazicama, gledavsi se u ogledalu sece bele dlake sa prsne vegetacije, pa zatim, po proceduri, prelazi na nos i usi. Ubedjivao sam ga da to nema veze i da ga ja volim najvise na svetu sa svim mogucim dlakama. A evo sada se i meni sede zabadaju u grudi. Direktno u srce.


Jedino mesto bez belih dlaka u koje mogu da se zakunem se prekriva donjim vesom. Celo je, plebiscitarno, pre brijanja, oblozeno crnim paperjem. Posto od stomaka ne mogu da ga vidim, upucujem mu pogled od martinele, preko ogledala. Kao kulira celu situaciju, glumi nekog decka. Pravi se da se neznamo jer je on u formi as ja kao nisam. Koga li on folira? Ako je meni 38 i njemu je. Nek glumi mladica nekom drugom a ne meni. Mi se znamo u dlaku. Mada moram da ga istolerisem jer radi u rudarskim uslovima. Tezak je to leba.

Dlake se prenose sa kolena na koleno i evo vec primecujem da i Joca komentarise njegove dlacice sto se pojavljuju sto na diskretnim a sto na javnim mestima. Primecujem da se sve cesce zatvara se na duze u WC. Valjda je od ove americke hrane. Valjda dete zato nosi lap top u WC da sazna sve tajne varenja american pie. Valja se. Blago njemu, bar ima internet da moze da se edukuje. Ja sam imao video rekorder veliki kao osrednji kofer i jednu jedinu kasetu koja se izlizala na odredjenim scenama i postala crno bela. Ne malo puta sam hvatan, od strane ukucana, u brzom zakopcavanju pantalona i napadnom ignorisanju kliktanja mehanizma, video prozora u svet seksa, koji se iskljucuje. Moji roditelji, ljudi sirokog duha, nisu nasli za shodno da me plase susenjem kicme kada sam bio mali, tako da sam ja sada krunski svedok u osudi praznoverja oko susenja kicme.

Sa penom na glavi, kao Jeti, sa svojih 145kg gusto nalsaganih na skelet od 194 cm u opste ne izgledam kao da mi se osusila kicma. Bas na protiv. Za izgled coveka kome je hirurski odstranjen vrat krivi su moji trapezni misici. Ono su toliko nabrekli da mi povlace celu majicu na gore pa mi se vidi stomak. Od tona i tona tereta prevaljenih preko mene svi misici su mu hipetroficni odnosno nabubreli. Tako i stomak. Umesto lepih plocica ja imam sef. Nema nista da se ljulja, mrada, ali je vidljivo. Godinama ubedjujem ljude da sam ja snagator i da nemam salo... pa pricam kako mi to pomaze kod dizanja kugli, kod prevrtanja automobila... Tu su i masivne podlaktice velicine Popajevih i neobjasnjivo pune butine zbog kojih moje ogromno dupe izgleda kao kiki riki. Imam sve sto je potrebno da ljudi skolone pogled kad se susretnemo na ulici.



Od kada sam u Americi, kao da sam poceo da se usporavam. Ne izlazi mi se onoliko kao i ranije. Cak mi se uopste i ne izlazi. U klubove ne odlazim, osim ako nemam u najavi zaradu od barem 200$. Mnogo se glupo osecam kad nije tako. Radim skoro sve isto i umesto da zaradim ja jos potrosim stotinak zelenih. Ispada nemam vremena i da zaradjujem i da trosim. Tako da kad ne radim radije se odlucim da sedim kod kuce. Bermudski trougao je zakon. Kauc - daljinski - telrvizor je misteriozna zona u kojoj su mnogi ljudi nestali ili su se probudili tek ujutru kada ih pusti neobjasnjiva sila koja pojacava gravitaciju.

A i ta gravitacija kao da na mene deluje jace. Stalno sam bre nesto umoran. A stalno radim. Zivot mi se pretvorio tacno u ono cemu sam se rugao kao mladji: posao - pidzama - posao. S tim sto sam ja, kao zasluzni borac za prava radnika, dobio upgrejdovanu verziju pidzama - posao - posao - pidzama. Svakog dana radim na dva radna mesta. U svakom trenutku negde kasnim ili me barem neko ili nesto ceka. Sa porodicom se vidjam u protrcavanju. Zbog ritma zivota koji mi je nametnut samo vikendom provodim vreme sa porodicom. Njima su radni dani spori i nesadrzajni jer se ceka tata da nas organizuje. Pokusavam da ne pokazujem da sam premoren i neispavam. Za sada ide nekako. Za komotnije zivljenje potreban je ipak dobar biznis. Plata je dovoljna samo za prezivljavanje. Jedva cekam vikend da se izigram sa decom, a boga mi i sa Jovanom. Tada obicno kupujemo provod na kilo u nekom od zabavnih parkova, odlazimo na NBA utakmice, soping, ... Pa kad se deca uspavaju ispunjavam nagomilane bracne obaveze. Ko postena inteligencija.



