U Naručju Vremena

Boomp3.com 

Ako bih imao novca koliko i slobodnog vremena, to nipošto ne bi valjalo. Mislim - para, uvek nekako ...nađese, snađese,kradese. 

   S vremenom stvari stoje tragično drugačije. Bilo da se radi o onom koje me svaki put užasne kada pogledam na sat ili onom koje mi to isto priredi kada neoprezno bacim pogled u ogledalo. Teško primam promenu lica u hodniku vremena...
  Danas je mnogo teže doći do vremena nego do para. Verovatno zato što gro vremena trošimo na pare, a pare ne možemo potrošiti na – vreme.
Pare se troše, a vreme se gubi. Ali, pare možemo vratiti.
Dakle, taj bulšit tipa "vrijeme je novac" još jedan je vešti manevar užurbanih koji bi da Vas expresno otkače.
  Lično, ložim se na misao da vremenom upravljam. To fercera - kada sam dobro raspoložen. Ili - pripit. 
Kada me pitaju kako stojim s vremenom – uglavnom se kiselo osmehnem. Ako i to stignem. 
  U nečijem, vešto smišljenom PAEI sistemu, što Vam je bolja zakačka od horoskopa btw, zguraše me u ekipu čeono uboldovanih tetovažom "Nemam BRE vremena, čouvečččče !" - koja krupnim koracima, multitaskujuće – akakobi - grabi ka svom prvom velikom, ali zasluženom, odmoru u "Lazi". 
Elektrošoking vikend, deep coma fantastic tour – samo napred – mesta još ima, pozovite odmah.
Po toj mantri, ja sam Vam od onih pametnjakovića koji sve svoje obaveze ubiju u roku od juče. 
(u tom smislu kažem, kada me ponude : "Neka, hvala – jeo sam juče!")

  Vrlo inteligentno, videćemo odmah - naime : tako se stvara prostora samo za... - nove obaveze. (Vreme je novac – aha, pričaj mi.... Vreme je lepotica s podmehom na licu......vreme je...nešto što nemam.... vreme nije na mojoj strani) 

 Fanatizam raščišćavanja obaveza proporcionalno raste sa povećanjem gotovo fizičke potrebe za malo predaha. Sama pomisao na lenstvovanje uliva dodatnu snagu u polucrknute baterije. Često "hvatam" sebe u raskoraku da radim želeći da stvorim prostora za lenstvovanje ali i da lenstvujem razmišljajući šta ču da radim. Tragično.
Svetlo na kraju tunela, naučih, ne mora uvek značiti da je to izlaz na vidiku. Upravo : još obaveza, baš kada se stvori malo ostrvce slobode...Ok, ok - i to sredim & idem dalje. Opet.....sredim, idem dalje....sredim...Vredan sam ja momčić...u naručju vremena...ili je to ipak samo prosta mašina za mlevenje poslednjih ostataka volje & entuzijazma, zapitam se ponekad. (kada pronađem vremena da se zapitam)
LM, da skratim : uostalom, svi znamo kako izgleda pas koji juri svoj rep... samo što psi to čine iz dosade. (Svet je otišao dođavola, btw : dokaz je to da psi sa više žara jure svoj rep nego mačke što gone.) 

 Ok...dokle tako, bre?
Ono što jeste spas ili čarolija - to je malešno "kvrc" koje se dogodi, jer mora da se dogodi, pošto se o prostom nagonu opstanka radi - najavljujući, kao konjica u dobrom, starom filmu, dolazak "e – sad – je – stvarno – dosta" ritualnog dizanja sve četiri u vis. 
Poslovi, obaveze....baj, baj, baj – sada je vreme za akciju : u gradu, po radnjama, kafanama, u fotelji, u krevetu, na kompu.....gde bilo, samo da nije fuckin' job.
 Do malo pre izmrcvareni - čudom se oporavljaju, ljudi na ulicama poprimaju drugačiji izgled. 
Sve postaje intenzivnije i gušće. 

 Petak je, helou ! 
Vreme je za trošenje vremena.
Sa nekoliko dobrih ljudi.
Kako stojite s vremenom ?

"imam ja objasnjenje. nama u stvari tema i ne treba da bi smo svratili na casicu razgovora, s vremena na vreme. kad imamo temu, uglavnom je se ne drzimo, ionako. a gde cemo nego tamo gde ima najmanje tenzije.
ili je bar nema kada se odmakne ovoliko daleko :))
a normalni? nama takvi i ne trebaju :))..." 
(Jack Bauer. oktobra '08. )