Ima nade za moj grad,ili Misteriozni poeta

/ 13.02.2009. u 18:19

Komentari: 4
Čitanost: 482
/
Preporuke: 3
/

Novi Sad. Njegoševa ulica,odmah do srednje muzičke škole. Okna nekoliko prozora na nekada uglednoj zgradi zabarikadirana limenim pločama. Poslednjih godina,okna služe kao odličan prostor za lepljenje raznih reklamnih poruka,za škrabanje,za sve i svašta...

Ljudi šetaju,niko ne gleda. Nekad ih zbog toga mrzim,uglavnom ih žalim...kao pešaci,kada nemaju strpljenja da sačekaju zeleno na semaforu,već trče pred isto toliko užurbanim automobilima,samo da bi stigli na neko mesto gde im se uopšte i nije toliko žurilo...

Ulica,i misteriozne reči...kada bih znao ko ih je pisao...zvuče kao da potiču od iste osobe,pisane su sa tri različita markera,kao u žurbi,i kao da tu ne pripadaju. Kao usamljeno dete. Siguran sam da ih je pisao neko neshvaćen,neko ko traži razumevanje,koga bih ja shvatio...rekao bih da ženska osoba sa takvim umetničkim aspiracijama mora imati lepši rukopis,ali ne mora značiti...ja ću i dalje tragati za tim poetom,možete mi se pridružiti. Ako nekad prošetate Njegoševom,nemojte biti kao jedni od onih što trče bez razloga,primetićete ove reči ispisane po oknima prozora,kako samo prate prolaznike....:

tama prekriva dubinu,u naborima guste tkanine prihvata pojedinačne senke

zvuk se penje u gluvo obličje poput gline sa kojom se stapa.

znanje o nepostojećem- spoznaja stalnosti

misao se tvori ispred brega kroz nestvarni oblik pri budjenju

on trči za senkom pred sobom,u unutrašnjost,za koracima...kontrast je sve slabiji

prolazi crveni....zeleni...i plavi...oblak. Misao se probija kroz tu tamnu materiju.

okrenuvši se oko svoje ose,gleda u svoje odbačene delove. Razvijam ih kao zgužvanu hartiju.

klizi kao muzika ili pogled dubina bezličnog.

ona žudi da se preda,da se potpuno prepusti,da veruje.

Senka je mekani oblak,nema jasnih granica.

Izneveriti sebe radi osecaja. Tonuti sve dublje i dublje.

Ta misao prolazi glatkim putem...izneveriti sebe zarad ideala.

obmana slobodno šeta sumrakom.

vreme kao dašak vetra...dah kao nečiji život.

kada više nisam u stanju da se isključim,gledam u surovu ograničenost.

ona sedi pored prozora kako bi jasna svetlost učinila da fotografija bledi. Ispod zaledjene površine jezera,ta svetlost oslobadja talase u stvari koje ne želim videti.

...........................................................

hvala ti.

još napred,sa leve strane...

Atačmenti

10572532.jpg / 48.3 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (4)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

myredneckself 08:34 14.02.2009

Има

наде и за мој град. Сада ми је још милије.

dosadnjakovicka 19:12 14.02.2009

'Za mene uvek pada kiša.'

Dugo te nisam posećivala, sada se neverovatno kajem.
Propustila sam 'jedan san o samoći'.

Sviđa mi se besprekorno.
Sviđa mi se... kiša.

Sviđa mi se.

provincijalac 00:55 15.02.2009

Re:

Nemaš zbog čega da se kaješ...on je tebe čekao da ti se svidi.

provincijalac 01:03 15.02.2009

Re: Ima

...i drago će mi biti ako još nekoga ovim oraspoložim. Stvarno mi nekad bude neverovatno koliko se grad može učiniti sivim,čak i za dečka iz provincije poput mene. A onda opet,naidju ljudi koji me opčine,kojih je grad prepun,samo su uplašeni,i onda imam s kim i kome da se divim.