Dogadjaj koji nam solidno ubrza kulturno zabavni sadrzaj su kad nam neko dodje u goste. Onomad nam, direktno iz Srbije, bili Zika Pakom i Nino. Pre njih bio i Trijada Goran. Bili i neki blogeri, pa neki nasi NBA kosarkasi sto sudiji jebali "i cerku",... Bio i Zvonko Karanovic koji jos uvek vesto eskivira "Ninovu nagradu". Skoro nam bila u goste i Milica, nasa drugarica koja studira Hjustonu. Kao u pesmi Dzonija Stulica, igra kosarku i slusa Igi Pop. U stvari igra odbojku i slusa hip hop. Nekada sam trenirao sa njenim caletom, u istoj teretani. Jos mi je u secanju kao krzljavi devojcurak koji je razvlacio neku barbiku po teretani.

Vidim da i Jovanu je zaintirgiralo zasto se ponasam prema Milici kao prema detetu. Pa zato sto je jos devojcica...Pa zato sto sam drug sa njenim tatkom i pamtim je kada je po teretani igrala sa lutkama dok smo mi zlostavljali sipke i tegove po teretani.

- Pa Milane, da te obavestim, nas dve smo isto godiste...

Auu kolko sam mator. Kad sam ja osvojio prvu titulu i oreol najjaceg, Jovana je isto presvacila barbiku i pravila kolacice od blata. Ona je po godinama bliza Joci nego meni.

Probam pristrasno da u ogledalu nadjem slicnosti sa imaginarnim prototipom ljubavnika. Ajde lepo je da se ima malo deblji vrat. 10 cm deblji nego Tajsonov. Pa i ramena velicine toster. Ok su i grudi kao dve nagazne mine... Ali Stomak.. Da probam da ga ignorisem?


Kap u prepunoj casi je izvesni Simone Kavaleti. Totalno nebitan lik koji je nepozvan usao u moja svakodnevna analiziranja. Bio sam prisutan kada su Milica i Jovana komentarisale kako je Simone strasan frajer, a on je, po meni, ruzan u picku materinu. Dobro, nisam ni ja neki lepotan, ali barem nemam ogroman nos i izrazito nepravilne crte lica, nasumicno raspredjene. Morao sam da pitam.

- Sta je bre to toliko dobro? Sto je on dobar frajer?

- Vidi plocice na stomaku. odgovorise horski Jovana i gosca nam Milica.


Jebale ga plocice, ima ramenca kao dete od 12 godina. Ali sta vredi sto nije gradjen po mom ukusu kad je poplocan na stomaku.


Pade mi na pamet da u Majami bicu svaki treci stanovnik ima izrazito poplocan stomak, dok svaki drugi ima plocice. A ljudi preko 140 kila sa bencom preko 300 nema. Pa ako sammogao da gurnem toliki benc, mogu i da se uklesem. To je samo dijete i trening... Mesecima. To je izazov, a gde je izazov tu sam ja.

I kao da je duh Arhimeda usao u mene, sa nasapunjavom glavom i delimicno obrijanom bradom doneo sam odluku i pozurio da je saopstim mojoj princezi. Resio sam da napravim jednu malu Jovanu po cenuraskidanja sponzorstva svajcarske banke u vidu sefa sa mog stomaka. Onako euforican, potpuno go, naoruzan samo egom, utrcavam u dnevnu sobu da podelim svoju srecu i ushicenje sa svojom lepsom polovinom:

- Eureka, Jovana... Eureka! Pristajem! Odlucio sam...

Jovana je sedela za stolom sa slusalicama prikljucenim za lap top i blago se okrenula me vidi. Malo me je me je zbunio skroz zacudjen pogled, moje lepse polovine, ali sam nastavio da objasnjavam, onako sa penom za brijanje na glavi koja je vec pocela da curi:

- ... pocinjem dijetu, pravim plocice na stomaku. Izgledam kao latino ljubavik i BANG. Pravimo malu Jovanu

Dok sam sav ushicen hodao stazama pronalaska Arhimedovog zakona, poceo sam da bivam svestan ugla kamere na kompjuteru.

- Nisi li ti, mama, na chatu sa nekim?

- Jesam. Sa tvojom mamom i sestrom...

- Pa nije valjda i kamera ukljucena?

- Vidis da jeste

- Tata eno ih baba i teta na kameri.

Potvrdjuje mali Ivan moje sumnje.

- Jebo ja tehniku. Ne moze posten svet ni da se prosete go po kuci dok se brije.

Izgovaram dok se brzinom teleportacije selim u privatnost kupatila. Iz kompjutera se cuje samo coktjanje:

- C c c c c c...



Malo kasnije se culo samo BUTJ. Ideja sa dijetom je pala u vodu pre nego je i pocela da se realizuje. Jebiga probao sam da budem moderan po nekim metro standardima. Nije bas najslavnije. Ali mi i dalje ostaje rezervna varijantakoju su smislili iskusni mangupi mnogo godina pre nego sam ja poceo da dizem tegove. Kao sto u kartama postoji Cukicevo pravilo tako postoji i jebacko pravilo o modi:

"Tvrd kurac i crne cipele nikad ne izlaze iz mode."

I evo mene, da isfoliram sta se isfolirati da. Sedim za kompjuterom i na sajtu za online prodaju cipela kupujem treci par crnih cipela. Kad vec teram modu da je teram do jaja. Tako da u majami bicu Strongmena mozete videti cak i na plazi u crnim salonskim cipelama. Da se zna koj kosi a koj skuplklja skakavci... Ili tako nekako.


Sto kazu iskusni kladionicari idemo iz keca u kec. Pravim zensko dete pa sta bude.